Tulipani su uzbudjeni

Mlad mesec. Poput seciva od rostfraja zaboden u crno testo neba. Primecujem da sam izgubila beleske, mozda sam iz zaboravila na poslu. Izgubljena rubrika - novinarsko-urednicki uzas, spaljeni dnevnici - knjizevna slava. Jezus Marija! To je nasa kucna uzrecica, za nepredvidjen splet okolnosti

Pise: Jasna Manjulov

Petak, 27. mart

Dva puta. Zivotna staza se racva u dva puta. Jedan putni pravac je "recidiv", a drugi "meandar". Tako sam smislila da mozete biti ili zivotni recidivista ili meandrista. Ponavljanje je majka mudrosti, ali i opste nacelo. Cini mi se da je tesko izabrati i krenuti na put.

Odnedavno zivimo u Rotkvariji. U delu grada ali sa bastama. U lejama rastu: spinat, rotkivce, sargarepa, persun. Idi u persun, poznata je lalinsko-vegetarijanska psovka. U visokom prizemlju izgleda kao da nisam ni usla unutra, nego kao da sam jos napolju.

Novi Sad je i moj rad. Istanbul not Constantinopolis, pokusavam da pevusim kao Novi Sad, not Neusatz, Ujvidek, Neoplanta... i dalje... Even old New York was once New Amsterdam...

Meandar kao oblik zivotnog puta.

Subota, 28. mart

"Uci od zelenog sveta gde ti mesto moze biti"

Vetar duva. Narcisi (martovski stapici) stoje mirno u vazi, na stolu. Neko dolazi. Neko drugi. Kao neko.

Jos malo pa ce buknuti zelene vatre u krosnjama. Razgledamo knjigu o prerafaelitima. Artur Hjuz: Aprilska ljubav. Princeps. U ljubicastoj haljini ga treba docekati. April, taj najokrutniji mesec. Mozda i nije. Mozda su godisnja doba samo privid.

Gledali smo "Knjigu o dzungli" na TV. Filip (sest i po godina) setio se medveda Balua, S. se setio zmije K, a ja crnog (ili je bio ljubicast) pantera Bagire. Totemske zivotinje.

Nedelja, 29. mart

Od mahagonija sa zlatnim bravicama na ladicama i na ledjima skrivenim kljucicem za navijanje, stoji na mom stolu. Lagano je podignem u ruke, kao skoljku, okrenem nekoliko krugova kljucicem, podignem poklopac i carobni zvuci ispune sobu. Malecna gracilna balerina se uspravi pred ogledalom sa unutrasnje strane poklopca kutije i uz muziku sa mehanizma zavrti u krug. Dnevnik, to je ipak kutija sa uspomenama. U situaciji Pandore otvaram tu kutiju, mogu li sebi dopustiti da kazem, kutiju belih papira koji bi da isisaju zivot ovih sedam dana.

Isli smo u setnju. Filip, mama, Slobodan i ja. Ulicom Jovana Cvijica u kojoj rastu neki novi klinci. U nastavku je Gunduliceva. Sve se promenilo, kao da smo u nekom drugom gradu, kaze Slobodan. Ali, ja sam opet ispred skole.

U povratku Cvijicevom "Don't get me wrong", iz parkiranog automobila dopire glas Krisi Hajnd. Njen glas je Usud, Dobri duh.

Ponedeljak, 30. mart

Posto sam za vikend pomerila kazaljke casovnika, nadam se da ce vreme raditi za mene. Ujutru je jos uvek minus. Na bulevaru, u cvecari, videla sam lepe ruzicaste lale. Bile su potpuno zatvorene. Od zime. "Tulipani su uzbudjeni. Ovde je zima", tako pocinje jedna pesma Silvije Plat.

Utorak, 31. mart

Pre sedam podizem roletnu. Earldz, earldz, earldz in the morning... Bljesak jutarnje svetlosti koji prodire u nasu sobu ucini da se F. promeskolji, okrene glavu na jastuku i tiho kaze: Molim za jos pet minuta spavanja. Pet minuta povratka u san i u noc. Dopusticu mu. Instinktivno idemo ka svetlosti ili od svetlosti. Ka mesecevoj svetslosti zivotinje, ka suncevoj svetlosti biljke, i neke zivotinje. One stare, drage.

Sreda, 1. april

Sreda pocinje uvece. Mlad mesec. Poput seciva od rostfraja zaboden u crno testo neba. Primecujem da sam izgubila beleske, mozda sam iz zaboravila na poslu. Izgubljena rubrika - novinarsko-urednicki uzas, spaljeni dnevnici - knjizevna slava. Jezus Marija! To je nasa kucna uzrecica, za nepredvidjen splet okolnosti. Kad se nesto ispusti, padne, zaboravi, trgne, to jest kad se prekine neka nit koja istrajava, uprkos... Pripremam caj. Utanjili smo za zalihama caja - brine se m. Slobodan se spustio u fotelju, zeli da gleda fudbal na TV. Inter-Spartak. Filip skace poslednjim atomima snage. Odjednom plac od koga pukne mir vecernjih kucnih prizora. Filip se udario. Ispao mu je prvi mlecni zub. Plakao je, kukao, vikao, pa se pomirio. Na kraju je razgledao svoj zubic, divio mu se, a pred ogledalom se osmehivao osmehom bez jednog zuba. Istraumirani jedva smo zaspali. A mislila sam da cu nocas nesto jos piskarati.

Cetvrtak, 2. april

Jos cetvrtak. I kraj dnevnika. Stidim se neceg u tome. Belezenja svakodnevice. Pominjanja imena. Kako je tek njima u tome? Bespomocni akteri. Prvi dnevnik vodila sam u devetoj godini. Po zadatku uciteljice Mele trebalo je da na raspustu tokom jula i avgusta zapisujemo dnevnicke beleske. Summertime. Em je dosadno, em jos moras da vodis dnevnik. Mislila sam da moras biti Jevrjka zatocena u tavansku sobicu da bi iole imalo smisla voditi dnevnik. Tako sam ostajala u kuci po ceo dan da bih osetila zatocenistvo u sobi zamracenoj od sunca. Pred pocetak skole uvek sam bila u skripcu sa dnevnikom - ispisivala bih ga i unapred i unazad. Nisam taj zanr ozbiljno shvatala.

Sutra je novi dan.

(Autor je knjizevnica iz Novog Sada)

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /