KLAUS KINKEL I HANS VAN DER BRUK O RESAVANJU KOSOVSKOG PROBLEMA

Van den Bruk smatra da ce manevar sa "izjasnjavanjem naroda" samo "ucvrstiti stavove Kontak grupe i medjunarodne zajednice o neophodnosti novih sankcija", koje ce, po Kinkelu, "gotovo sigurno" biti usvojene na sastanku u Rimu 29. aprila

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Umesto sto ih pitaju da li su za ukljucivanje trece strane u pregovore o resavanju kosovskog problema, gradjane Srbije bi bilo postenije i umesnije na referendumu pitati da li se slazu sa novim sankcijama - primetio je evropski komesar za spoljne poslove, Hans van den Bruk, ucestvujuci na Konferenciji o Kosovu koja je juce odrzana u Briselu, u organizaciji Liberalne grupe Evropskog parlamenta. Konferencijom je predsedavao lider Liberalne grupe, belgijski evroposlanik Gijs de Vris (inace predsednik Medjunarodne krizne grupe), a na njoj su - pored velikog broja evropskih poslanika, uglednih istoricara i politikologa - ucestvovali i nemacki sef diplomatije Klaus Kinkel, te dr Mario Djiro iz Zajednice Sant Edjidio. Najvise interesovanja su, jasno, izazvala izlaganja dvojice liberala ukljucenih u kreiranje evropske "kosovske politike": Hansa van den Bruka i Klausa Kinkela.

Obojica su istakli da se sa kosovskim problemom Evropa ne suocava "od juce", vec jos od 1989. godine, te da je tom problemu bilo posveceno bezbroj sednica i zakljucaka Saveta ministara EU, u kojima su izlagani principi za njegovo resavanje. Ti principi su, istakao je Kinkel, utvrdjeni jos 1991. i vaze i dalje, a ukljucuju autonomiju za Kosovu... unutar granica Srbije i Jugoslavije. Obojica su, takodje, uvereni da bez prisustva "trece strane", odnosno medjunarodnih posrednika, nece biti nikakvog uspeha u pregovorima o buducnosti Kosova.

"Nezavisnost Kosova ne dolazi u obzir i Nemacka to ne podrzava" - naglasio je lider nemackih liberala, kategoricki odbijajuci optuzbe Beograda o navodnoj nemackoj podrsci separatizmu kosovskih Albanaca. Pripisivati Evropskoj uniji i Nemackoj odgovornost za situaciju na Kosovu je, po Kinkelu, "cista glupost."

Podjednako nedvosmislen u odbijanju nezavisnosti Kosova bio je i evropski komesar Van den Bruk, naglasavajuci da "ne moze biti ni govora o bilo kakvim promenama granica." Kosovo, naglasio je on, "mora ostati u granicama Srbije... ali ne moze biti samo unutrasnje pitanje Srbije." Ono je "bezbednosno pitanje" kako samog regiona tako i citave EU, pa i sire... imajuci u vidu "veliku involviranost SAD u regionu. Kosovo je, nastavio je Van den Bruk, pitanje od interesa za Zapadnoevropsku uniju (odbrambenu organizaciju EU), kao i ostale medjunarodne faktore ukljucujuci i NATO, jer kriza u njemu "ne ugrozava bezbednost samo Srbije i SR Jugoslavije, vec i Makedonije i Albanije, i ne samo njih..."

Obojica glavnih govornika jucerasnje Konferencije o Kosovu izrazili su zaljenje sto taj problem “nije resen u dejtonskom paketu" (Kinkel), odnosno sto je “zbog propustene sanse sada ispalo da je Kosovo pastorce Dejtona" (Van den Bruk). Jedini nacin da se “propustena sansa" nadoknadi, po njima, jeste ocuvanje jedinstva Kontakt grupe, kako bi se osujetila glavna karakteristika Miloseviceve politike: da se, naime, “postavlja izmedju Rusije i zapadnih clanica Kontakt grupe." “Ako bi se Kontakt grupa raspala, sve bi propalo" - upozorio je Kinkel. Van den Bruk, medjutim, smatra da ce Milosevicev manevar sa referendumom “samo pribliziti stavove Kontakt grupe i medjunarodne zajednice o neophodnosti novih sankcija", koje ce, po Kinkelu, “gotovo sigurno" biti usvojene na sastanku u Rimu 29. aprila.

Odgovornost za kasnjenje u uspostavljanju dijaloga i Kinkel i Van den Bruk su pripisali “obema stranama", ukazujuci kako je, ipak, “primarna odgovornost na Beogradu." Zbog toga obojica nagovestavaju odrzavanje i pojacavanje pritiska na Milosevica, pozivajuci se na prethodna iskustva da bivsi predsednik Srbije a sadasnji sef jugoslovenske drzave... “isporucuje samo pod ozbiljnim pritiskom i pretnjama." Obojica su, takodje, podsetili da Kosovo nije jedini problem u kojem se od Milosevica ocekuje da “isporuci", odnosno da ispuni evropske zahteve i uslove. Neophodno je, pored toga, da se ostvare i poznate Gonsalesove preporuke iz decembra 1996. koje se odnose na unutrasnju demokratizaciju, ljudska prava i slobodu medija u Srbiji. Bez toga, naglasio je Van den Bruk, ne moze biti ni izvoznih povlastica, ni koriscenja bespovratne pomoci iz programa PHARE, ni pregovora o sporazumu o trgovini i saradnji sa EU...