IZJAVA MAKEDONSKOG MINISTRA ODBRANE U VASINGTONU

Lazar Kitanoski na konferenciji za novinare okrivio srpsku stranu za neresavanje problema neutvrdjene zvanicne granice i izneo stav vlade u Skoplju da Kosovu treba da se vrati autonomija iz 1974. godine

Slobodna Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Makedonski ministar odbrane Lazar Kitanoski - kako je izjavio u utorak - vise je nego zadovoljan svojom juce zavrsenom posetom Vasingtonu. Prema onome sto se na tu temu culo u Pentagonu i na nekim drugim mestima, ni domacini nemaju razloga da budu nezadovoljni onim sto su culi od gosta iz Skoplja. Naprotiv. U Vasingtonu je potvrdjeno (sto su prilikom poseta Skoplju najavili sekretar za odbranu Vilijem Koen i drzavni podsekretar Stroub Talbot) da ce od septembra - posle isteka mandata mirovnom bataljonu UN, sastavljenom od pripadnika skandinavskim i americkih snaga - na granici Makedonije prema SRJ ostati i dalje istovetna preventivna medjunarodna formacija, samo, mozda, pod nekim drugim imenom. Za legalizaciju te odluke zaduzeni su generalni sekretar UN Kofi Anan i Savet bezbednosti i to je formalnost za koju je samo pitanje vremena kad ce biti obavljena.

Mozda je preterano reci da je Lazar Kitanoski samo zbog toga dosao u Vasington, ali je, u svakom slucaju, bilo veoma primetno njegovo odusevljenje sto je zvanicnu potvrdu te informacije cuo proteklih dana u nadleznim vasingtonskim kabinetima - kao i sto je to njegov domacin Vilijem Koen i javno obnarodovao pred izvestacima iz Pentagona.

To je, medjutim, samo prvi deo ove price, zaokruzene u utorak na konferenciji za stampu koju je ministar odbrane Makedonije odrzao u prestonicnom Nacionalnom pres klubu. Tom prilikom Kitanoski se veoma revansirao Amerikancima za njihovu tekucu politicku, ekonomsku i ostalu konkretnu podrsku koja se iz Vasingtona pruza rukovodecoj garnituri u Skoplju.

Kitanoski je - za pocetak - upozorio na “vise inostranih faktora" koji uticu na stabilnost mlade makedonske drzave, da bi tim povodom odmah posebno naglasio da vojnih pretnji nema sa bugarske niti grcke strane, “mada sa obema zemljama ima jos nekih neresenih pitanja". U tom povoljnom, obecavajucem kontekstu makedonski ministar odmah je pomenuo i Albaniju, ciji je interni kolaps 1997, kako je rekao, naterao vladu u Skoplju da osigura svoju zapadnu granicu, da bi potom sa novom garniturom u Tirani uveliko bili popravljeni medjusobni odnosi - sto se vidi i po potpisivanju dvadesetak medjudrzavnih ugovora o saradnji dve susedne zemlje, ukljucujuci tu i vazan ugovor iz proslog meseca o vojnoj saradnji.

Odnosi Makedonije sa preostalom Jugoslavijom - prema recima Kitanoskog na ovoj konferenciji za stampu u Vasingtonu - pripadaju, medjutim, jednoj drugoj, zabrinjavajucoj kategoriji. Pritom, on je prvo pomenuo problem i dalje neutvrdjene zvanicne granice izmedju SRJ i BJRM. Problem, za cije je odrzavanje gost iz Skoplja okrivio srpsku stranu koja, kako je rekao, nece da prihvati kao presudne relevantne dokumente o republickim granicnim medjama u nekadasnoj zajednickoj nam SRF Jugoslaviji, ukljucujuci tu i precizne vojne mape Generalstaba isto tako bivse JNA.

Govoreci o eskalirajucoj krizi na Kosovu, ministar odbrane Makedonije izneo je pred novinarima u Vasingtonu zahtev skopske vlade da se ovoj pokrajini vrati autonomni status koji je imala Ustavom iz 1974. godine. Tim povodom - upozoravajuci na opasnosti koju bi sobom nosilo bilo kakvo menjanje granica na Balkanu - Lazar Kitanoski rekao je u Nacionalnom pres klubu i sledece:

“Naglasavam, potrebno je da autonomija Kosova bude u skladu sa Ustavom iz 1974, sto pretpostavlja i obustavu pritiska od strane jugoslovenske policije. Medjutim, mi ne opravdavamo teroristicke akcije Oslobodilacke vojske Kosova, posto smo veoma upoznati sa istorijom terorizma na Balkanu, ukljucujuci i onog u Makedoniji. I znamo kako stravican terorizam moze da bude, ako se prosiri. Resenje za ovaj problem mora da se trazi politickim sredstvima, a mi ostajemo pri stavu da je nerealisticna ideja o republici Kosovo. To je vrlo tezak uslov koji se postavlja pred Srbiju, koji ce za njih biti vrlo tesko da prihvate. S druge strane, to bi bio jos jedan presedan, u evropskom i svetskom kontekstu, stvaranja drzave na nacionalnoj osnovi. Zeleo bih samo da vas podsetim da na Balkanu nema drzave bez nacionalnih manjina. I to je razlog zasto bi stvaranje Republike Kosovo, koja bi zapravo bila nezavisna drzava, predstavljalo vrlo opasan presedan.

Na konkretno novinarsko pitanje o stavu Makedonije prema pretnji Srbiji sankcijama medjunarodne zajednice, zbog neispunjavanja zahteva oko razresavanja problema na Kosovu, Kitanoski je, prvo, izrazio zabrinutost zbog nedostatka punog akcionog jedinstva Kontakt grupe oko tog pitanja (koliko se razumelo iz konteksta, bila je to prevashodno osuda Rusije zbog raskoraka sa zapadnom petorkom). Posle toga usledilo je njegovo podsecanje da su sve dosadasnje sankcije prema SRJ “imale, zapravo, suprotan efekat u vidu jacanja Miloseviceve pozicije, jer su pothranjivale njegovu teoriju zavere kojoj Srbija mora da se suprotstavi", kao i posebno naglaseno upozorenje na opasnost da bi nove striktne sankcije “mogle da prouzrokuju ozbiljne ekonomske posledice u vidu kriminalizacije i ugrozavanja zapocetih reformi u mnogim susednim drzavama".

I pored toga - kako je ministar Kitanoski izjavio novinarima u Vasingtonu - Makedonija ce u potpunosti sprovoditi eventualne kaznene mere uspostavljene zbog Kosova prema Jugoslaviji, “jer mi smatramo da su potrebne odredjene sankcije kako bi Jugoslavija osetila pritisak medjunarodne zajednice koji ce je prisiliti da sedne za pregovarcki sto i potrazi politicko resenje za pitanje Kosova".