LICEMERNA UPOTREBA DEMOKRATSKE PROCEDURE REFERENDUMA

Nije me napustila nada da ce gradjani umeti da naprave razliku izmedju ljubavi prema domovini i laznog patriotizma, i da ce u ime dobrobiti svoje zemlje i svoje sopstvene glasati protiv izolacije i sankcija, a to znaci za saradnju sa "medjunarodnom zajednicom" i za vracanje u medjunarodne organizacije

Pise: Zagorka Golubovic

Vrlo je providan trik iznenadne "demokraticnosti" Slobodana Milosevica sa inicijativom za raspisivanje referenduma, koji je tako srocen da se sugestivno utice na emocije gradjana Srbije, da bi se osiguralo odbijanje posrednika "medjunarodne zajednice" u resavanju problema Kosova.

Narod ce se pitati: da li prihvata strano ucesce u resavanju kosovskog problema, sto implicira "mesanje" stranih sila u "nase unutrasnje stvari", a to samo po sebi potencira negativno znacenje posredovanja.

U svim SPS-ovskim i SRS-ovskim reagovanjima na inicijativu o referendumu obavezno je istaknuto da se nada da narod nece odobriti "povredu naseg suvereniteta i integriteta". Namera je, dakle, vrlo jasna: racuna se sa jos uvek velikim nacionalistickim osecanjem veceg dela gradjana Srbije, koji ce podleci parolama: "ne damo Kosovo", "Kosovo je nase" - cime se vrsi zamena teze, predstavljajuci kao da ponuda posrednistva Felipe Gonsalesa podrazumeva otcepljenje Kosova, iako je celokupna "medjunarodna zajednica" decidirano stavila do znanja da se ne zalaze za nezavisnost Kosova republike.

Medjutim, zvanicna politika se ne zasniva na cinjenicama vec na parolama i na raspirivanju nacionalistickih osecanja, da bi se navodno "narodnom voljom" opravdalo opredeljenje za izolaciju Jugoslavije i odgovornost za nove sankcije prebacila na "medjunarodnu zajednicu".

Vec je zapocela medijska kampanja na RTS-u, koja treba da osigura da gradjani Srbije "ispravno" razumeju poruku koju podrazumeva referendum. Ponavlja se da je jugoslovensko rukovodstvo odbilo ucesce stranih posrednika u pitanju Kosova, jer je to "iskljucivo nase unutrasnje pitanje" - stavljajuci, na taj nacin, na znanje lojalnim gradjanima kako treba da glasaju na referendumu. Pretpostavlja se da vec postoji narodni konsenzus po tom pitanju, te da vlada takvim referendumom nista ne rizikuje.

Pitam se: kome se predsednik SRJ podsmeva - "medjunarodnoj zajednici", koju misli da je "nadmudrio" nastavljajuci da tera inat po cenu potpune izolacije Jugoslavije od ostalog sveta i jos veceg propadanja drustva i gradjana; ili samim gradjanima koje je stavio pred svrsen cin testirajuci njihov "patriotizam"? Ali istovremeno verujuci u moc svoje manipulacije, kojom je vec toliko puta uspeo da dobar deo naroda prevede "zedne preko vode". Plasim se da moze i ovog puta to da se desi i da gradjani nasednu na trik o referendumu i potvrde predstavu medjunarodne javnosti o Srbiji kao o poslednjem bastionu propalog rezima, koji svoj legitimitet crpi iz nacionalizma.

Ako se ne trgnemo i ne pocnemo nazivati stvari pravim imenima - a pravo ime za ovaj referendum je politicki trik - bicemo ponovo uvuceni u novu katastrofu, ne samo potpunog kolapsa privrede zbog novih sankcija i rastuce inflacije, kao i daljeg rapidnog siromasenja drustva, nego i u katastrofu moguceg rata u Jugoslaviji i na Balkanu.

Nemamo vise vremena da se poigravamo sa vlastitom sudbinom i zato je potrebno da nam se dogodi novo gradjansko osvescivanje, da bismo sprecili silnike da nas beskonacno obmanjuju vodeci nas neizbezno ka samoj ivici bespuca.

Odgovor gradjana na referendum pokazace da li pristajemo da nas i dalje vode kao ovce u nova klanja, ili cemo povratiti svoje gradjansko dostojanstvo, tako snazno manifestovano u protestima 1996/97.

Ipak, jos uvek me nije napustila nada da ce gradjani umeti da naprave razliku izmedju ljubavi prema domovini i laznog patriotizma, kojim nas sve ove godine izludjuju i u ime koga smo dosli na ivicu propasti, i da ce u ime dobrobiti svoje zemlje i svoje sopstvene glasati protiv izolacije i sankcija, a to znaci za saradnju sa "medjunarodnom zajednicom" i za vracanje u medjunarodne organizacije.