petak, 10. april 1998.

UHAPSENI BOSANSKI SRBI MIROSLAV KVOCKA I MLADEN RADIC PREBACENI U HAG

Omarska sinonim uzasa

Zamenik komandanta logora Omarska i zapovednik jedne od strazarskih smena u utorak ce se pojaviti pred sudijama i izjasniti o navodima optuznice. Imena optuzenih kao i ime logora u kojem su 1992. pocinjeni zlocini za koje su optuzeni vec su u haskoj sudnici pominjali svedoci tokom sudjenja Dusku Tadicu

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Haga

Verovatno najozloglaseniji logor
u regionu Prijedora: Zatvorenici u
Omarskoj snimljeni avgusta 1992.

Posto su, juce pred zoru, avionom NATO prebaceni u Hag i predati u nadleznost Tribunala, Miroslav Kvocka i Mladen Radic ce se sledeceg utorka prvi put pojaviti pred sudijama i izjasniti o navodima optuznice. To, medjutim, nece biti prvi put da se u haskoj sudnici cuje njihovo ime, kao i naziv logora u kojem su 1992. bili na komandnim pozicijama i gde su pocinjeni zlocini za koje su optuzeni.

Naime, tokom sudjenja Dusku Tadicu (maj-novembar 1996), pred Tribunalom je svedocilo cak 30 bivsih zatocenika logora Omarska kod Prijedora, od kojih su neki pominjali i zamenika komandanta logora Miroslava Kvocku i, narocito, zapovednika jedne od strazarskih smena Mladena Radica, zvanog “Krkan." Medju tim svedocima bila je i zena koja je pred sudijama opisala kako je u pet navrata u junu i julu 1992. izvodjena iz sobe u kojoj je bila zatocena i silovana, a zatim premlacivana. Svedocila je na raspravi zatvorenoj za javnost, tako da se ne zna da li je pomenula ime izvrsioca, ali je Mladen Radic - prema optuznici - odgovoran za upravo toliko (5) “incidenata silovanja", kvalifikovanih kao zlocin protiv covecnosti te, alternativno, kao teske povrede Zenevskih konvencija ili krsenja zakona i obicaja ratovanja. Pored pomenutih “incidenata", Radicu se, kao i Kvocki, pripisuje “komandna odgovornost" za dela njihovih potcinjenih - strazara ili “posetilaca" logora - koji su, kako se navodi, “stalno i otvoreno ubijali, silovali, mucili, prebijali zatvorenike i na druge nacine ih podvrgavali ponizavajucim i degradirajucim uslovima zivota i stalnom strahu od smrti."

Svedocenja bivsih zatocenika

Teze nego u samoj optuznici, podignutoj 13. februara 1995. protiv Kvocke, Radica i jos 17 osoba na celu sa komandantom logora Zeljkom Meakicem, uslovi koji su od maja do kraja avgusta 1992. vladali u Omarskoj opisani su u presudi Dusku Tadicu, za kojeg je sud utvrdio da je bio jedan od “posetilaca logora." Na osnovu svedocenja 30 bivsih zatocenika, sudije su zakljucile da je Omarska bila “verovatno najozloglaseniji" od svih logora u regionu Prijedora, te da su uslovi u njemu bili “najuzasniji." Ti uslovi su detaljno opisani na nekoliko stranica presude.

