Predsednik Crne Gore u Bonu

U razgovorima paznja posvecena mogucnosti izuzimanja Crne Gore iz vazecih i eventualno novih sankcija

Snezana Bogavac
dopisnik “Nase Borbe” iz Bona

Prvi dan posete crnogorskog predsednika Mila Djukanovica Bonu bio je posvecen pretezno ekonomskim temama. Sagovornici su mu juce izrazili spremnost da pomognu nastavak njegovih demokratskih privrednih reformi. Crnogorska delegacija, u kojoj su pored Djukanovica bili jos i potpredsednik vlade, ministar inostranih poslova te ministri industrije i gradjevinarstva sastala se juce sa direktorom najvece nemacke pokrajinske banke “Vest LB”, kao i sa vodecim predstavnicima energetskog koncerna RVE i firme za proizvodnju aviona “Dornije”.

U razgovorima je posebna paznja posvecena mogucnostima ostvarivanja nemacke inicijative da se u okviru EU stvori posebna agencija za osiguravanje izvoznih zajmova za Crnu Goru. Time bi ona bila prakticno izuzeta iz postojecih i eventualno novih sankcija. Trenutno spoljni zid sankcija ne dozvoljava davanje garancija po izvoznim kreditima posebno Crnoj Gori. Za finansijske zajmove ovo ne vazi. Oni mogu da se realizuju i nezavisno od sankcija, za njih je potrebna samo podrska i odobrenje vlade. O tome ce predsednik Djukanovic razgovarati danas sa sagovornicima u Bonu. Medju njima su ministar inostranih poslova Klaus Kinkel i savezni ministar za privrednu saradnju i razvoj Karl-Diter Spranger.

Politicki sagovornici Mila Djukanovica i crnogorske delegacije juce su bili predsednik Spoljnopolitickog odbora nemackog saveznog parlamenta Karl-Hajnc Hornhis, kao i predstavnici najvece opozicione stranke u nemackom Bundestagu, Socijaldemokratske partije Nemacke (SPD). Ono sto je domacine najvise zanimalo jeste crnogorski stav o resavanju kosovskog problema, kao i odnos Podgorice prema Beogradu. Djukanovicevi sagovornici su, sa svoje strane, istakli znacaj nastavka demokratskog puta Crne Gore i ocenjujuci da bi on mogao da bude model razvoja i za ostatak zemlje.

Djukanovic je sinoc odrzao predavanje u socijaldemokratama bliskoj Fondaciji “Fridrih Ebert”. Govoreci o Kosovu on je istakao da je rec o demokratskom, a ne teritorijalnom problemu. Crnogorski predsednik je naglasio da se protivi samostalnosti Kosova, smatrajuci da bi prekrajanje granica otvorilo niz novih problema i dovelo do ratnog zaostravanja. Istovremeno je istakao i da se protivi nastojanju da se na Kosovu sacuva postojece stanje, te da je uveren da se konacno resenje - ostvarivanje najveceg moguceg stepena autonomije za Kosovo - moze postici samo kroz bezuslovne pregovore dve strane.

Obrazlazuci odnose Podgorice sa Beogradom, Djukanovic je rekao da Crna Gora namerava da ostane u Jugoslaviji i da joj pomogne da izadje iz stagnacije i krene putem ekonomskog i demokratskog napretka. Djukanovic je istakao istorijske, ekonomske i ljudske razloge koji govore u prilog ocuvanja zajednicke drzave. Nazivajuci iluzijom optuzbe Beograda o namerama Podgorice da se otcepi, Djukanovic je rekao da “kao realni politicar shvata da dugotrajni konflikti i nesporazumi, kao i spoljna izolacija direktno slabe jugoslovensku zajednicu”.

Djukanovic je izrazio uverenje da ce demokratske snage postici uspeh i na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori 31. maja, te da ce “demokrstske snage i na nivou Jugoslavije potom krenuti u politicku pobedu. Djukanovic danas, kako saznajemo, Kinkelu zeli da prenese zelju da se iz “sfere politicke podrske izadje u sferu konkretne podrske Crnoj Gori”. Juce je najavljeno da ce, bas zbog toga, u Crnu Goru vec pocetkom maja stici trojka Komisije EU sa namerom da razmotri dalje mogucnosti pruzanja bas te konkretne pomoci u resavanju ekonomskih i socijalnih problema.