ponedeljak, 6. april 1998.

PSIHOLOG DR MIKLOS BIRO O REFERENDUMU POVODOM KOSOVA

Manipulacija a ne demokratija

Gradjani Srbije nisu upoznati sa svim pozitivnim i negativnim ishodima izjasnjavanja na koje su pozvani

Profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dr Miklos Biro sproveo je u poslednjih nekoliko godina vise istrazivanja javnog mnenja koja su se u vecoj ili manjoj meri doticala i problema Kosova. Zajedno sa docentom dr Draganom Popadicem on je nedavno obavio jedno takvo istrazivanje ciji je cilj bio da se utvrdi spremnost gradjana Srbije za resavanje etnickih sukoba. U tom sklopu ispitan je i stav prema Kosovu.

Rezultati tog istrazivanja su pokazali da ovdasnje javno mnjenje, koje se oblikuje sistematskom propagandom uz pomoc mas medija, nije raspolozeno za demokratski dijalog povodom Kosova, a jos manje za kompromisno resenje tamosnjih problema. To, po recima profesora Biroa, daje sefu rezima Slobodanu Milosevicu podstrek za njegovu nepopustljivost, pa i za raspisivanje referenduma o stranom posredovanju na Kosovu, jer zna da ce taj referendum ispuniti njegova ocekivanja, rekao je profesor Biro u razgovoru za "Nasu Borbu".

- Referendum kao oblik izjasnjavanja gradjana o nekom konkretnom pitanju je eklatantan instrument demokratije. Ali, u istinski demokratskim zemljama, gradjani koji izlaze na referendum opskrbljeni su obiljem tacnih informacija o doticnom problemu i upoznati su sa svim pozitivnim i negativnim ishodima alternativnih resenja.

U nasem slucaju, o tome nema ni govora. Nase javno mnjenje je poslednjih godina kljukano idejom o Kosovu kao "srpskoj kolevci" i uopste ideologijom krvi i tla. Gradjanin koji ce se izjasnjavati na predstojecem referendumu nema pojma o tome sta zapravo traze kosovski Albanci i sta Srbi na Kosovu i on licno dobijaju ili gube ukoliko bi se pribeglo ovom ili onom resenju kosovske krize. Gradjani nisu obavesteni o tome koliko kosta odrzavanje vojske i policije na Kosovu i sta to konkretno znaci za njihov licni standard i za prosperitet Srbije. Nisu informisani koliko zaista ima Srba, a koliko Albanaca na Kosovu. Nisu upoznati sa stepenom netrpeljivosti izmedju ta dva naroda koja je kulminirala do klasicnog aparthejda, nikada nisu stavljeni u poziciju da razmisljaju o stanju svesti Albanaca kojima su uskracena ljudska prava, ni o tome koja su to prava i do koje mere su im uskracena.

Verujete li da bi se sadasnji stavovi ovdasnjeg javnog mnjenja povodom Kosova mogli bitno da promene u uslovima boljeg informisanja i obavestenosti o pitanjima koja ste pomenuli?

- Naravno. Prema svim dosadasnjim istrazivanjima sledi da u nasem javnom mnenju postoji jedna velika grupacija gradjana - gotovo trecina stanovnistva - koja nema sopstvene stavove niti cvrstu ideologiju i koja je zato veoma podlozna dejstvu propagande. Oni misle i govore onako kako im se sugerise posredstvom mas medija, a u prvom redu u udarnom terminu vesti na drzavnoj televiziji. To potvrdjuju mnoga istrazivanja. A evo i jednog primera. Rec je o onom cuvenom obrtu zvanicne politike u odnosu na Vens-Ovenov plan koji se desio bukvalno preko noci. Agencija "Partner" je ispitivala javno mnenje pre i posle tog obrta i konstatovala da je cak 20 odsto gradjana promenilo svoje stavove i uskladilo ih sa promenom zvanicne politike. I to posle samo jednog TV dnevnika!

Ali, kad govorim o demokratskom javnom mnenju onda, naravno, ne mislim da bi njime trebalo manipulisati. Treba ga istinito i blagovremeno informisati. U tome se sastoji odgovornost politicke elite u demokratskim zemljama. Jer, zamislite situaciju u kojoj bi nase javno mnenje zahtevalo, recimo, da se na Kosovo baci atomska bomba. Obaveza politicke elite u tom slucaju bi bila da informise svoje gradjane o tome da bi ta atomska bomba ozracila i ostale stanovnike Srbije.

Metafora je sasvim jasna: duznost politicke elite u Srbiji je da jasno da do znanja svojim gradjanima koje su posledice inacenja i politike sile. Da predoci da ratna dejstva na Kosovu mogu da dovedu do intervencije svetske zajednice koja bi se pogubno zavrsila po samu Srbiju.

Bojim se da gradjanin Srbije koji ce izaci na referendum nece imati pred ocima sve cinjenice, da nece sagledati sve posledice i da ce dati legitimitet Slobodanu Milosevicu za inat, a, ne daj Boze, i za rat.

J. Briza

Vecina za proterivanje Albanaca

Prema rezultatima istrazivanja Biroa i Popadica, nezavisno Kosovo bi dopustilo samo 1,8 odsto gradjana Srbije, a republiku Kosovo u okviru Jugoslavije 3,3 odsto gradjana. Veoma mali procenat, samo sest odsto, prihvata i podelu Kosova. Najvise sto bi gradjani Srbije dozvolili je kulturna autonomija za Albance, za koju se izjasnilo 27,2 odsto ispitanika. Ogroman postotak ispitanika - 41,8 odsto - smatra da je resenje u nasilnom ili "mirnom" proterivanju Albanaca.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /