U potrazi za “srpskim Dodikom"

Strah od eventualnih novih sankcija i zaostravanja na Kosovu ucinio je da premijer Republike Srpske postane ideal politicara koji je potreban Srbiji. Ali otvaranje prema svetu, posle dugotrajne ignorantske politike, usledilo je tek posto je veliki broj ljudi u RS shvatio da je zemlja pred bankrotom

Tanja Jakobi

“U ekonomiji ne mozemo imati emocija", izjavio je premijer Republike Srpske Milorad Dodik, i na devalvaciju dinara, o kojoj nije prethodno obavesten, reagovao priznavanjem nemacke marke kao druge punovazne valute u novcanim transakcijama u RS. “Moramo nasu privredu zastititi od mogucih inflatornih udara i slabljenja dinara", rekao je on i najavio skoro potpisivanje sporazuma sa MMF koji bi ovom delu bosansko-hercegovackog entiteta omogucio da “ojaca reformski program". Zvucalo je kao samar matici, s mesta s kog se niko nije nadao.

Od praskozorja 18. januara kada je naimenovan, do danas, Milorad Dodik postao je “ideal politicara koji je potreban Srbiji". Posle citirane izjave, “mit Dodik" nastavio je s ove strane Drine da raste kao kvasac, i ima ozbiljne sanse da daleko nadraste “lik i delo originala", onom brzinom kojom u Srbiji buja ocaj od moguceg novog zaostravanja stanja na Kosovu, i nagovestenih sankcija.

“Premijer Dodik je za kratko vreme pokazao da je realnim sagledavanjem ekonomske i politicke situacije RS praktican politicar koji radi u interesu svoje zemlje", izjavio je ekonomista mr Slobodan Milosavljevic, iz Instituta za istrazivanje trzista.

Povod da ekonomisti zakljuce da je Dodik “ozbiljan i mudar politicar" ne lezi toliko u priznavanju marke kao legalnog sredstva placanja, jer ni u Srbiji jedan takav potez nikog ne bi iznenadio, vec izmedju ostalog u nacinu na koji je - bez ikakvog promisljenog pristupa - izvedena devalvacija.

“Nemacka marka i do sada je bila sredstvo placanja u RS i promena se odnosi samo na to da ce ona moci da se iskazuje i u knjigovodstvu", kaze dr Miodrag Zec, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, ranije profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci. “Ne vidim sto je to ovde izazvalo toliku paznju".

S obzirom da je Republika Srpska 1994. godine, na startu programa bivseg guvernera Avramovica polozila devize za dinare koje je dobila i da nema nikakve emisione dobitke, niti moze da koristi kredite, placanje dinarima je, kako kaze prof. Zec, za ljude u Republici Srpskoj “isto kao da imaju juane".

Ni najavljeno potpisivanje sporazuma sa MMF za RS nema onakav znacaj kakav bi takav domasaj drzavne politike imao u Jugoslaviji, iz prostog razloga sto kljucni donatori, Svetska banka i Evropska unija, nisu to postavljali kao uslov. Ipak, sporazum ce omoguciti Rrepublici Srpskoj da uspostavi odnose sa komercijalnim bankama, sto nije za odbaciti ni u kom slucaju.

“MMF je vec dugo prisutan u BiH u celini i pregovori su i ranije vodjeni sa rukovodstvom s Pala. Razlika je u tome, sto rukovodeca struktura oko SDS nije ocenjivala priblizavanje MMF bitnim i nije na tome mnogo uradila", kaze dr Mladen Ivanic, profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci i mandatar vlade RS pre Dodika.

Iako Dodikovi potezi nisu spektakularni, a za ocenjivanje “reformatorskih stavova" u ekonomiji je posle nepuna tri meseca jos rano, to nimalo ne umanjuje njihovu prakticnu vrednost i promovise Dodika kao coveka kome niko ne osporava - vrhunsku pragmaticnost. “U politici i odnosima sa medjunarodnom zajednicom vidljive su velike promene jer je odbacen raniji neproduktivni pristup stalnog odbijanja, i taj novi stav je ocito naisao i na uvazavanje sveta a i na odjek u Jugoslaviji", kaze Ivanic.

