Portret: Prof. dr Radivoje Papovic, rektor Univerziteta u Pristini

Dr Papovic "drzavni sluzbenik" najzesci je protivnik dogovora o normalizaciji skolstva na Kosovu. Kako ce se zavrsiti "epizoda" sa drcnim rektorom i dekanima jos je neizvesno. Ukoliko postoji stvarni sukob na nacionalno-partijsko-idejnoj osnovi, vlast u Srbiji raspolaze legalnim sredstvima zastite drzavnih interesa

Olga Nikolic

Kad je neko rektor na Univerzitetu u Pristini, on nema uobicajeni akademski status, kao sto ni Kosovo nije obicna zemlja. Za Srbe je ona sveta zemlja, "srce i dusa" nacije, za Albance prapostojbina i teritorija na kojoj zele da vide temelje svoje drzave. Dve nepomirljive, iskljucive opcije na silu hoce da pomire medjunarodni arbitri, iako se zna da dogovori postignuti pod pritiskom na duze staze mogu dati neocekivane i nezeljene reakcije. Uostalom, rezultati politike zasnovane na represiji i iskljucivosti doveli su do usijanja medjusobne odnose. Samo za poslednjih 17 godina bilo je toliko sukoba i promena na Kosovu da je ono s pravom ponelo naziv "balkansko bure baruta", ciji je fitilj na desetine puta paljen, ali (za sada) je svaki put na vreme ugasen, da ne izazove pozar svetskih razmera.

U jednom od prelomnih trenutaka na Kosovu, kad je donet Ustav kojim je Srbija prestala da egzistira "u tri dela", na celu Univerziteta u Pristini stajao je profesor dr Radivoje Papovic. Neposredno pre toga ovu visokoskolsku ustanovu napustili su studenti koji su pohadjali nastavu na albanskom jeziku i koji su cinili tadasnju vecinu akademske populacije na Pristinskom univerzitetu. Usvajanje jedinstvenog skolskog programa za celu Srbiju i donosenje Ustava albanska strana je dozivela kao gubljenje drzavnosti, sto je za nju bio dovoljan razlog za organizovanje demonstracija u kojima je srpska vlast ocenjivana kao "okupatorska". Sa tim dogadjajima konacno je zatvoren "kosovski krug" za koji se jos uvek trazi izlaz u vidu kompromisa za sve zainteresovane strane.

Tada je, naime, sukob eskalirao u vidu bojkota ponudjenog jedinstvenog obrazovnog koncepta, pocelo je otpustanje s posla i pod najbeznacajnijim izgovorima. Jedan od nacelnika se cak hvalio kako je u jednom danu podelio 1.000 otkaza albanskim profesorima. To je, naravno, izazvalo novu seriju protesta i na kraju dovelo do stvaranja paralelnog sistema vlasti i obrazovanja na srednjoskolskom i univerzitetskom nivou. Dok su osnovci i mali procenat srednjoskolaca ostali u svojim skolskim zgradama, ostali su nastavili da uce po dzamijama, privatnim kucama i podrumima.

Po misljenju vlasti u Srbiji, autonomija Kosova, dobijena 1974. morala je 15 godina kasnije da se ugusi tenkovima. Argumenti sile su tada bili jaci od dijaloga u kome je moglo da se ukaze na niz postojecih nonsensa (ne samo u obrazovanju), da su, recimo, prosvetni saveti Kosova i Vojvodine imali pravo da ucestvuju u odlucivanju na Prosvetnom savetu Srbije, dok tzv. uza Srbija, nije imala svoje predstavnike u istorodnim pokrajinskim telima...

Bilo kako bilo, rezim u Srbiji je tokom godina stvorio privid da se na Kosovu "situacija smirila". I u takvoj klimi radio je i razvijao se Univerzitet u Pristini, kojim je upravljao dr Papovic. Na 14 fakulteta skolovali su se mahom Srbi i Crnogorci, koji su dolazili "sa strane", iz drugih sredina, jer nisu mogli da se upisu na druge univerzitete ili zato sto su smatrali da ce lakse zavrsiti fakultet u Pristini, nego u Beogradu ili Novom Sadu, na primer. U zelji da se kadrovski pojaca, ponekad je selekcija na ovom univerzitetu bila blaza nego na ostalim visokoskolskim ustanovama, a u nekim prilikama, tvrde upuceni, jednostavnije su se dobijala i univerzitetska zvanja.

