PROLECNO ZASEDANJE PARLAMENTARNE SKUPSTINE SAVETA EVROPE’

Stvorene su mnoge barijere kojima su ljudi spreceni da se vrate svojim kucama, ali Savet Evrope i UNHCR nece odustati od svojih programa

Jovan Radovanovic
specijalni izvestac “Nase Borbe" iz Strazbura

“Novi politicki i socijalni uslovi u vremenima nastalim posle zavrsetka hladnoga rata, nisu samo iscrtali novu mapu migracija u Evropi, vec su i naterali evropske vlade da preispitaju svoju ulogu i odgovornost, ali i delotvornost medjunarodnih organizacija u resavanju ovih problema", rekao je juce na prolecnom zasedanju Parlamentarne skupstine Saveta Evrope Dzejms Parsel, direktor Medjunarodne organizacije za migracije (OIM).

Parsel je podsetio evropske parlamentarce da je u zapadnoj Evropi samo tokom 1995/96. broj migranata dostigao broj od oko 19 miliona ljudi (uglavnom iz Turske, Jugoslavije, zemalja juzne Evrope i Severne Afrike). Istsovremeno, broj “gastarbajtera" u zapadnoj Evropi se povecao na blizu 8 miliona, od kojih vise od 4 mliona zive i rade u Nemackoj i Francuskoj.

Predvidjanja da ce, posle pada “gvozdene zavese" doci do ogromnog priliva migranata iz istocne Evrope, nisu se ostvarila. Ima zabelezenih migracija, ali na kraci rok i, uglavnom, to su ljudi koji ilegalno prelaze granice i rade “na crno". Poslednji zvanican podatak kojim OIM raspolaze je iz 1993. - oko milion gradjana centralne i istocne Evrope je u to vreme registrovano u drzavama Evropske unije. One jos ne uspevaju da stanu na kraj organizovanog medjunarodnoj mrezi ilegalnog “uvoza" radne snage sa juga i istoka Evrope, koji je u Palati Evrope okarakterisan kao jos jedno od ozbiljnijih krsenja ljudskih prava. Vlade zapadnoevropskih zemalja se trude da usklade svoje zakonske propise i u pogledu pruzanja politickog azila gradjanima iz centralne, jugoistocne i istocne Evrope, sto je sve ozbiljniji problem.

Na pitanje izvestaca “NB" sta OIM, zajedno sa Savetom Evrope preduzima za povratak nekoliko miliona izbeglica iz zemalja bivse Jugoslavije, g. Parsel je odgovorio da njegova organizacija, sa Savetom Evrope, a jos vise sa UNHCR, nastoji da organizuje povratak eks Jugoslovena u njihove domove, pruzajuci im materijalnu podrsku i pomazuci da rese mnogobrojne zakonske probleme nastale u medjuvremenu, stvaranjem novih suverenih drzava na ovom prostoru.

Marija Manuela Agijar, zaduzena u Savetu Evrope za probleme emigranata, s bogatim iskustvom upravo na terenu Hrvatske i Bosne i Hercegovine je ovom novinaru rekla, u pauzi zasedanja Parlamentarne skupstine, da u konkretnom radu nailazi na mnoge probleme vezane za program povratka izbeglica iz bivse Jugoslavije:

“Sve regionalne vlasti su deklarativno za stvaranje uslova svima za povratak, ali praksa to ne potvrdjuje. Stvorene su mnoge barijere kojima su, prakticno, ljudi spreceni da se vratae u svoje kuce, ili povrate svoja imanja. Ali, mora biti jasno svim regionalnim i lokalnim vlastima da ce obecanja morati da ispune kad-tad, jer ne moze biti iluzija da ce Evropska unija, OIM i UNHCR odustati od svojih programa".