Termin “srpski Dodik" u opticaj je uveo medju prvima Vuk Draskovic, u jeku pregovora sa Socijalistickom partijom Srbije, oko novog mandatara i sastava srpske vlade, sugerisuci da je upravo on, Draskovic, taj covek koji ce Srbiju moci da uvede u svet, jer jedini ima legitimaciju na Zapadu, i moze zemlji da donese novac iz inostranstva. Argumentacija je, kao sto je poznato, bez ikakve veze sa uzorom iz Banjaluke, ostala bez odjeka.

Potom se “srpski Dodik" pojavio u trenutku kada je Kontakt grupa u Londonu odlucivala o uvodjenju novih sankcija za Jugoslaviju. Pominjali su ga gotovo svi opozicioni politicari na srpskoj sceni. U anketi “Nase Borbe" dr Milan Kovacevic, konsultant za strana ulaganja, i Dusko Susnjar, predstavnik austrijskog EPIKA u Jugoslaviji, izjavili su da bi Srbiji sada bio potreban covek koji bi umeo civilizovano da razgovara sa svetom i da ekonomske argumente stavi na prvo mesto.

“Verujem da bi replika Dodika ovde mogao biti Milo Djukanovic", kaze dr Milan Kovacevic. “Nema ovde takvog coveka na sceni jer postoje samo Milosevic i Seselj kao jake figure, a u opoziciji nema takve osobe", smatra dr Zec. “Milan Panic koji je mogao igrati takvu ulogu a pritom je daleko veci format od premijera RS je bio odbacen jer politicka situacija nije bila odgovarajuca".

Oko toga kakvog je formata Dodik stvarno, i da li je u Srbiji (ne)kriticki i van politickog konteksta usvojen kao ideal, postoje oprecna misljenja. “To nije covek od posebnog intelektualnog formata, niti vlada posebnim politickim umecem. Gotovo bi se moglo reci da nema partiju, ako ne racunamo dva poslanika u parlamentu", kaze jedan sagovornik “Nase Borbe". “Ni u tom svom privatnom biznisu nije bas bio uspesan".

Takva argumentacija zasnovana je pre svega na uverenju “da se za to mesto niko bas nije previse otimao" jer novi premijer ima zadatak da odradi prilican broj nepopularnih stvari. Prva od njih je vracanje Muslimana i iseljavanje Krajisnika koji su se u njihove kuce uselili, sto je po “nacionalnoj osetljivosti" otprilike ravno zadatku koji bi imao neki srpski premijer kome bi palo u udeo da prizna daleko drugaciji status za Kosovo. Kako se u Republici Srpskoj, koja je bar spolja, bila najekstremniji primer jedne tvrdoglave politike (bez obzira sto je ona uvek uglavnom bila diktirana odavde), dogodio takav preokret?

“Prvo, to se nije dogodilo odjednom, jer je vec duze iz Banjaluke isao jedan jak otpor politici koja se vodila. Drugo, doslo se dotle da privreda gotovo uopste ne funkcionise i da se ne mogu isplatiti ni minimalna davanja penzionerima, ratnim invalidima, u skolstvu i zadravstvu. Ljudi su postali svesni da se od Jugoslavije ne moze ocekivati pomoc i da nema druge alternative nego da se otvorimo prema svetu", kaze dr Ivanic. I za Jugoslaviju je obaranje neminovnost".

“Do preokreta je doslo jer je veliki broj ljudi u Republici Srpskoj shvatio da se stiglo do bankrota. Ovde u Srbiji, jos postoji uverenje da to nije tako, i zato se nista ne desava. Ako i kad stanovnistvo to shvati, i srpski Dodik ce se lako naci", kaze dr Zec.