Tokom osmogodisnjeg odsustvovanja albanskih srednjoskolaca i studenata iz drzavnih skolskih i fakultetskih zdanja nekoliko puta se vrlo ozbiljno pregovaralo o normalizaciji kosovskog obrazovnog problema koji je, s vremenom, prerastao u neresiv "Gordijev cvor". Kad je 1. septembra '96. potpisan Sporazum na najvisem politickom nivou izmedju tadasnjeg predsednika Srbije, Slobodana Milosevica i dr Ibrahima Rugove, lidera kosovskih Albanaca, taj cin su pozdravile obe strane i njihove "mekse" struje, koje su zelele da se obrazovno pitanje izuzme iz politickog paketa u kome se resava status Kosova. I obicni ljudi, Srbi i Albanci, zeleli su da se bar u obrazovanju nacini prvi korak ka normalnijem zivotu.

Protiv sporazuma Milosevi--Rugova oglasili su se samo zagovornici "tvrdih opcija", koji su bili uvereni da je potpisan tekst uperen "protiv srpskih, odnosno albanskih interesa". I jedni i drugi studenti su tada "odcutali" i nisu reagovali na sadrzinu i poruke dokumenta. Analiticari su, medjutim, procenjivali da se radi samo o tekstu koji je parafiran pod pritiskom i da od normalizacije skolskog pitanja nema nista u dogledno vreme. Povodom potpisivanja ovog teksta nije se oglasio ni rektor Papovic, koji je 1992. bio narodni poslanik u Skupstini Srbije kada je usvojen Zakon o univerzitetu koji dozvoljava albanskim studentima da se skoluju na svom jeziku.

Sporazum Milosevic-Rugova bio je nacelan i u njemu se nije eksplicitno pominjalo univerzitesko obrazovanje sa nastavom na albanskom jeziku i mozda je taj detalj umirio rektora koji se tako zestoko usprotivio Dogovoru o sprovodjenju doticnog sporazuma. Svi "detalji", kako je naznaceno 1996. ostavljeni su na razradu mesovitoj grupi "tri plus tri", koja je, mada "nema internacionalizacije problema Kosova" od pocetka radila pod patronatom katolicke organizacije Sveti Eudjidio iz Italije.

U situaciji "simulirane normalnosti" na Kosovu, rektor postaje kljucna figura u obrazovnom, ali i u politickom i drzavnom miljeu. On postaje "institucija", koja se, po tvrdnjama upucenih, sasvim dobro snalazila i u vodama privatnog biznisa i mozda je i to jedan od razloga za nedavnu zestoku reakciju i protivljenje implementacije dogovora grupe "tri plus tri". U svakom slucaju mnogo bolje zvuci u narodskim usima kad se kaze da se neko buni zarad ugrozenih nacionalnih interesa, nego zbog straha od gubitka stecenih privilegija.

Dr Papovic je sada ponovo licnost u zizi javnosti. To je bio i prosle godine, kad je na njega izvrsen atentat, ali ondasnje i sadasnje reakcije vlasti sasvim su suprotne u kvalifikacijama. Tako su se ponasali i drzavni mediji, za koje je on u januaru 1997. bio zrtva i heroj, a sada je "nacionalista koji bas dobro ne razume ono sto je najbolje za drzavne interese Srbije". U vreme atentata dr Papovic je glorifikovan do neslucenih razmera, posecivali su ga ministri a o njegovim bolnickim danima gradjani su svakodnevno obavestavani. Njegovo ranjavanje dozivljeno je kao "pucanj u srpski narod i u drzavu Srbiju", a sirom Kosova odrzavani su protestni mitinzi zbog delovanja terorista-separatista kojima je dr Papovic "dugo bio trn u oku" zbog svojih stavova i osuda.

Posle njegovog ozdravljenja nastupilo je privremeno zatisje, mesovita grupa sastajala se povremeno, ali bezuspesno i kako je vreme odmicalo, albanski studenti su resili da malo ubrzaju resavanje skolskog statusa u nekadasnjoj pokrajini. Ponovo su organizovane demonstarcije, opet je policija reagovala brutalno, silom koja je demonstrirana i nad beogradskim studentima u vreme Studentskog protesta '96/97. Neposredno pre krvavih dogadjaja na Kosovu, rektor Papovic i svi dekani fakulteta Univerziteta u Pristini oglasili su se pismima javnosti u kojima protestuju protiv organizovanja i delovanja studentske levice na tamosnjim visokoskolskim ustanovama. Ovaj frontalni sukob sa tako mocnom organizacijom kao sto je JUL, iako je dugo tinjao, ipak je zacudio akademsku javnost jedinstvenom reakcijom kojom je demonstrirana ocigledna netrpeljivost.

A onda je, kao grom iz vedra neba za rektora Papovica, dekane i univerzitetske profesore, deo srpskih studenata sa Pristinskog, Niskog, Banjaluckog i Beogradskog univerziteta - doslo do potpisivanja Dogovora kojim se crno na belo govori o ustupanju skolskih zgrada albanskim djacima i studentima, po tacno utvrdjenim rokovima. Na Kosovu se opet organizuju mitinzi, ovog puta nezadovoljnici su srpski i crnogorski studenti, profesori, gradjani... Za njih je postignuti dogovor ravan "izdaji srpstva i prodaji Kosova".

"Uvodjenjem albanskog jezika na Pristinski univerzitet Albancima bi, na posredan nacin bio priznat status nacije. To je, uostalom i bio cilj njihove brobe. Oni su se za skolske ustanove borili zbog nacionalnog statusa, a ne zbog samog skolstva... Nigde na zemljinoj kugli ne postoji drzvni fakultet na kojem se predaje po posebnim programima jedne nacionlane manjine. Ovo kod nas bio bi slucaj bez presedana", govorio je dr Papovic posle potpisivanja dogovora.

Zbog ove i slicnih izjava i stavova Nastavno naucnog veca Pristinskog univerziteta, predstavnici Vlade, na celu sa dr Ratkom Markovicem, dosli su u rektorat i pokusali da urazume neposlusne profesore, ali bez uspeha, cak su, po kazivanjima novinara, morali da izlaze kroz prozor da bi spasli zivu glavu od razgnevljenih demonstranata. Dr Papovic je kasnije morao da ide na "ribanje" kod predsednika Milana Milutinovica, koji mu je, zapisano je u novinama, navodno rekao kako mora da postuje odluke drzave jer je on "drzavni sluzbenik".

Vladajuca partija, ciji je dr Papovic clan, preko svog portparola, Ivice Dacica, porucila je drcnom rektoru da "svi koji se protive Sporazumu o normalizaciji skolstva na Kosovu idu direktno protiv drzavnih i nacionalnih interesa Srbije. Ti napadi i nezadovoljstvo poticu iz nerazumevanja sustine Sporazuma, koji zapravo predstavlja poraz separatizma a pobedu reintegracije".

Slicna intonacija mogla se razaznati i u izjavi novoizabranog potpredsednika vlade, dr Vojislava Seselja, lidera radikala. On ljudima koji ispoljavaju javno neslaganje preporucuje "da bolje pogledaju Sporazum i da razmisle o njegovoj sustini". "Licno mislim da je taj sporazum stetan za pripadnike albanske nacionalne manjine, a ne za Srbe. Albanci sami traze za sebe politiku aparthejda ovakvim insistiranjem da se odvojeno skoluju, da sve odvojeno rade. Da se izoluju iz drustva i sistema. U ovom trenutku je stav vlade da se omoguci koriscenje zgrada i nista vise", ocenio je dr Seselj.

Kako ce se zavrsiti "epizoda" sa neposlusnim rektorom i dekanima, za sada je neizvesno. Ukoliko postoji stvarni sukob na nacionalno-partijsko-idejnoj osnovi (dr Papovica u JUL-u nazivaju nacionalistom) vlast u Srbiji moze da reaguje i zastiti drzavne interese. Kao sto su to radili na Beogradskom univerzitetu, predstavnici vlade u Savetu Pristinskog univerziteta mogu da glasaju o razresenju rektorskog kolegijuma, ukoliko se pre toga ne postigne srpsko-srpski dogovor, izmedju rektora Papovica i vlasti u Srbiji.

Za sada se postupa po smernicama i "satnici" dokumenta koji su potpisali clanovi mesovite grupe "tri plus tri", a da li ce se taj Dogovor do kraja ispuniti, neizvesno je zbog opasnosti da se usaglasene mere miniraju spontanim ili dirigovanim provokacijama, upozoravaju analiticari, koji ocenjuju da je i poslednji dogovor u stvari postignut pod pritiskom koji su ravnomerno (?) trpele obe strane u kosovskom sukobu.