U objektima bivseg rudnika gvozdene rude - hangaru, administrativnoj zgradi, te dve manje kuce poznate kao “bela" i “crvena" - bilo je u jednom trenutku smesteno vise od 3.000 Muslimana i Hrvata, uglavnom muskaraca. Ponekad je, kako se navodi, u prostoriji od 40 kvadratnih metara bilo nabijeno vise od 200 zatocenika, “nagomilanih jedni na druge i prinudjenih da leze u fekalijama..." Hranu su dobijali jednom dnevno, a sastojala se od tanjira “vodene krompir corbe i male kriske hleba", tako da su mnogi zatocenici izgubili izmedju 20 i 30 kilograma, a neki i vise. Voda za pice im je cesto uskracivana, a kada im je davana... nije bila za ljudsku upotrebu, tako da su se mnogi razboleli. Zatocenici su saslusavani i tom prilikom surovo prebijani i prisiljavani da potpisu lazne izjave o svojoj navodnoj anti-srpskoj aktivnosti. Nocu, u logor su dolazili “posetioci" spolja, prozivali zatvorenike i sadisticki se nad njima izivljavali napadajuci ih batinama, celicnim polugama, teskim elektricnim kablovima ili nozevima. Mnogi tako prozivani zatvorenici se nisu vracali u prostoriju u kojoj su bili zatoceni, a njihovi bliski rodjaci su pred sudom svedocili da od tada nisu vidjeni te da se pretpostavlja da su ubijeni.

“Bela i crvena kuca"

U tzv. beloj kuci su se, zakljucile su sudije iz iskaza prezivelih, desavali “posebni uzasi." Jedna od soba u njoj bila je “rezervisana za brutalne napade na zatvorenike... od kojih su mnogi podlegli povredama." Zatvorenici koji su primoravani da pociste tu sobu nakon sadistickih seansi logorskih strazara i njihovih “gostiju" spolja, svedocili su da je njen pod bio pokriven krvlju, te da su na njemu nalazili zube i komade koze zrtava. Na travnjaku pored “bele kuce" cesto su, navodi se u presudi, mogle da se vide gomile leseva. Slicno je bilo i pred “crvenom kucom", u kojoj su zatvorenici prebijani i ubijani: svedoci koji su je cistili izjavili su pred sudom da su u njoj nalazili ljudsku kosu, krv, delove odece i obuce, kao i prazne caure revolverskih metaka.

U istoj presudi je, takodje, opisano i nekoliko pojedinacnih incidenata nasilja u Omarskoj, kojima je prisustvovao, ili je u njima ucestvovao, Dusko Tadic. Pored ostalog, detaljno je opisana i analizirana monstruozna orgija nasilja u logorskoj garazi, u kojoj je - nakon visecasovnog premlacivanja grupe Muslimana - jedan od zatocenika prisiljen da zubima pregrize testise drugom. Sud je zakljucio da se taj dogadjaj zaista odigrao i da je Tadic bio prisutan, te je - proglasavajuci ga krivim za ucesece u prebijanju - odbacio optuzbu za ubistvo cetvorice zatocenika koje od tada vise niko nije video. Jer, kako je zakljuceno, tuzilac “nije uspeo za van svake razumne sumnje dokaze da su ta cetvorica zatvorenika umrli od povreda zadobijenih u tom napadu."

Objedinjavanje slucajeva?

Omarskoj je, takodje, posveceno nekoliko stranica i u zavrsnom izvestaju Komisije eksperata UN koja je pre haskih istrazitelja ispitivala ratne zlocine pocinjene na prostorima bivse Jugoslavije. Zakljucak te Komisije (poznate kao “Basiunijeva", po americkom profesoru koji je vodio) je bio da je “glavni cilj koncentracionih logora, a posebno Omarske, bila eliminacija vodjstva nesrpskih zajednica." Politicki lideri, akademici i intelektualci, verski prvaci, poslovni ljudi i umetnici... “kicma muslimanskih i hrvatskih zajednica... uklanjani su sa ocitom namerom da to uklanjanje bude trajno...", te da se te zajednice ostave bez vodjstva i odbrane.

Omarska je, inace, jedna od glavnih “stavki" optuznice protiv dr. Milana Kovacevica, bivseg clana tzv. Kriznog staba opstine Prijedor pod cijom su nadleznoscu bili taj i ostali logori u regionu (Keraterm i Trnopolje). Kovacevic je, kao i komandant Omarske Zeljko Meakic, optuzen za najtezi zlocin iz nadleznosti Tribunala - genocid. Mada su optuzeni razlicitim optuznicama, nije iskljuceno da bi tuzilac mogao traziti da se njihovi slucajevi objedine, te da se Kvocki i Radicu sudi zajedno sa Kovacevicem.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /