petak, 3. april 1998.

DEJVID FILIPS, CLAN AMERICKOG SAVETA ZA MEDJUNARODNE ODNOSE O RESENJU KOSOVSKOG PROBLEMA

Srbi i Albanci moraju sami naci modus vivendi

Posrednici bi jedino mogli da podstaknu obe strane da zapocnu dijalog bez prethodnih uslova

Zajedno: Retka slika
albansko-srpskog dijaloga

Dejvid Filips, clan uticajnog americkog Saveta za medjunarodne odnose i direktor Programa za medjunarodno resavanje konflikata pri Kolumbija univerzitetu i jedan od najboljih poznavalaca Balkana, ovih dana je boravio na Kosovu i u Beogradu. Profesor Filips istrazuje nacine anagazovanja na unapredjenju civilnog drustva medju gradjanima srpskog i albanskog porekla i veze izmedju ta dva dela civilnog drustva.

- Posle razgovora sa nizom pojedinaca i organizacija koje rade na jacanju civilnog drustva (medju Albancima i Srbima), shvatio sam da vec postoji neko iskustvo dijaloga i da mnogi ljudi misle da bi on trebalo da dovede do intenzivnijeg kontakta i saradnje u obliku prakticnih projekata koji ce doneti realnu korist u njihovim zivotima. Sirenje kruga onih koji se zalazu za jacanje civilnog drustva trebalo bi da ukljuci medjunarodne nevladine organizacije i prijatelje iz sveta, kaze Filips.

U pregovaracki tim sa albanske strane ukljuceni su predstavnici nevladine scene, nezavisnih medija i intelektualci, a ne samo politicari. Koliko je moguce i na srpskoj strani napraviti takav tim?

- Kadgod ste u situaciji u kojoj ima polarizacije, da biste izasli iz nje, potrebno je da imate sto vise raspolozivih ideja, tako da biste mogli da ispitate zajednicku osnovu koja postoji izmedju razlicitih strana, i da ne propustite mogucnost za stvaranje uslova koji bi mogli da poboljsaju odnose i to na takav nacin da puno pojedinaca i organizacija ucestvuje u diskusiji o nacinima za resavanje krize na Kosovu.

Koliko bi konferencija, poput Dejtonske, bila resenje za Kosovo. Iz nekih nevladinih krugova, bilo je takvih predloga?

- Ne mogu da nagadjam o tome da li je jedna takva konferencija moguca. Do konfernecije u Dejtonu je doslo zbog dugog i intenzivnog sukoba. Uslovi na Kosovu su drugaciji. Sada postoje nagovestaji da bi nakon godina straha i ljutnje Albanaca, sukob na Kosovu mogao da eskalira. Tako bi medjunarodna konferencija, na kojoj bi ucestvovale razlicite strane i koja bi stimulisala direktan dijalog izmedju Albanaca i beogradskog rezima, bila korisna.

Ali, konacno, Albanci i Srbi moraju naci modus vivendi koji bi razresio situaciju. Mozda postoji i prostor za posrednika koji bi stimulisao obe strane na pregovore. Najbitnije je da do dijaloga dodje bez preduslova. Vazno je da namere za dijalog budu iskrene i da se problemi rese tako da se prvo postigne privremeni sporazum kojim bi se smanjile mogucnosti eskalacije nasilja.

Postoji li u ovom momentu spremnost za dijalog sa srpske i albanske strane?

- Trebalo bi da budu spremni. Bolje sada, nego kada se situacija pogorsa.

I. Kisic

Privremeno resenje

Za situaciju na Kosovu postoje cetiri strukturalna resenja: autonomija unutar Srbije, autonomija unutar SR Jugoslavije, ustavne promene koje bi omugucile Republiku Kosovo unutar SRJ i nezavisna Republika Kosovo. Buduci da izmedju razlicitih opcija postoji veliki jaz i da obe strane zauzimaju tvrde stavove, moj predlog je da se obe strane orijentisu na privremeno resenje. To je ono resenje oko koga obe strane mogu da postignu saglasnost, kaze Dejvid Filips.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /