PROGNOZE G-17 O MAKROEKONOMSKIM KRETANJIMA I STRANIM ULAGANJIMA DO KRAJA GODINE

Po “optimistickijem scenariju" plate ce do kraja godine biti realno nize od 3 do 4 procenata a u narednih nekoliko meseci treba ocekivati poskupljenja roba koje su sada pod kontrolom Vlade Srbije. Ako budu uvedene sankcije sledi mesecna inflacija od 8 do 15 procenata, a hiperinflacija u 1999.

Trenutna stabilnost domace valute postignuta je prvenstveno zahvaljujuci restriktivnoj monetarnoj politici centralne banke, ali na duzi rok gotovo ne postoje sanse da se odrze ciljevi koje je postavila savezna vlada i NBJ - da inflacija na godisnjem nivou bude oko 30 odsto a novcana masa na kraju godine bude samo 9.5 milijardi dinara- receno je na jucerasnjoj redovnoj konferenciji Grupe nezavisnih ekonomista G-17 u sedistu Evropskog pokreta u Srbiji.

Prvi preduslov za remecenje ravnoteze vec je ucinjen - jer su plate u martu, bez ikakvog osnova povecane za 11.5 odsto, sto ce u narednom mesecu imati uticaja na porast novcane mase, a zatim i na rast inflacije. Grupa nezavisnih ekonomista razradila je dva moguca scenarija do kraja godine, od kojih jedan (bez sankcija) vodi do inflacije od 60 do 70 procenata na godisnjem nivou, a drugi (u slucaju postupnog uvosenja sankcija) na ivicu hiperinflacije. Bez obzira koji se od ova dva scenarija dogodi, najpogubniji efekti sadasnjeg vodjenja maroekonomske politike dogodice se iduce godine.

U ovom trenutku novcana masa je 8.9 milijardi dinara i nesto je povecana u poslednjih deset dana aprila, s obzirom da je na pocetku meseca bila 8.6 milijardi dinara. Gotov novac cini 43 odsto novcane mase sto je znatno bolje od 53 odsto koliko je on ucestvovao u predizborno vreme. Od “pretelekomskoog perioda" kada je iznosila oko pet milijardi dinara novcana masa je u vreme prodaje telekomunikacija dostizala deset milijardi dinara, da bi se sad vratila na oko devet milijardi dinara. To znaci da je novcana masa u tom periodu povecana za 80 procenata koliko iznosi i zvanicna devalvacija. Realna novcana masa je oko 1.5 milijardi DEM i moglo bi se reci da je u ravnotezi da drustvenim proizvodom, zakljucio je Mladjan Dinkic koordinator G-17.

Prognoze G-17 zasnovane su na kretanju osnovnih pokazatelja od 1994.godine do danas. Scenario 1(ili zvanicni scenario): Da bi scenario savezne vlade mogao da se ostvari NBJ bi morala da vodi izrazito restriktivnu monetarnu politiku, a prosecna plata na kraju godine ne bi smela da predje 970 dinara i bile bi nize u realnom iznosu za 23 odsto nego u decembru prosle godine. S obzirom da su plate vec u martu bile 950 dinara i da bi takva monetarna politika ugrozila ostvarivanje planiranog rasta proizvodnje, ona je gotovo neostvarljiva. Crni kurs bi po ovom scenariju bio 6.6 dinara.

Scenario 2 (umereno visoka inflacija): Ovaj, daleko verovatniji scenario, po recima Dinkica, podrazumeva vodjenje relativno labave monetarne politike, s obzirom na rastuce socijalne pritiske, ali tek u drugoj polovini godine. To znaci da bi na kraju godine prosecne plate bile izmedju 1450 i 1600 dinara, a novcana masa izmedju 13.8 do 15.2 milijarde dinara. Godisnja inflacija bila bi izmedju 60 i 70 procenata jer se ocekuje da ce vlada, u narednih nekoliko meseci postepeno odobravati poskupljenje proizvoda cije cene sada drzi pod kontrolom. S obzirom da je uticaj rasta novcane mase na crni kurs relativno spor, on bi na kraju godine bio od 6.6 do 7.5 dinara za nemacku marku. On bi ubrzano poceo da raste tek krajem godine,a intenzivno u 1999.godini. Scenario 3 ("Ni Srbija ni svet): Ukoliko bi Srbija dobila sankcije prvo u finansijskom, a zatim i trgovinskom domenu, nesumnjivo je da bi vlada posegnula za stampanjem novca, i u tom slucaju gotovo je iluzorno govoriti o nekim preciznijim prognozama novcane mase i visine plata, rekao je Dinkic. Inflacija bi mogla biti od 8 do 15 procenata, ali prava hiperinflacija, osim ako vlada ne odluci drugacije, cekala bi nas tek u 1999.godini. Iako je rejting zemlje veoma nizak, pravna regulativa losa, a SRJ najsporija medju zemljama u tranziciji, ne treba ocekivati da ce u toku ove godine strana ulaganja biti zaustavljena, jer su ona i u doba najvecih sankcija bila oko milijardu DEM. Tacnije od 1989. do 1991.godine (u periodu pre sankcija) ona su bila 1.6 milijardi DEM, u vreme najvecih sankcija od 92 do 95 oko milijardu DEM ,a od 96 . do 97. nesto manje od dve milijarde DEM, zahvaljujuci prvenstveno Telekomu.

-Znacajan tempo stranih ulaganja sredinom prosle godine zaustavljen je donosenjem srpskog zakona o privatizaciji, rekao je Milan Kovacevic ekspert G-17 i strucnjak za strana ulaganja.

T. Jakobi