posta.gif (388 bytes) arhiva.gif (408 bytes) tragac.gif (436 bytes) english.gif (460 bytes) pretplata.gif (492 bytes)

Nasa Borba, 21. avgust 1998

Sadrzaj:

EMA BONINO, CLAN EVROPSKE KOMISIJE ZA HUMANITARNA PITANjA, NAKON POSETE KOSOVU I CRNOJ GORI
Politickim resenjima protiv humanitarne katastrofe

SAVEZNA VLADA USVOJILA IZVESTAJ O JOVANOVICEVOJ POSETI ZAGREBU
"Uspesno realizovanje spoljne politike„

VESNA PESIC, PREDSEDNICA GSS
Rugova i Milosevic izbegavaju pregovore

Nema opravdanja za odbijanje dijaloga

Cohacopulos dao licnu izjavu

O autonomiji 1974. godine

DEMOKRATSKA STRANKA
Rezim je za pregovore deklarativno

BEOGRAD ULOZIO DVOSTRUKI DEMARS ZBOG IZJAVE COHAZOPULOSA
Atina bez zvanicnih reakcija

Cohazopulos objasnjava kritike na racun Milosevica

KAKVO NAS LECENJE OCEKUJE OVE JESENI
Gde su pare?

Letopis
Zajednicka investicija

PO STO PUTA
Autogol autodidakte

MINISTARSTVO ZA PRIVATIZACIJU VLADE SRBIJE OCEKUJE PONUDE STRANIH PARTNERA ZA BFC DO KRAJA AVGUSTA
Tri kljucna trkaca za najbolju srpsku cementaru

BUDVANSKO POZORISNO OGLEDALO
Zakrpljene iluzije

PREMA ANKETI PODGORICKIH "VIJESTI„
Crnogorke podrzavaju Klintona

Povratak na Home Page

 

EMA BONINO, CLAN EVROPSKE KOMISIJE ZA HUMANITARNA PITANjA, NAKON POSETE KOSOVU I CRNOJ GORI

Politickim resenjima protiv humanitarne katastrofe

Ambasador Austrije Petric rekao je da je sokiran onim sto je video na Kosovu. Razaranja su nesrazmerna onome sto u normalnim okolnostima preduzimaju snage bezbednosti prema teroristima

Beograd.– Ako se postojeca situacija ne promeni, za veliki broj raseljenih ljudi koja se ne vracaju svojim domovima iz bezbednosnih razloga, nema nikakvih mogucnosti da bilo kakvi humanitarni napori smanje humanitarne patnje ljudi sa Kosova i Metohije, narocito zbog skorog dolaska zime, ocenila je na jucerasnjoj konferenciji za novinare u Beogradu clan Evropske komisije za humanitarna pitanja Ema Bonino, na kraju trodnevne posete Kosovu i Crnoj Gori.

Bonino je naglasila da bez hitnih politickih resenja nema nikakvih mogucnosti da se humanitarne patnje sprece i to je prva poruka koju ce Evoropska komisija preneti medjunarodnim donatorima.

– Cak i u sadasnjoj situaciji ocigledno je da je cudan pristup nekim mestima – jedan dan je to moguce, drugi dan nije, pa je teska i nesigurna i raspodela hrane i lekova ugrozenom stanovnistvu. Juce smo nakon vise sati lutanja i voznje po Kosovu naisli na grupu od 12.000 ljudi. Evropska unija odlucila je da kao pomoc Kosovu uputimo sedam miliona dolara i da prerasporedimo drugu robu koju imamo, ali nasa procena ostaje ista, a to je da je bez donosenja politickih odluka, situacija bez resenja. Zbog toga odlucno trazimo od jugoslovenskih vlasti da prekinu vatru i nadamo se da ce dijalog uskoro moci da pocne, istakla je Ema Bonino.

Delegacija Evropske komisije juce je u Crnoj Gori razgovarala s porodicama raseljenih lica, kojih je, kako se procenjuje, oko 30.000, a svakoga dana pristize jos po 200 do 300 lica. "Situacija je zasad pod kontrolom, ali ako dodje do novog priliva, tesko da ce moci da se odrzi„, upozorava Bonino.

Ambasador Austrije u Beogradu Volfgang Petric rekao je da je sokiran onim sto je na Kosovu i u Crnoj Gori video, ocenjujuci da su patnje interno raseljenih lica neizdrzive. – Za prestanak humanitarnih patnji postoje politicki preduslovi i zbog toga je Austrija kao predsedavajuci EU zatrazila hitnu obustavu vojnih operacija. Prema onome sto smo videli, unistenja koja su pocinjena prevazilaze ono sto u normalnim okolnostima preduzimaju snage bezbednosti proterujuci bandite i teroriste. Potreban je trenutni nastavak pregovora i politickog dijaloga i da se mere uspostavljanja pomirenja odmah uspostave, naglasio je Petric.

Kao mere koje je neopohodno odmah sprovesti, Petric je naveo i izradu projekata za povratak ljudi svojim kucama, kao i da vlada SR Jugoslavije prihvati dolazak stranih patologa koji bi ispitali uzrok smrti ljudi ciji su lesevi ostavljeni na deponiji u Orahovcu.

Lj. G.

  Povratak na sadrzaj

 

SAVEZNA VLADA USVOJILA IZVESTAJ O JOVANOVICEVOJ POSETI ZAGREBU

"Uspesno realizovanje spoljne politike„

Beograd, Beta. –Vlada SR Jugoslavije usvojila je na jucerasnjoj sednici izvestaj o razgovorima jugoslovenskog ministra za inostrane poslove Zivadina Jovanovica i sefa hrvatske diplomatije Mate Granica, koji su odrzani u Zagrebu 18. avgusta. "Ti razgovori su znacajni u sklopu realizacije spoljne politike SRJ, medju cijim je prioritetima normalizacija odnosa sa svim susedima, a posebno sa bivsim jugoslovenskim republikama„, navodi se u saopstenju sa sednice vlade SRJ.

Vlada SRJ je ocenila da su potpisani sporazumi "veoma znacajni za razvoj ekonomske saradnje„, a takodje je znacajno sto je hrvatska strana "prihvatila jugoslovensko zalaganje za ubrzano sprovodjenje povratka izbeglica, zastitu njihovih licnih, imovinskih i drugih prava, kao i zastitu imovine gradjana i pravnih subjekata iz SRJ koji se nalaze u Hrvatskoj„. U saopstenju se takodje navodi da je vlada SRJ konstatovala da je, posle nedavne razmene nacrta sporazuma izmedju dve strane "o vaznom spornom pitanju Prevlake, dogovoreno da otpocnu pregovori i da se u tom cilju formiraju pregovaracke delegacije„.

Jugoslovenska vlada podvlaci znacaj dogovora dva ministra "za potrebu brzeg resavanja humanitarnih pitanja i razmene informacija i dosijea o nestalim licima„. U saopstenju se naglasava i znacaj daljeg ostvarivanja odredaba i ciljeva Erdutskog sporazuma i Pisma o namerama, "radi obezbedjivanja pune sigurnosti i ravnopravnosti svih gradjana u istocnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu„.

Savezna vlada konstatuje da je u razgovorima ministara Jovanovica i Granica sagledana celina i sva otvorena pitanja bilateralnih odnosa i postignut dogovor o dinamici konkretnih mera i aktivnosti za njihovo unapredjivanje, "cime se otvara etapa novog kvaliteta u medjusobnoj saradnji„. Jugoslovenska vlada je istakla vaznost da se nastavi angazovanje na liberalizaciji viznog rezima i unapredjenju saradnje ministarstava unutrasnjih poslova i drugih odnosa od znacaja za to pitanje.

 Povratak na sadrzaj

 

VESNA PESIC, PREDSEDNICA GSS

Rugova i Milosevic izbegavaju pregovore

Ni medjunarodna zajednica nema jasnu ideju kako da resi kosovski problem

Beograd. – Predsednica Gradjanskog saveza Srbije Vesna Pesic ocenila je juce da predstavnici srpske i albanske strane namerno izbegavaju da zapocnu pregovore za resenje kosovske krize. Prema njenom misljenju medjunarodna zajednica pokazala se nesposobnom da resava sukobe kakav je ovaj na Kosovu.

Ovakvi medjuetnicki sukobi su uvek prilika i za besprizornu borbu za vlast u kojoj se zrtvuje i svoj narod i materijalna dobra, rekla je Pesic na jucerasnjoj konferenciji za novinare, podsecajuci da je sa obe strane poginulo puno ljudi, da je usledila i prava humanitarna katastrofa...Pravih razloga da ne pocnu pregovori nema, ocenila je predsednica GS.

Pominjuci Ibrahima Rugovu rekla je da mu se ocito ne zuri sa pregovorima, odnosno da ga u borbi da zadrzi svoje privilegije ne zanima sto ginu Albanci. Slobodan Milosevic, izbegava pregovore jer bi mogao da izgubi vlast zbog kompromisa, koji je nuzan napraviti da bi do nekog dogovora doslo.

Medjunarodna zajednica je jos jednom pokazala kako nema ideju za resavanje ovakvih medjuetnickih sukoba, napomenula je Pesic ocenjujuci da politika koja je dolazila iz sveta, u krajnjoj liniji, ohrabrivala jednu ili drugu sukobljenu stranu ne doprinoseci resavanju sukoba.

Predsednica GS je komentarisala i izjavu Vojislava Seselja, potpredsednika republicke vlade koji je, kako je naglasila, rekao da se srpskoj strani ne zuri sa pregovorima iako je naveo da kosovski sukob svakodnevno kosta milion maraka. To je dokaz da i ovi troskovi idu "preko ledja gradjana„ i da rezim ne interesuje sto su oni na rubu propasti, kao i da citava drzava ide u bankrot, upozorila je Vesna Pesic.

N. T.

 Povratak na sadrzaj

 

IVICA DACIC, PORTPAROL SOCIJALISTICKE PARTIJE SRBIJE

Nema opravdanja za odbijanje dijaloga

Predlozi Kontakt grupe su dobonamerni. Otvoren poseban ziro racun za pomoc ugrozenom stanovnistvu Kosova.

Beograd. – Socijalisticka partija Srbije izrazila je juce zaljenje zbog toga sto nije doslo do nastavka dijaloga sa kosovskim Albancima, optuzujuci za to, samu albansku delegaciju i ponajvise, njenog sefa, Fehmi Aganija.

– Nema realnih opravdanja niti osnova za odugovlacenje sa nastavkom dijaloga, jer nema osnova za nadu da se resenje za kosovski problem moze nametnuti spolja, ili pomocu nekih pritisaka. Jedina perspektiva je dijalog – rekao je juce Ivica Dacic, portparol SPS, na redovnoj konferenciji za novinare te stranke.

On je pricu o "navodnoj humanitarnoj katastrofi na Kosovu i Metohiji„, ocenio kao "senzacionalnu laz„, naglasavajuci da je glavni problem na ovom podrucju separatizam i terorizam naoruzanih Albanaca. Govoreci u prilog svojoj tvrdnji, on je istakao da "teroristicke bande teraju Albance iz sela, braneci im da se tamo vrate, dok ih Vlada Srbije, poziva da se vrate kucama, garantujuci im bezbednost„.

Ponudjene predloge Kontakt grupe o nacinima resavanja problema na Kosovu, Dacic nije detaljnije komentaisao, ali je istakao da SPS ove ponude dozivljava kao dobronamerne. Koji ce model autonomije biti primenjen, rekao je on, zavisi od toga kako budu tekli pregovori drzavne delegacije i tima kosovskih albanaca.

– Socijalisticka partija Srbije je pokrenula niz humanitarnih ackcija kako bi se pomoglo svim gradjanima Kosova i Metohije, bez obzira na nacionalnost. Oformili smo i poseban ziro racun za pomoc ugrozenom stanovnistvu, jer postoji veliko interesovanje gradjana, raznih udruzenja i organizacija, za pomoc stanovnistvu Kosova – objasnio je juce Dacic.

Mogucnost da Adem Demaci bude u pregovarackom timu kosovskih Albanaca, kao predstavnik OVK, Dacic nije detaljno komentarisao, ostavljajuci, kako je rekao, politickim partijama kosovskih Albanaca, da sami odrede ko ce biti u timu. On je naglasio da se Srbija prema OVK ponasa kao sto bi se ponasala bilo koja druga drzava prema teroristima.

Buduci da je jedan od zahteva albanske delegacije za pocetak dijaloga, povlacenje snaga bezbednosti Republike Srbije, novinari su portparola SPS pitali da li sada, kada je ofanziva srpske policije uglavnom zavrsena, postoji mogucnost povlacenja dela snaga. Odgovarajuci na to pitanje, Dacic je rekao:

–Kosovo je integralni deo Srbije i nase snage bezbednosti se nikada nece povuci sa te teritorije. One zemlje koje u svojim parlamentima donose odluke da njihove vojne snage mogu da budu na teritoriji drugih drzava, traze od nas da povucemo sopstvene vojne snage sa teritorije svoje drzave.

S. M.

 Povratak na sadrzaj

 

Cohacopulos dao licnu izjavu

Kontraverznu izjavu grckog ministra odbrane, Cohacopulosa, u kojoj je kritikovan predsednik SRJ, zbog navodnih zlocina na Kosovu, Ivica Dacic je ocenio kao neprimerenu. On je izjavio da je diplomatskim kanalima stiglo objasnjenje da je ta izjava licnog karaktera i da ne odrzava zvanican stav Grcke.

 

O autonomiji 1974. godine

– Albanske politicke partije su se oduvek zalagale za nezavisnost Kosova i znamo da su demonstrirale protiv autonomije Kosova po Ustavu iz 1974. godine. Mi se zalazemo za autonomiju koja ce cuvati prava svih gradjana ove teritorije, ali koja ce cuvati i integritet i suverenitet drzave Srbije – komentar je Ivice Dacica na stav Fehmi Aganija, koji je preneo jucerasnji sarajevski "Dnevni avaz„, da Albanci nece pristati ni na sta ispod autonomije po Ustavu iz 1974. godine.

 Povratak na sadrzaj

 

DEMOKRATSKA STRANKA

Rezim je za pregovore deklarativno

Demokratska strnaka tvrdi da su deklarativne izjave rezima, da se kriza na Kosovu i Metohiji moze resiti samo pregovorima, zbog cestog ponavljnjanja izgubile svaki smisao, kaze se u saopstenju informativne sluzbe ove stranke.

Ozbiljna i dobronamerna vlast ne bi dozvolila sebi da se citav njen program svede na nadu da albanska strnaa nece pristati na pregovore. Uspesna vlast ne bi delila, vec ujedinjavala sosptveni narod oko resavanja krize na Kosovu i Metohiji. Danas u Srbiji postoji saglasnost SPS, SRS i SPO koje se iskljucivo svodi na podrsku rezimu i njegovoj neaktivnosti.

Zato, paradoksalno zvuce izjave celnika rezima prema kojima je Srbija danas u najboljem diplomatskmo polozaju i sada samo treba da ceka u nedogled.

 Povratak na sadrzaj

 

BEOGRAD ULOZIO DVOSTRUKI DEMARS ZBOG IZJAVE COHAZOPULOSA

Atina bez zvanicnih reakcija

Atina, FoNet. – U Atini nije zvanicno saopsteno da je SR Jugoslavija protestovala zbog toga sto je ministar odbrane Grcke Cohazopulos u subotu optuzio predsednika SRJ Slobodana Milosevica za pokolj civila na Kosovu i za izazivanje katastrofe u Bosni. Grcki mediji, medjutim, ne navodeci izvor, pisu o dva protesta. Jednom, koji je upucen otpravniku poslova grcke ambasade u Beogradu i drugom, koji je jugoslovenski ambasador u Atini Vucicevic urucio sefu Uprave za Balkan grckog Ministarstva inostranih poslova Korantisu. U oba slucaja zatrazeno je i objasnjenje grckih zvanicnika o stavovima Cohazopulosa. To objasnjenje, kako je juce popodne javila grcka drzavna televizija, glasi da je stav vlade Grcke o Kosovu stabilan i da je ona za to da se smesta obustave neprijateljstva, otpocne dijalog i da se Kosovu da prosirena autonomija, bez promene granica SRJ. Medjutim, kako pise atinski list "Katimerini„, istovremeno je doslo do jos jednog susreta – jugoslovenski vojni atase u Atini pukovnik Novakovic posetio je juce grcko Ministarstvo odbrane i upravo sada pozvao Cohazopulosa da se sastane sa saveznim ministrom odbrane izmedju 1. i 4. septembra. Predlog je prihvacen, dodaje grcki list. Drugi grcki mediji ne pominju poziv za sastanak dvojice ministara odbrane, a ocenjuju da dva demarsa znace da je jugoslovenska strana iritirana izjavom grckog ministra, koju ocenjuju kao ostru, ali je ne kritikuju.

