STROB TALBOT NAJAVIO NOVU PONUDU KONTAKT GRUPE BEOGRADU

Prema izvorima NATO predlog pomocnika americkog drzavnog sekretara jedan je od “parametara" resenja ne samo kosovskog problema vec i sadasnje krize u odnosima SRJ sa ostatkom sveta

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Povratak misija OEBS na Kosovo, Sandzak i Vojvodinu, kao i pocetak nove misije bivseg spanskog premijera Felipea Gonsalesa, treba da se dogode “simultano" - sto ce reci istovremeno ili uporedno - sa pristupanjem SRJ Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju. To je, prema izvorima NATO, jedan od “parametara" resenja ne samo kosovskog problema vec i sadasnje krize u odnosima SRJ sa ostatkom sveta, koje je stalnim predstavnicima atlantske “sesnaestorice" u Briselu juce izlozio pomocnik americkog drzavnog sekretara, Strob Talbot.

Ostali “parametri" su vec poznati i opsteprihvaceni, barem u ostatku sveta. Resenje kosovske krize mora se zasnivati na prinicipima OEBS o suverenitetu, teritorijalnom integritetu i nepovredivosti granica; neprihvatljivi su kako status kvo tako i nezavisnost Kosova; niko u medjunarodnoj zajednici nece podrzati secesiju; a konacni status Kosova u granicama SRJ je stvar sporazuma do kojeg treba da se dodje u direktnom dijalogu, bez bilo kakvih preduslova bilo koje od strana.

Sanse za uspeh takvog dijaloga bile bi mnogo vece ako bi se on vodio uz prisustvo trece strane, te je “za zaljenje" sto Milosevic to, za sada, odbija. Konacno, neophodno je da se sa Kosova povuku specijalne policijske snage, kao i da se kosovski Albanci obavezu na nenasilje.

U poslednjoj, briselskoj etapi svoje jednonedeljne evropske turneje, preduzete u cilju pripreme rimskog sastanka Kontakt grupe 29. aprila, Strob Talbot je juce razgovarao sa generalnim sekretarom Solanom i kompletnim Savetom NATO. Krajnje neuobicajeno za posete zvanicnika iz Vasingtona, americka misija pri NATO nije juce uprilicila Talbotov susret sa novinarima, zbog cega su se i uobicajeni diplomatski izvori zapadnog saveza ustrucavali da podrobnije izlazu pojedinosti o americkim stavovima, a posebno o konkretnim merama koje Vasington priprema za rimski sastanak.

Prema izvorima NATO, Talbot je detaljno obrazlozio americku strategiju “dva koloseka": politicko- diplomatskog i preventivnog. Akcijom na prvom koloseku trebalo bi kako Milosevicu tako i liderima kosovskih Albanaca predociti da mogu da imaju samo koristi ako sednu za pregovaracki sto i otvore dijalog o mirnom resenju krize, odnosno samo stete... ako to ne ucine. U tom cilju Talbot se zalozio - a saveznici su podrzali - da se sa rimskog sastanka izadje sa “uravnotezenim paketom sargarepa i batina" iza kojeg ce stajati svi clanovi Kontakt grupe i, sire: NATO i EU. Glavna “sargarepa" bi, prema istim izvorima, trebalo da bude “postepena, puna reintegracija SRJ u medjunarodnu zajednicu, ukljucujuci i OEBS", a glavna “batina": produbljavanje nekih od postojecih sankcija, tj. dozidjivanje tzv. spoljnog zida sankcija. Talbot je kao “ilustraciju" pomenuo jos neke mere, ali nasi izvori ne zele da ih otkrivaju buduci da on sam nije smatrao uputnim da o tome razgovara sa novinarima.

Na drugom, preventivnom koloseku, Talbot i saveznici su podrzali dosadasnji pristup NATO u regionu, tj. u Albaniji i Makedoniji. U Albaniji, ekspertski vojno-civilni timovi NATO su vec poceli sa obukom koja bi njene oruzane snage trebalo da osposobi za kontrolu granica, kao i cuvanje skladista oruzja i municije, te “vanredne civilne situacije" kakve bi mogle nastupiti masovnim izbeglickim talasom. Sa Makedonijom, NATO radi na jacanju saradnje u okviru programa Partnerstvo za mir; “razmislja" o novom mandatu UNPREDEP koji bi, pored kontrole granica, trebalo da ukljuci i element “odvracanja"; pripreme velike vojne manevre u septembru; a u nesto blizoj buducnosti - sledece sedmice - i posetu generalnog sekretara Solane Skoplju.

Situaciju na Kosovu Talbot je ocenio kao “vrlo, vrlo, vrlo tesku i opasnu" i saveznici su se, kazu nasi izvori, s time slozili. Ocenjeno je da i dalje postoji velika opasnost da se kriza izrodi u konflikt sirih razmera, koji bi mogao da se izlije ne samo u Makedoniju i na Kosovo, vec i u Bosnu, gde NATO ima posebne odgovornosti. Po zapadnim zaveznicima je, takodje, “jasno da bi se veca nestabilnost na Kosovu lose odrazila i na stabilnost Srbije i SR Jugoslavije, ukljucujuci i stabilnost samog rezima", sto bi, kako zakljucuje izvor NATO, “Milosevic morao da zna."