DEJVID FILIPS, CLAN AMERICKOG SAVETA ZA MEDJUNARODNE ODNOSE O RESENJU KOSOVSKOG PROBLEMA

Posrednici bi jedino mogli da podstaknu obe strane da zapocnu dijalog bez prethodnih uslova

Zajedno: Retka slika albansko-srpskog dijaloga

Dejvid Filips, clan uticajnog americkog Saveta za medjunarodne odnose i direktor Programa za medjunarodno resavanje konflikata pri Kolumbija univerzitetu i jedan od najboljih poznavalaca Balkana, ovih dana je boravio na Kosovu i u Beogradu. Profesor Filips istrazuje nacine anagazovanja na unapredjenju civilnog drustva medju gradjanima srpskog i albanskog porekla i veze izmedju ta dva dela civilnog drustva.

- Posle razgovora sa nizom pojedinaca i organizacija koje rade na jacanju civilnog drustva (medju Albancima i Srbima), shvatio sam da vec postoji neko iskustvo dijaloga i da mnogi ljudi misle da bi on trebalo da dovede do intenzivnijeg kontakta i saradnje u obliku prakticnih projekata koji ce doneti realnu korist u njihovim zivotima. Sirenje kruga onih koji se zalazu za jacanje civilnog drustva trebalo bi da ukljuci medjunarodne nevladine organizacije i prijatelje iz sveta, kaze Filips.

U pregovaracki tim sa albanske strane ukljuceni su predstavnici nevladine scene, nezavisnih medija i intelektualci, a ne samo politicari. Koliko je moguce i na srpskoj strani napraviti takav tim?

- Kadgod ste u situaciji u kojoj ima polarizacije, da biste izasli iz nje, potrebno je da imate sto vise raspolozivih ideja, tako da biste mogli da ispitate zajednicku osnovu koja postoji izmedju razlicitih strana, i da ne propustite mogucnost za stvaranje uslova koji bi mogli da poboljsaju odnose i to na takav nacin da puno pojedinaca i organizacija ucestvuje u diskusiji o nacinima za resavanje krize na Kosovu.

Koliko bi konferencija, poput Dejtonske, bila resenje za Kosovo. Iz nekih nevladinih krugova, bilo je takvih predloga?

- Ne mogu da nagadjam o tome da li je jedna takva konferencija moguca. Do konfernecije u Dejtonu je doslo zbog dugog i intenzivnog sukoba. Uslovi na Kosovu su drugaciji. Sada postoje nagovestaji da bi nakon godina straha i ljutnje Albanaca, sukob na Kosovu mogao da eskalira. Tako bi medjunarodna konferencija, na kojoj bi ucestvovale razlicite strane i koja bi stimulisala direktan dijalog izmedju Albanaca i beogradskog rezima, bila korisna.

Ali, konacno, Albanci i Srbi moraju naci modus vivendi koji bi razresio situaciju. Mozda postoji i prostor za posrednika koji bi stimulisao obe strane na pregovore. Najbitnije je da do dijaloga dodje bez preduslova. Vazno je da namere za dijalog budu iskrene i da se problemi rese tako da se prvo postigne privremeni sporazum kojim bi se smanjile mogucnosti eskalacije nasilja.

Postoji li u ovom momentu spremnost za dijalog sa srpske i albanske strane?

- Trebalo bi da budu spremni. Bolje sada, nego kada se situacija pogorsa.

I. Kisic