 Povratak na sadrzaj

 

Cohazopulos objasnjava kritike na racun Milosevica

Atina, FoNet. – U pokusaju da objasni zasto je u subotu u govoru na vojnoj svecanosti kritikovao predsednika SRJ Slobodana Milosevica, ministar odbrane Grcke Akis Cohazopulos je rekao da je time hteo da ukaze na potrebu da hitno pocnu pregovori Milosevic–Rugova o takozvanoj prosirenoj autonomiji za Kosovo, u okviru Srbije. Cohazopulos je u subotu porucio saveznom predsedniku da sve ima svoje granice i izjavio da je predsednik Milosevic, ne samo odgovoran za, kako je rekao, "pokolj nenaoruzanih civila i unistavanje citavih sela na Kosovu„, nego i da je prethodno "izazvao katastrofu u Bosni„. Ta izjava ministra odbrane izazvala je kritike stranaka komunisticke levice, koje su optuzile vladu da sluzi interesima zapadnih sila i rusi tzv. grcko-srpsku osovinu. Nastojeci da objasni svoj kontroverzni govor, Cohazopulos je negirao da Atina vodi politiku osovina, i rekao da je cilj njegove kritike predsednika Milosevica, kao i pruzanje podrske manevrima NATO u Albaniji, to da dodje do napretka ka politickom resenju krize na Kosovu.

 Povratak na sadrzaj

 

KAKVO NAS LECENJE OCEKUJE OVE JESENI

Gde su pare?

Ako je djavo odneo salu, ko je odneo novac potreban za poboljsanje uslova lecenja, nabavku lekova i nove tehnologije

Suzana Milicic

Jedan mladi beogradski lekar, briljantan specijalizant, ovih dana boluje od teskog oblika depresije. Ne moze da jede, spava, govori, ne odlazi vise na posao, niti komunicira sa porodicom. Njegova dijagnoza je, na zalost, sablon koji se moze primeniti na gotovo svakog drugog gradjanina ove zemlje, pod pretpostavkom da spada u red onih pacenika koji pokusavaju da zive od onoga sto zarade, ma kako to neizvodljivo bilo. Evo kako izgleda "klinicka slika„ njegove bolesti.

Jedan je od onih, pomalo zaboravljenih, predanih lekara, koji pate zajedno sa svojim pacijentom. Radi na jednoj od najtuznijih klinika – pokusava da pomogne osobama obolelim od leukemije i razlicitih oblika raka. Jednom reciju, njegov rad je ponekad, uzaludan... Na toj klinici, mracnih, prljavih i neokrecenih zidova, sa mladim i starim ljudima ciji zivot jos visi o koncu humanosti lekara i medicinskih sestara, bori se zajedno sa kolegama da, ako nista drugo, a ono bar olaksa zivot svojih pacijenata. Specijalizaciju, koja je pri kraju, trebalo je da plati Klinicki centar Srbije, ali nije. Diploma je vec na dohvat ruke, ali ne moze da je "dohvati„ jer novac nije uplacen. Bez te diplome, ne moze da ode u svet, gde ga zovu... Od nekog pristojnog zivota deli ga oko tri hiljade maraka, koliko jos treba doplatiti za specijalizaciju. On dobija platu od 1600 dinara. Ima nezaposlenu zenu, dve kcerke i gazdu koji svakog meseca ocekuje kiriju za stan... Za sve godine borbe za prezivljavanje i trazenje izlaza, za "nagradu„ je dobio – depresiju.

Koji ce lekar u ovoj zemlji leciti od depresije drugog lekara ako je i sam u situaciji istoj ili slicnoj kao i pacijent? Kako ce bilo koji lekar da na svom kolegi primeni sve metode improvizacije lecenja kada dobro zna da onaj kojeg leci zna da to sto cini moze i mora mnogo bolje da se uradi? Sta ce da mu kaze kada mu ponudi lek neke nepoznate fabrike lekova ili ga uputi da "baza„ po privatnim apotekama da nadje neki uvozni? Hoce li i njemu moci da "slozi„ neku pricu koju ostali pacijenti, koji nisu lekari, vec odavno prepoznaju? Hoce li i od njega traziti "proviziju„, "honorar„, "apanazu„, "mali podstrek„ ili nesto drugo, kako se vec naziva kupovina lecenja u drzavnim bolnicama, za koje nam, pred svake izbore, kazu da je besplatno?

Ova jesen bice za sve nas poprilicno "bolesna„. Ne mislimo pri tom na uobicajene primedbe da zivimo u, ko zna zbog cega, bolesnom drustvu, vec na jednu vrlo konkretnu i opipljivu stvar: nemogucnost zdravstvene sluzbe Srbije da odgovori na sve zahteve koji se pred nju postavljaju. I ono cime su lekari po bolnicama do sada raspolagali na izmaku je, a ni nama se nista bitnije nije dogodilo da ne bismo, kao sav normalan svet koji ponekad mora da se razboli, trazili pomoc "belih mantila„. Nije nam ni standard skocio pa da, bez mnogo razmisljanja, posetimo nekog lekara u privatnoj ordinaciji i platimo lecenje, niti, iz istog razloga, mozemo da pokupujemo sve sto je potrebno da bismo se lecili u drzavnoj klinici. Tamo nas jos vezuje samo navika na svog lekara i nista vise, jer su uslovi u kojima zive nase bolnice sada vec zaista katastrofalni. Ne zeleci da na sebe preuzimamo ulogu dezurnog katastroficara i zbog toga budemo optuzeni za "podstrekivanje defetizma„, za sta nas oni koji imaju dovoljno moci, snage i para uvek prozivaju – moramo postaviti pitanje da li ce i koliko biti izvodljivo normalno lecenje ove jeseni u Srbiji?

I oni najoptimisticniji lekari danas veruju da je djavo odneo salu, a neko mnogo opipljiviji i zivotvorniji da je odneo novac. Zato je gotovo nemoguce sresti nekog lekara koji ce, bar sa trunkom optimizma, govoriti o sistemu zdravstvene zastite kod nas. Osim, naravno, ako nije clan neke od vladajucih partija pa ne mora da o blagodetima ovog drustva govori po partijskoj duznosti. Stranacko rasporedjivanje po bolnicama je sada vec zavrseno, JUL je "uzeo„ ono sto je smatrao da treba, SPS uglavnom zadrzao ono sto mu je ostalo, jer, pored vrlo mocnog julovskog lobija nije ni imao drugog izbora.

Interesovanje partija za bolnice ne bi bilo uopste tako znacajna novinarska tema, da je ono usmereno na usavrsavanje procesa lecenja, poboljsanje uslova i nabavljanje nedostajucih lekova i nove tehnologije. No, posto je partijski interes uglavnom usmeren samo na sticanje sopstvenog ugleda, moci i bogatstva – stvari stoje potpuno drugacije. Malo ko od nas bi se interesovao za to "ciji„ je direktor neke bolnice, u koju, nesrecni, moramo da odemo, da znamo da ce nas tamo zateci cista postelja, nasmejana bolnicarka, okreceni zidovi, dovoljna kolicina lekova i sve ostale sitnice koje treba da nam olaksaju bolesnicke dane, a o kojima znamo samo iz filmova. Ovako, prvo moramo da se obavestimo o tome da li je skoro doslo do promene na celu te bolnice, kao i da li su SPS, JUL i SRS napravili ravnomeran raspored u Upravnom odboru te bolnice. A kad se o tome dobro obavestite, ne mozete da se ne zapitate – sta ce Gorica Gajevic, generalni sekretar SPS, na celu Upravnog odbora Klinickog centra Srbije?

Rasomonijada koja je nastala izbacivanjem lekova ICN Jugoslavije sa spiska lekova koji se mogu podici na recept, da nije tragicna i za mnoge pogubna, bila bi smesna. Ali, nikome nije do smeha kada zna da se ovde sve sto je izgledalo nemoguce vrlo brzo pojavilo kao svakodnevna realnost. Umesto proverenih lekova ove svetske kompanije, ponudjene su nam paralele ostalih domacih proizvodjaca, medju kojima je i jedna fabrika nastala iz krusevacke fabrike maziva. Neko je, nedavno, dobro primetio da ce naredni period biti period vezbanja i eksperimentisanja nad stanovnistvom. Drzava nas uverava da ce svi lekovi bivse Galenike biti nadoknadjeni, a iz ICN porucuju da ni svi zdruzeni domaci proizvodjaci nemaju sanse da se priblize njihovom nivou kvaliteta i kvantiteta lekova. Kada po drzavnim apotekama pokusate da proverite jesu li te paralele domacih proizvodjaca stigle i ima li ih dovoljno, dobijete uglavnom negativan odgovor. A ako ih nema, put pod noge pa u privatne apoteke. Tamo ima decjih sirupa ICN Jugoslavije, ali koliko cete ih platiti zavisi od marze samih apotekara. Jedna petnaestomesecna beba je, tako, pila "alfacet„ od 73 dinara, a njena drugarica sa drugog kraja grada – od 34,5 dinara.

Niko jos nije dao bilo kakvo suvislo objasnjenje za razmimoilazenje izmedju Fonda za zdravstveno osiguranje i jugo-ICN, ako, naravno, tu ne racunamo pokusaje fonda da celu pricu umota u politicki veo i da, pod geslom – "oni hoce dolare„ – zaboravi na deviznu klauzulu ugovora po kojoj je vrednost kredita ugovorena u dolarima, ali vracanje duga u dinarima. Domaci proizvodjaci, koji imaju nezahvalnu ulogu da sada nadoknade sve sto je proizvodio ICN, boje se da ih iza coska ceka najopasniji neprijatelj: uvoznicki lobi koji, preko uglavnom ministarskih veza, nesmetano uvozi lekove, pristojno zaradjujuci u tom poslu. Oni sa kojima smo nezvanicno razgovarali kazu da se ne boje toga sto treba da podmire narasle potrebe trzista, nakon odlaska ICN, ali strepe od jacanja uvoznika. Kola se, u svakom slucaju, lome na pacijentima: bilo da moraju da se preorijentisu na druge lekove, bilo da treba da plate uvozne.

 Povratak na sadrzaj

 

Letopis

Zajednicka investicija

Jesen donosi tri zanimljiva sudjenja; pitanje je, medjutim, hocemo li biti pametniji posle njih

Pise: Dragoljub Zarkovic

Ponovo je dokazana sposobnost Srba, Hrvata i Bosnjaka da proizvedu neku zajednicku investiciju: eto, siri se zatvor Seveningen, dogradjuje se novo krilo za potrebe Haskog tribunala. Ko ce tu od jeseni biti smesten tek ce da se vidi, ali je sigurno da ce sudsko - politicke hronike iz domacih sudnica biti zanimljivije, ukoliko se s tim Hagom, napokon, ne dogodi nesto spektakularno.

Elem, ovde se ocekuju barem tri vrlo, vrlo zanimljiva procesa: Nenadu Djordjevicu, za koga se jos pouzdano ne zna da li je izbacen iz JUL-a, ali za koga tuzilac pouzdano tvrdi da je ojadio zdravstveni fond za pet miliona dolara, te dva sudjenja u Nisu – Smiljku Kosticu, nekadasnjem direktoru Duvanske industrije i Banetu Todorovicu, poznatijem kao Bata Bane, niskom pekaru koji je bio kvasac u svakoj privredno – politickoj aferi regionalnog znacaja.

Ako budu postena i otvorena za najsiru javnost, ova tri sudjenja mogla bi u dobroj meri na "mikro„ primerima da prikazu "makro„ dimenziju koruptivnosti ovog drustva, da rasvetle puteve prekonocnog bogacenja i politickog avanzovanja, spregu izmedju partijske i lopovske aktivnosti.

Srpska javnost trebalo bi ocajnicki da vapi za ovakvim sudjenjima, kao ociglednim dokazima o neodrzivosti sistema u kome pojedinci pune dzepove, a gradjanstvo progresivno siromasi.

Posto nesto slutim da partija, a onda i sudovi, koji ovde nekako dodju tek kao drugostepena instanca za pitanja pravde i krivde, nema bas jak interes da prizna sopstveni lopovluk, ne treba se nadati da cemo na ovim sudjenjima saznati vise nego sto se "drugovi dogovore„.

Jer, kad bi na tim sudjenjima stvar pukla, ne bi se prosirivao samo Seveningen, vec bi radovi poceli i na domacim zatvorima.

(Autor je direktor nedeljnika "Vreme„)

 Povratak na sadrzaj

 

PO STO PUTA

Autogol autodidakte

Bise: Bojana Lekic

Uspeh politickih nastupa, kao svojevrsnih medijskih dogadjaja, znaju to ljudi od zanata, zavisi i od najsitnijih detalja. Zato u razvijenim zemljama o svakoj sitnici, pozi, gestu, izgovorenoj i reci koju nikako ne treba izgovoriti, brinu citavi timovi strucnjaka. Petominutno Klintonovo obracanje naciji, o kome se raspravlja ove nedelje od pijace do politickih foruma, bilo je sve samo ne spontano izreceno priznanje, pa skok predsednikove popularnosti u birackom telu, izmedju ostalog znaci i dobro odradjeni posao.

Kod nas je i u novom slucaju situacija potpuno obrnuta. Na delu je potpuna improvizacija, a kako ko zna i ume vidi se i po tome kako nam ide. Omiljena disciplina nasih politicara zvana "zamena teza„ izvitoperila je i derfiniciju stila u geslo da je mislima tesno, a recima siroko. Uzmimo za primer gospodina Seselja.

Ovaj doktor pravnih nauka vazi za nekog ciji koeficijent inteligencije prevazilazi ne samo zbir pameti citave ekipe koju predvodi, vec i mnogih mu politickih oponenata. Govorna mana nije mu smetala da ga mnogi strucnjaci proglase za jednog od najboljih oratora u ovdasnjoj politici, a brzina kojom se vadi iz neugodnih situacija i ostrina kojom odgovara na neprijatna pitanja zastrasuju i mnoge novinare. To ga, medjutim, nije sprecilo da podlegne sindromu autodidaksije do sada najocitijem urpavo u parlamentarnim nastupima radikala. Visoki funkcioner Seseljnju sada koalicione partije znao je da kaze kako lider radikala od svojih poslanika zahteva da procitaju makar jednu knjigu nedeljno, te da oni, ako su procitali poeziju pokusavaju na tu vodenicu da nateraju i raspravu o pesticidima.

Ovoga puta Seselj je prevazisao svoje ucenike. Zeleci da bude aktuelan i vickast potpredsednik Vlade, konstatovao je kako je "pretila velika opasnost da NATO reaguje na Kosovu, ali su Monika Levinski i njena haljina odigrale istorijsku ulogu„, jer "Klinton ne zvecka oruzjem kao ranije„. Sto bi, mozda, i ostalo na nivou duhovitosti da ne pokazuje nepoznavanje politickih metoda za izvlacenje fleka i da ga dalje nije odvelo i do zakljucka da se sa ovakvim sledom dogadjaja "srpskoj strani ne zuri s pocetkom dijaloga sa Albancima„. Nego, valjda, tek sad imamo fore da trosimo po milion maraka dnevno za "borbu protiv terorista„, da nam momci ginu na braniku "svete zemlje„ i da uspostavljamo pravila koja nismo stigli za poslednjih deset godina.

Pa se nadamo da Klinton nece svoju poziciju da popravlja upravo odlucnim potezima na Kosovu i ne zurimo da se izvucemo iz svojih muka dok se on o svom jadu zabavlja. Pred nebeskim narodnom je vecnost. U lovistima.

