KONJUNKTURNI BAROMETAR EKONOMSKOG INSTITUTA

U aprilu se prognozira rast cena od 6 do 7 odsto. Povecana traznja za novcem pocece u junu, a to znaci da pravi inflatorni izazovi nastupaju u drugoj polovini godine kada ce, po predvidjanju dr Labusa, problemi s kursom ponovo doci na dnevi red

U martu, koji je zavrsen devalvacijom dinara, zabelezen je sezonski porast proizvodnje, ali i narasla inflatorna ocekivanja slicna onima sa pocetka godine. Dakle, i pre korekcije kursa, 55,4 odsto anketiranih preduzeca ocekivalo je porast cena inputa, a vise od trecine poskupljenje svojih proizvoda. Nedostatak kredita (problem za 42 odsto preduzeca) postao je glavno ogranicenje proizvodnje, a na nedovoljne zalihe repromaterijala, pri cemu se crpe i oni iz domace proizvodnje, zalilo se vise od polovine ispitanih firmi. Uoci devalvacije povecani su novcana emisija, javna potrosnja i plate, pa je, recimo, u martu novcana masa porasla za oko 300 miliona dinara, a kada se uracunaju koriscenje obavezne rezerve i bankarski minusi, ona verovatno iznosi vise nego sto se zvanicno priznaje, odnosno oko 9,5 milijardi dinara. Zahvaljujuci pre svega ovim predradnjama, nakon korekcije deviznog kursa nije doslo do povecane kolicine novca, konstatovano je u konjunkturnom barometru Ekonomskog instituta.

Upravo taj martovski porast novcane mase omogucice odrzavanje likvidnosti u naredna dva meseca, a povecana traznja za novcem pocinje u junu i bice narocito izrazena u trecem kvartalu ove godine. To znaci da ce pravi izazovi za stabilnost cena, posle njihovog inicijalnog rasta na osnovu kojeg se u aprilu prognozira skok cena izmedju sest i sedam odsto, nastupiti u drugoj polovini godine, kada ce ponovo na dnevni red doci i problemi sa kursom dinara, prognozira dr Miroljub Labus koji smatra da ce cene u aprilu vec eliminisati pocetne prednosti realno povecanog zvanicnog kursa iznad sticovanog.

Ujedno, on predvidja sledeci ishod Operativnih mera Savezne vlade za uspostavljanje makroekonomske stabilnosti. Ovogodisnja opsta potrosnja nece moci da se odrzi na nivou od 59,5 milijardi dinara, pogotovo ako se penzije budu zaista isplatile u predvidjenom iznosu od 17 milijardi dinara. Novcana masa, takodje, ne moze da se zadrzi na 9,5 milijardi dinara, posto planirani realni rast drustvenog proizvoda od deset procenata i predvidjena inflacija od 27 odsto zahtevaju novcanu masu od preko 13 milijardi dinara na kraju godine. Ali, tada ce i cene biti vise i inflacija u 1998. iznosila bi 32 odsto, i to samo ukoliko se ostvari planirana kontrola rasta cena i ako energenti (sem nafte) ne poskupe vise od deset odsto. Deficiti platnog i trgovinskog bilansa ce biti nizi od planiranih zbog efekata devalvacije, ali je tesko verovati da se moze prikupiti 1,4 milijarde dolara za njihovo finansiranje, jer planirani porast deviznih rezervi NBJ (od nekih 500 miliona dolara) jedva prelazi trecinu te sume. Zbog svega toga kurs na crnom trzistu moze da se i udvostruci do kraja godine, objasnjava dr Labus zasto su zvanicni bilansi, napravljeni posle devalvacije, neodrzivi i zasto ce verovatno u drugoj polovini godine uslediti njihova, kao i revizija ukupne ekonomske politike.

Po misljenju ovog ekonomiste ni jedno sidro iz “Operativnih mera" (novcana masa, ucesce javne potrosnje u drustvenom proizvodu i fiksni devizni kurs) nece moci da se odrzi do kraja ove godine. Monetarna masa mora da se prilagodjava kretanju drugih makroekonomskih agregata, ukoliko se ne zeli izazivanje teske nelikvidnosti, zatim ne postoji mehanizam za upravljanje ucescem javne potrosnje u drustvenom proizvodu, (pa cak na tom planu nisu postignuti ni potrebni dogovori u okviru Koordinacionog tima), a za normalan rad deviznog trzista ne postoji odgovarajuci nivo deviznih rezervi. Zbog neodrzive politike podsticanja rasta drustvenog proizvoda u okviru medjunarodne izolacije zemlje, vlada ce se suociti sa nuzdom da preispituje sam rezim deviznog kursa, jer ce se pokazati da je u takvom njenom konceptu fiksni kurs neodrziv. Ovakva ekonomska politika ne predvidja ono sto ce se desiti sutra i zato mora da se menja, kaze dr Labus.

B. Jager