Licemeri traze pravdu

Mihal Ramac

Hrvatska ce, najverovatnije, zatraziti od Argentine da joj izruci ratnog zlocina Dinka Sakica. Jugoslavija takodje ubrzano priprema dokumentaciju za potkrepljenje istovetnog zahteva. Imenovani je u medjuvremenu promenio mesto boravka i, ako se ne umesa neko treci, moglo bi se desiti da oba zahteva zauvek zakasne. I da nije nikog licno ubio, trebalo je da se bivsi upravnik zloglasnog Jasenovca davno nadje pred sudom. Gotovo je neverovatno da se za njega niko nije zainteresovao pre nekoliko decenija ili, ako jeste, zasto nije bio istrajan u traganju.

Posto se Jasenovac nalazi u Hrvatskoj, kojoj Jugoslavija priznaje kontinuitet jos od kralja Tomislava, bilo bi logicno da se Sakicu sudi u njegovoj domovini. Sudeci po cinjenici da se predsednik Hrvatske pre nekoliko godina sreo sa Sakicem i po prilicnoj nervozi zvanicnog Zagreba cim se pomene taj slucaj - mozda i nije sasvim logicno. (Manje je vazno da li je Sakic caskao s Tudjmanom punih sedamanest minuta, kako on tvrdi, ili su se samo rukovali, kako izjavljuju zagrebacki zvanicnici, jer u svetu nema ozbiljnog sefa drzave koji bi sebi dozvolio nesto slicno). Sto se tice eventualnog sudjenja u Beogradu, argumenti su poprilicno tanki. Bar oni koji su dosad izneti u javnost.

Krajnje licemerno i mucno, medjutim, deluje cinjenica da se dve vlade otimaju oko nekadasnjeg zlocinca, iako imaju “pune kuce" novovremenih. I u Hrvatskoj i u Srbiji su poznata imena i prebivalista lica koja su poslednjih godina pocinila nebrojene zlocine. U obe drzave ubice i koljaci su proglasavani rodoljubima i herojima (sto ne znaci da je bio zlocinac svako ko je nosio pusku). U obe zemlje zlocinci ne samo da su slobodni gradjani, vec obnasaju ugledne funicije i zauzimaju visoke politicke i drustvene polozaje. Uzgred, i tamo i ovde neki od njih spadaju u uski sloj najbogatijih gradjana.

Da su hteli, i Radoje Kontic i Zlatko Matesa mogli su da sastave dugacke spiskove osumnjeicenih za ratne zlocine i da naloze nadleznim ministarstvima da postupaju u skladu sa zakonima. I u Srbiji i u Hrvatskoj se, medjutim, zna da su predsednici vlada samo cinovnici koji nista ne rade na svoju ruku i kojima ne pada na pamet da pipnu nekog od nedodirljivih.

Trazenje pravde za zlocine pocinjene pre pola veka, a zatvaranje ociju pred jucerasnjima, samo je dokaz da ni jednima ni drugima do pravde nije. Sakic bi i Beogradu i Zagrebu bio dobrodosao jedino za pranje ruku. Receno nikako ne znaci da njemu nije mesto pred sudom i iza resetaka. Stavise, davno je bilo, iako nema te kazne koja bi bila primerena njegovim i jasenovackim zlodelima. Ali, bice lose i po Srbiju i po Hrvatsku ako prepuste da njihove sadasnje zlocince neko hapsi i kaznjava kroz pedeset godina. Uostalom, sad su pri ruci, secanje im je sveze, a lakse je doci i do svedoka i dokaza.