OSNOVAN VOJVODJANSKI POKRET

Na osnivackoj skupstini je usvojen Statut Vojvodjanskog pokreta i programska dokumenta. Izabrani su clanovi Politickog veca na cijem je celu jedan od osnivaca Vojvodjanskog kluba Slobodan Budakov

Jan Briza

Novi Sad. - Deset politickih stranaka i nestranackih organizacija osnovali su u subotu u Novom Sadu Vojvodjanski pokret. Medju njegovim clanovima nema vodecih autonomaskih stranaka: Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i Reformske demokratske stranke Vojvodine (RDSV). Pristupnicu nije potpisao ni Savez vojvodjanskih Madjara (SVM), najjaca politicka organizacija ove nacionalne manjine. Predsednik Vojvodjanskog kluba Stanimir Lazic, inace jedan od glavnih inicijatora osnivanja Vojvodjanskog pokreta, rekao je u svom pozdravnom govoru da je pokret osnovan s ciljem da objedini sve politicke stranke, nestranacke organizacije i pojedince koji se zalazu za punu autonomiju Vojvodine. On veruje da se samo tako mogu da postignu bolji izborni rezultati od dosadasnjih, koji su, po njegovoj proceni, mnogo skromniji nego sto bi mogli da budu sudeci po raspolozenju velike vecine Vojvodjana za ostvarivanje vece autonomije Pokrajine.

Pokretu su zasad, medjutim, pristupili samo Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Gradjanski pokret vojvodjanskih Madjara, Savez gradjana Subotice, Svenacionalni demokratski front Vojvodine, Drustvo za istinu o NOB, Drustvo za madjarski jezik Vojvodine, Drustvo za toleranciju iz Backe Planke, Pokret za mir Vojvodine, Vojvodjanski klub i Drustvo za mir iz Panceva. Nijedna od pomenutih stranaka nema svoje predstavnike u saveznom, republickom i pokrajinskom parlamentu.

Na osnivackoj skupstini je usvojen Statut Vojvodjanskog pokreta i programska dokumenta. Izabrani su clanovi Politickog veca na cijem je celu jedan od osnivaca Vojvodjanskog kluba Slobodan Budakov. U Proglasu osnivacke skupstine Vojvodjanskog pokreta se kaze da se ova organizacija zalaze za “punu autonomiju Vojvodine u demokratskoj Srbiji i Jugoslaviji". Taj cilj namerava da ostvari “mirnim putevima politicke borbe", drzeci se pri tom opredeljenja izlozenih u “Manifestu za autonomiju Vojvodine" i “Predlogu za promenu ustavnog polozaja AP Vojvodine".

- Suprotstavljajuci se centralizmu, Vojvodjanski pokret ne nudi nista ni secesionisticko ni separatisticko. On samo trazi pravo na ispoljavanje naseg vojvodjanstva i, u skladu sa tim, pravo za zakonodavnu, izvrsnu i sudsku vlast u svim onim oblastima koje ne pripadaju klasicnim drzavnim funkcijama, kaze se u Proglasu.