EVROPSKA UNIJA, BEOGRAD I KOSOVO

Priprema za definitivno zatvaranje vrata medjunarodnoj zajednici, s najtezim mogucim posledicama. Zakljucak Evropske komisije jeste da SRJ - pored ostalog i zbog Kosova - ne ispunjava uslove ni za kakav odnos sa EU

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

"Poziv na raspisivanje referenduma je, u najboljem slucaju, demagoski potez, a u najgorem slucaju je priprema za definitivno zatvaranje vrata medjunarodnoj zajednici, s najtezim mogucim posledicama", ocenio je, za "Nasu Borbu", diplomata jedne od evropskih zemalja - clanica Kontakt grupe.

Ta "samoproglasena organizacija bez mandata", cija aktivnost predstavlja "veliku opasnost po medjunarodne odnose" (kako je Kontakt grupu prosle sedmice, u intervjuu pariskom "Mondu", okarakterisao jugoslovenski sef diplomatije Zivadin Jovanovic), sastace se danas u Londonu na nivou politickih direktora ministarstava inostranih poslova, da bi na polovini roka koji je 25. marta u Bonu postavljen srpskim i jugoslovenskim vlastima procenila razvoj situacije u vezi s Kosovom. Nakon toga, vec sutra, u Briselu ce se istom temom baviti Politicki komitet EU, dok bi Evropska komisija trebalo da usvoji i prosledi Savetu ministara polugodisnji izvestaj o ostvarivanju uslova iz tzv. regionalnog pristupa EU drzavama Jugoistocne Evrope.

Prema nacrtu tog izvestaja u koji je imalo uvid briselsko dopisnistvo "Nase Borbe", zakljucak i preporuka Komisije je da SRJ - pored ostalog i zbog Kosova - ne ispunjava uslove ni za kakav oblik odnosa sa EU: ni za tzv. autonomne trgovinske mere, a kamo li za ukljucenje u program PHARE ili otvaranje pregovora za zakljucivanje Sporazuma o saradnji. Uz to, u nacrtu se navodi da ce Komisija preduzeti inicijativu kako za striktnu implementaciju sankcija usvojenih 19. marta, tako i za primenu drugih kaznenih mera... u slucaju da SRJ ne postuje zahteve medjunarodne zajednice.

Tom implementacijom se prosle sedmice bavila Radna grupa za Zapadni Balkan, kojoj je - kako nam je rekao jedan od njenih clanova - zapao ni malo lak zadatak da politicki jezik iz tzv. Zajednicke pozicije koju su 19. marta usvojili sefovi diplomatije EU, pretoci u obavezujucu pravnu regulativu. Da bi se izbegli rizici eventualnih sudskih sporova, neophodno je precizno utvrditi na sta se sve odnosi zabrana izvoza tzv. represivne opreme, moratorijum na kredite za privatizaciju i izvozne garancije, kao i eventualno zamrzavanje fondova SRJ ili Srbije u inostranstvu. Prema nasem izvoru, medju "petnaestoricom" postoji konsenzus da se pomenuta Zajednicka pozicija, odnosno njome utvrdjene sankcije, "ekstenzivno interpretiraju", te da se razrade pravni mehanizmi za njihovu "potpunu i uverljivu implementaciju." U EU se, ukazuje nas sagovornik, nadaju da ce politicki razvoj dopustiti da se sankcije brzo ukinu, ali se pripremaju kao da ce one trajati godinama.

Sto se pomenutog politickog razvoja tice, proslonedeljna misija Komisije i Predsednistva EU se, prema nasim izvorima, vratila iz Beograda i Pristine sa "pomesanim - dobrim i losim - ocenama i utiscima." Saopstenje vlade u Beogradu se ocenjuje kao "ni mracno ni svetlo", ili sto bi se kod nas reklo "nit' smrdi, nit' mirise." Pozitivno ocenjuju to sto ce u eventualnim pregovorima biti zastupljena i Savezna vlada, dok im insistiranje na resenju "u okviru Ustava..." deluje kao "preduslov" i "odbrana statusa kvo."

Utisak Evropljana je da albanska strana "okleva" i da nije jedinstvena. Demaci je, kazu, bio "vrlo negativan" u oceni da je za dijalog "prekasno", te da oruzane akcije "nisu terorizam, vec legitimna odbrana." Rugova je, po njima, "mnogo umereniji", a evropska zelja je da sa albanske strane u pregovorima ucestvuje delegacija koja ce "predstavljati citav politicki spektar, ukljucujuci i radikalne struje, kako bi se onemogucile da spolja miniraju eventualni dogovor."

Tokom boravka u Pristini, evropska misija se suocila sa razlicitim pristupom dveju strana implementaciji sporazuma o obrazovanju, posebno u pogledu "podele" fakulteta. Pozivajuci se na "realizam", srpska strana se zalaze da se pocne sa 2-3 najmanje kontraverzna fakulteta, gde je prisustvo srpskih studenata vrlo ograniceno, tako da bi ih bilo lako prebaciti na druge univerzitete. Albanci, medjutim, hoce da testiraju "dobru volju" srpske strane, pa traze da se odmah krene od "najtezih slucajeva", tj. fakulteta sa velikim brojem sada samo srpskih, a svojevremeno i albanskih, studenata, kao sto je, recimo, medicinski. Evropljani, sa svoje strane, hoce da ulazu u razvoj kosovskog obrazovanja, spremni su da finansiraju restauraciju pojedinih objekata kao i izgradnju novog studentskog grada, ali - kako naglasava nas sagovornik - "ne zele da investiraju u unapredjivanje i ucvrscivanje aparthejda." Te se nadaju da ce monsinjor Palja, na kome je konacna odluka, presuditi na nacin koji ce im omoguciti da investiraju u obnavljanje poverenja, a ne u jacanje aparthejda.