cetvrtak, 16. april 1998.

適OSOVO, POGLED IZNUTRA" - DEMISTIFIKACIJA JEDNE MEDIJSKE SLIKE

Na 電rugoj strani" je - covek

Jesu li kosovski Albanci samo amorfna masa koja na demonstracijama uzvikuje parole o slobodnom i nezavisnom Kosovu, jesu li teroristi cija su lica prekrivena maskama? Ili su, ipak, samo ljudi, pojedinci ciji zivoti i sudbine neverovatno lice na nase? Odgovore na ova pitanja pokusala je da pronadje producentska kuca 的nternews" u svom novom dokumentarnom zapisu 適osovo, pogled iznutra", prikazanom u utorak u Medija centru.

Polazeci od ideje da televizija, kao najmocniji medij danasnjice, moze svoj uticaj na milionsku publiku iskoristiti za ublazavanje tenzija i konflikata umesto da ih proizvodi i produbljuje, kao sto je to nemilice cinila na ovim prostorima, direktor 的nternewsa" Serz Gorde zeleo je u cetiri epizode projekta 適osovo, pogled iznutra" da zaviri iza cudnog utiska o Albancima na Kosovu koji proizvodi gledanje ovdasnje televizije. Gorde kaze da posle priloga o Kosovu stice utisak da Albanci nemaju lica, da su samo deo protestne gomile koja vice. Zato je cilj dokumentarnog zapisa o Kosovu da, osvetljavajuci male zivote obicnih Albanaca, pokaze kako decenijski i ovi poslednji konflikti uticu na njihove pojedinacne sudbine. Osnovna je stvar u resavanju konflikta, stav je Gordea, znati ko je to zapravo na drugoj strani. Namera je da se ovaj dokumentarni film, cija je projekcija za beogradske novinare uprilicena u utorak u Medija centru, prikaze na sto vise televizijskih stanica u Srbiji.

適osovo, pogled iznutra" pokusava da, obuhvatajuci sve specificnosti kosovske krize - demonstracije, problem skolovanje mladih Albanaca, otpustanja Albanaca iz drzavnih kuca, nezaposlenost, permanentno iseljavanje u inostranstvo, pokaze kako u spletu teskih politickih, ekonomskih i socijalnih uslova zivi i razmislja pojedinac. Tako je jedan od upecatljivijih protagonista ove price covek, otpusten kao nepodoban posle gubitka kosovske autonomije sa mesta teleprintiste u pristinskoj televiziji, koji svoju porodicu godinama izdrzava prodajuci, uglavnom po pijacama, albansko nacionalno jelo flija, koje priprema njegova supruga. Govori o tome kako je, nasavsi se na ulici, morao da posto-poto nadje posao da bi prehranio porodicu i da je zamisljao kako ce umreti od srama kad je prvi put sa tepsijom flije izasao na ulicu. Danas mu je, kaze, svejedno, navikao se i sve sto zeli je da obezbedi pristojno skolovanje za sina kako bi jednog dana postao cuveni violinista.

O. Mamuzic

Zasto bez olovaka?

U jednoj od epizoda cetiri pristinske tinejdzerke prisecaju se skolskih dogodovstina. Vec su, zakljucuju, zaboravile sta znaci prava skolska atmosfera. Jedna od njih prica kako je prvi puta usla u Gradsku biblioteku kad su se vodili srpsko-albanski pregovori o normalizaciji skolstva. Vise od optimisticnog tona pregovora, odusevilo ju je to sto je konacno videla biblioteku. Seca se, kaze, da su zidovi oblozeni ikonama. Razgovaraju i o protestu srpskih studenata protiv njihovog povratka u ucionice i ne razumeju zasto su nosili transparente 哲e dajte im olovke". 纏asto nas se toliko plase", pitaju se, zacudjene.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /