KONFERENCIJA ZA STAMPU MILA DJUKANOVICA U VASINGTONU

Prema recima predsednika Crne Gore, za drzavno rukovodstvo u Beogradu bilo bi mnogo produktivnije da je preuzelo odgovornost za resavanje pitanja Kosova, "umesto sto zeli da tu odgovornost podeli sa gradjanima Srbije"

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

Razgovaralo se u Americi - u ovdasnjem sirom sveta poznatom medijskom svetilistu, Nacionalnom pres klubu - ali su teme bile prevashodno nase domace. Cak i kad je Milo Djukanovic sa zadovoljstvom pominjao rezultate svoje visednevne posete Vasingtonu (ilustrujuci to i konkretnim podacima o americkoj politickoj podrsci i konkretnoj ekonomsko-finansijskoj podrsci reformskim iskoracima Crne Gore), za novinare je to juce bio samo povod da se iz takvog konteksta izvlace pitanja u vezi sa situacijama koje je gost ostavio kod kuce - bilo u Podgorici, bilo u saveznom centru u Beogradu.

Seriju je otvorio jedan clan ekipe pridoslih specijalnih izvestaca, podgoricki kolega Mihailo Radojicic pozivom predsedniku da prokomentarise izjave njegovog sad vodeceg opozicionara Momira Bulatovica kako ovo sto Djukanovic u poslednje vreme radi i govori po svetu predstavlja veleizdaju Crne Gore i SR Jugoslavije, a narocito predsednika Slobodana Milosevica, kao i da je potrebno saradjivati sa svetom - ali onako kako je on (Bulatovic) to svojevremeno cinio, "a ne po diktatu svakojakih ambasadora i podsekretara".

"Ja sam u Vasington dosao jednim ozbiljnim poslom, da razgovaram o pitanjima razvoja Crne Gore, o odnosima sa SAD kao i o nekim globalnim pitanjima vezanim za SR Jugoslaviju i region u kome zivimo. Zbog toga mislim da nije neophodno da se ovde bavimo isfrustriranim konstrukcijama g. Bulatovica", glasio je Djukanovicev odgovor na to pitanje, u ociglednom nastojanju da se domaci novinarski auditorijum postedi daljeg javnog "propiranja" tog domaceg prljavog vesa.

Radojicic je, medjutim, trazio potpuniju i konkretniju reakciju na pomenute Bulatoviceve optuzbe, na cemu mu je Milo Djukanovic spremno izisao u susret.

"Te optuzbe nisu naivne. Mislim da nije potrebno dokazivati da g. Bulatovic, bivsi predsednik republike, uziva u tome da govori neistinu. Neki ljudi govore neistinu da bi zabavljali drustvo. To nije slucaj sa g. Bulatovicem. Ja mislim da on govori lazi zbog svoje bolesti. Mislim da njegov problem nije politicki; njegov problem je za neke druge specijalnosti. Odkad je napustio predsednicku funkciju, njemu se sad prividjaju nekakva njegova navodna iskustva. Skoro je izjavio kako je, navodno, u svetskim centrima politicke moci njemu nudjen novac da bi prodavao interese Srbije i Jugoslavije. To je, naravno, neistina i besmislica, bas kao sto je neistina da je on u Vasingtonu i Londonu priman svojevremeno na nekim visokim nivoima. Mozda je on nekad i boravio u Vasingtonu, ali se onda verovatno tajno sastajao sa drzavnim sekretarom i ministrom odbrane Amerike, posto o tim susretima - osim g. Bulatovica - niko ne zna nista. Cak i tamo gde je on boravio, kao recimo, 1995. u Dejtonu.

Prema tome, zelim sasvim odredjeno da kazem da se ja ne bavim rusenjem g. Milosevica, niti se posebno bavim njegovom politikom ili politikom g. Bulatovica. Ja prosto ne zelim da se bavim politickom arheologijom, vec pokusavam da se bavim buducnoscu nase drzave. Moja politika nije politika 'protiv'. Kad bih se borio protiv njih, ja bih im dao veci znacaj nego sto zasluzuju. Moja politika je politika 'za'. Za demokratiju, za ekonomski razvoj, za otvaranje i saradnju sa svetom. Takvu politiku predstavljam u Vasingtonu i evropskim centrima, za takvu politiku na tim mestima trazim i dobijam podrsku".

U ovom istupanju pred pedesetak domacih i inostranih novinara, predsednik Crne Gore Milo Djukanovic izneo je juce i svoj "negativni stav" prema srpskom referendumu o Kosovu, ocenjujuci da uopste nije ni trebalo postavljati pitanje o potrebi stranog posredovanja u pregovorima oko resavanja problema ove pokrajine.

"Pravo pitanje koje je trebalo postaviti gradjanima Srbije glasi: Da li zelimo da zivimo u svetu ili van sveta?" - rekao je Djukanovic tim povodom, konstatujuci da normalan potvrdan odgovor na tu dilemu neminovno podrazumeva i prihvatanje standarda koji vladaju u svetu. Prema recima predsednika Crne Gore, za drzavno rukovodstvo u Beogradu bilo bi mnogo produktivnije da je preuzelo odgovornost za resavanje pitanja Kosova, "umesto sto zeli da tu odgovornost podeli sa gradjanima Srbije".

Problem Kosova, inace (pored razmene misljenja o primeni Dejtonskog ugovora o Bosni, napetosti u unutrasnjim odnosima u SRJ i potrebi normalizovanja odnosa sa svim susednim drzavama iz sastava nekadasnje SFRJ), dominirao je zavrsnim razgovorima koje je predsednik Crne Gore imao juce u Vasingtonu sa americkim sekretarom za odbranu Koenom i drzavnim podsekretarom Talbotom. I tom prilikom, kako nam je receno, Djukanovic je ponovio svoj stav iz prethodnih razgovora tokom ove posete Americi da Crna Gora trazi za Kosovo neodlozne i bezuslovne pregovore, uz prisustvo stranih posrednika ("To je neophodno, imajuci u vidu stepen medjusobnog nepoverenja izmedju dve strane"), sa resenjem u vidu autonomnog statusa ove pokrajine u okviru Srbije i Jugoslavije i uz obezbedjivanje visokog nivoa manjinskih prava za albansko stanovnistvo, u skladu sa priznatim medjunarodnim standardima.

U odnosu na unutrasnje politicke napetosti u okviru SRJ, Djukanovic je - kako je preneo novinarima - upoznao proteklih dana americke domacine sa stavom da ti konflikti nisu proizvod nekakvog navodnog sukoba "separatizma s jugoslovenskom koncepcijom", vec "sukob jedne demokratske i jedne konzervativne politike u Jugoslaviji" ("Demokratska politika pobedila je na predsednickim izborima u Crnoj Gori. Ocekujem da ce, krajem maja, pobediti i na nasim parlamentarnim izborima, sto ce biti snazan iskorak u pobedi demokratske politike na nivou SR Jugoslavije").

Ova izjava crnogorskog predsednika (kombinovana, verovatno, sa svim prethodnim sto je on rekao i postigao tokom boravka u Vasingtonu), ponukala je njujorsku dopisnicu agencije Tanjug da postavi pitanje zasto je u svim njegovim istupanjima, a narocito kad govori o svojoj nedavnoj inicijativi nazvanoj "novi pocetak", prisutna jedna uocljiva "negativna konotacija" u vezi sa Srbijom - dok se, s druge strane, tendenciozno precutkuju svi ostvareni demokratski dometi (nezavisni mediji, privatizacija, itd.) beogradskih vlasti.

Odgovarajuci na to pitanje, Djukanovic je rekao i sledece:

"Ne secam se da sam ovde govorio o vladi Srbije. Da bih predstavio politiku Crne Gore, meni nije potrebno nikakvo stvaranje nekakve negativne kontra slike. Kad govorim o odredjenim slabostima, ja govorim o slabostima u funkcionisanju savezne drzave. A, ja ne mogu da budem indiferentan na slabosti savezne drzave. Jer, te slabosti direktno limitiraju nasu nameru da realizujemo politiku demokratizacije, ekonomskih reformi i otvaranja prema svetu".