(Autor je urednik Informativnog programa Radija B92)

  Povratak na sadrzaj

 

MINISTARSTVO ZA PRIVATIZACIJU VLADE SRBIJE OCEKUJE PONUDE STRANIH PARTNERA ZA BFC DO KRAJA AVGUSTA

Tri kljucna trkaca za najbolju srpsku cementaru

"Lafarz„ svoju ponudu predao juce, kada je zvanicno bio poslednji rok za to, a ministar Jorgovanka Tabakovic kaze da ce se na ponude za BFC cekati do kraja avgusta, a za ostale cementare do polovine septembra

Tanja Jakobi

Brus Slaton predstavnik "Lafarza„ za istocnu i centralnu Evropu potvrdio je "Nasoj Borbi„ da je ova kompanija predala svoju ponudu za dokapitalizaciju Beocinske fabrike cementa. Do juce u podne nije bilo poznato da li su i ostali kljucni takmaci za kupovinu najbolje preostale cementare u istocnoj Evropi, Redimiks Grup i svedska Plana predali svoje predloge. Jucerasnji dan trebalo je da bude poslednji rok za predaju ponuda, medjutim Jorgovanka Tabakovic ministar za privatizaciju u Vladi Srbije, je juce "Nasoj Borbi„ rekla da se ocekuje da ponude "Lafarza„ i "Redimiksa„ stignu do kraja meseca, a za Novi Popovac i Sar stignu ponude do polovine septembra. "Ocekujemo da ce ponuda za obe cementare stici pre svega od jedne svajcarske kompanije, ali i od nekih drugih„ rekla je Tabakovic.

Tabakovic je u sredu boravila u Beocinskoj cementari, ali nikakvi detalji sa sastanka nisu objavljeni. Tokom jucerasnjeg dana rukovodstvo BFC bilo je "van fabrike„. "Nasoj Borbi„ nezvanicno je receno da do srede pomenute dve kompanije nisu predale svoje ponude, ali da ne mogu da tvrde da to nije ucinjeno u toku jucerasnjeg dana.

Jedno od kljucnih pitanja koje mora da se resi je i pitanje liberalizacije cene cementa, o cemu se, kako je nezvanicno receno "Nasoj Borbi„, juce raspravljalo u Vladi Srbije.

Institut drustvenih nauka procenio je BFC na oko 150 miliona maraka, ali analiticari smatraju da je ta procena delimicno "naduvana„, i da je vrednost BFC oko sto miliona DEM.

Slaton je odbio da precizira ponudu "Lafarza„ ali je rekao da je ova kompanija saglasna sa zahtevom poslovodstva BFC da se u proces privatizacije krene kroz dokapitalizaciju. "Lafarz„ je zainteresovan za udeo koji nece biti manji od 25 procenata, s tim sto se precizira da u tom slucaju to mora biti kvalifikovani manjinski paket – sto povlaci za sobom jasan udeo u upravljackim pravima. Drugim recima "Lafarz„ se osigurava od varijante u kojoj bi BFC odlucio da ima dva ili vise stranih partnera. Plan takodje sadrzi specifikovane obaveze "Lafarza„ u pogledu toga da u duzem periodu ne bi bilo otpustanja radnika, odredjene cifre o investicionom planu, zastiti zivotne okoline itd. Smatra se da ce i ostali ponudjaci dati slicne predloge u kojima su glavni dokapitalizacija i jak socijalni paket.

Proces privatizacije BFC trebalo bi posle dokapitalizacije da prati radnicka privatizacija a potom bi se trazili kupci za preostali deo akcija. Po nekim ranijim najavama, verovalo se da ce poslovodstvo firme i vlada (s obzirom da se cementare nalaze na posebnoj listi za privatizaciju) dati cvrsta uveravanja stranom investitoru da ce imati pravo prece kupovine preostalog dela akcija. Slaton, medjutim, tvrdi da nikakva obecanja u tom smislu nisu data.

U krugovima bliskim poslovodstvu fabrike izrazeno je ocekivanje da ce se posao oko potpisivanja ugovora sa strateskim partnerom okoncati do kraja godine. Slaton je, medjutim, izrazio nadu da ce se to deseti ranije s obzirom da je ciklus proizvodnje cementare takav da se tokom jeseni i zime vrse kljucni remonti od kojih zavisi produkcija tokom cele naredne godine.

U poslovnim i politickim krugovima tvrdilo se da i Redimiks Grup i "Lafarz„ imaju jake politicke veze u srpskom vrhu, a govori se i o brzom i jakom prodoru svedske kompanije Plana koja se pre samo nekoliko meseci pojavila kao interesent, a sada se racuna kao jedan od tri najjaca konkurenta za kupovinu BFC.

Predstavnici "Lafarza„ nedavno su imali prijem kod predsednika srpske vlade Mirka Marjanovica, ali je on zvanicno ocenjen kao "cisto protokolaran„. U krugovima bliskim vladajucoj partiji, medjutim, tvrdilo se da su predstavnici "Lafarza„ imali direktan prolaz do direktora Direkcije JUL i da je sa ovom partijom postignut sporazum o kupovini BFC. Slaton, medjutim, tvrdi da se nikada nije sastao sa prvom damom JUL.

"Lafarz„ je slovio za "izabranu kompaniju„ koju preferira rukovodstvo BFC, ali su istovremeno u javnosti kolale price da i u samom poslovodstvu cementare postoje podeljena misljenja o tome koga izabrati za strateskog partnera.

Smatra se, medjutim, da RMC ima jednako jake politicke veze koje ukljucuju i Srpsku radikalnu stranku.

 Povratak na sadrzaj

 

BUDVANSKO POZORISNO OGLEDALO
Zakrpljene iluzije

Ovogodi{we budvanske "letwe pozori{tarije„ mogu se sagledati kao nadasve strasno, mucno i mastovito kretanje, a cesto i koprcanje, izmedju neprijateljskih "citata„ teatra i stvarnosti

Rastrzano, raslojeno i histericno vreme "nase stvarnosti„ definise, po svemu sudeci, i nase pozoriste; stavise, cini se da, uprkos odsustvu nekog sredisnjeg "duha vremena„, upravo pozoriste cini pomenutu svest o rastrzanosti – ali i histeriju koja je prati – ubedljivijom, ostrijom, bolnijom. Upravo igra oko takvih, svesnih i nesvesnih, razotkrivanja, s obeju strana pozorisne iluzije, opredelila je, u najvecoj mogucoj meri, i analize i atrakcije ovogodisnjeg "pozorisnog leta„ – ponajpre pozorisnih zbivanja u okviru budvanskog Grada teatra. Ako smo jos uvek "podlozni„ – a cini se da jesmo – definiciji Tomasa Mana, po kojoj zivot unutar mitova znaci i zivljenje medju citatima, onda se i ovogodisnje budvanske "letnje pozoristarije„ mogu sagledati kao nadasve strasno, mucno i mastovito kretanje, a cesto i koprcanje, izmedju neprijateljskih "citata„ teatra i stvarnosti. Svakako, simptomaticno je da sredisnju ulogu u takvim podsticajima odigrava komad posvecen samom bicu pozorista, pod naslovom "Karolina Nojber„ (tekst Nebojse Romcevica, rezija Nikite Milivojevica, naslovna uloga Anite Mancic), izveden pocetkom avgusta na budvanskoj Citadeli.

Naravno, u kulturnoj sadasnjici koja je jos uvek pod fascinacijom postmodernog duha s jedne, a okovana konvencijama narodnosnog realizma s druge strane, uveliko je bogohulno praviti relacije samosvesne "visoke umetnosti„ sa neposrednom stvarnoscu. Ipak, pozoriste se i kod nas potvrdjuje kao jedini medij koji ima smelosti za to, a budvanski produkcijski prostor, kao i ranijih nekoliko sezona, prednjaci u sirini i zamahu na tragu takve pustolovine. Na takvoj putanji se, naravno, dogadjaju i svojevrsna "preigravanja„, kao sto je to ovog puta bilo sa istoricisticko-poetskom sagom Radmile Vojvodic "Montenegrini„: jedan medij kao povod (film crnogorskih emigranata realizovan dvadesetih u Italiji), pretocen u drugi medij kao reafirmaciju (slikovito pozorisno lamentiranje nad "tudjinom„ i "samocom„) izrasta u mutni pseudoumetnicki komentar sa neobrazlozenim prtljagom treceg medija, istorije koja nam se zbiva. Za razliku od ovog poduhvata, koji tragicnu ljudsku Radnju zaboravlja (racunajuci na nesigurnu pozajmicu od novinskih aktuelnosti), Romcevicev komad o glumici koja je sredinom osamnaestog veka reformisala nemacki pozorisni zivot i njenom zivotnom i teatarskom okruzenju, zaostrava pitanja s obeju strana "rampe„: kontrast prosvecenosti i nasilja, suocavanje inercije i tragalastva, sukobljenost idealizma i konformizma – ali ukazuje, neujednaceno ponekad no uvek strasno, i na samu prirodu razlicitih iluzija kojima nas varaju i lece Zivot i Teatar.

"Karolina Nojber„, dakle, nikako nije tek vrlo dobro sklopljen biografski komad na temu "teatra u teatru„; stavise, Romcevicev rukopis prevazilazi, u najboljim trenucima, i dobro poznati manir kontrasta "zivot-umetnost„, poznat nam iz Snajderovih ostvarenja. Njegova forma uopste nije "slozena„ u konvencionalnom smislu – uspon i pad jedne pozorisno-zivotne heroine dati su kroz prizore zasnovane na jednoj velikoj "pukotini„: forma nestaje, jer teatar vodi unutrasnji dijalog sa samim sobom. I tokom tog dijaloga, logicno, energije zivota i drame se preplicu, a poistovecenje pozorista i stvarnosti dobija eticki prizvuk. U rediteljskom citanju Nikite Milivojevica, citanju koje kao retko kad u njegovim komadima ne zrtvuje radnju, ova dvosmislenost ciljeva i iskusenja pozorista i stvarnosti nalazi originalni kljuc.

Manje "tacna„ i "dosledna„ od teksta, Milivojeviceva rezija ukazuje gledaocu-savremeniku na sustinsku "pukotinu„ idealizma u zivotu i na sceni: zrtvovanje fantomima Rata (Nacije, Otadzbine, Drzave) jeste sumorno nalicje zrtvovanja himerama Umetnosti, onoj vrsti sila koje gutaju svoje sprovodioce – a ciji je Karolina Nojber efektan simbol. Ideal (pozorisne?) iluzije, kako to Milivojevic efektno plasira uz pomoc Anite Mancic, Svetozara Cvetkovica i ostalih sjajnih tumaca, samo je nalicje iluzornosti Ideala, bio on esteticki, eticki, ideoloski: "U stvarnosti nema sustine...„, kaze se u "Karolini Nojber„, ali to, nama koji smo okovani u okrilju patoloske istorije, pomaze da shvatimo da ni u (idealizovanom, vanljudskom, zrtvenom) modelu pozorisne iluzije nema nikakve spasonosne stvarnosti, koja bi nas otkupila. Otuda i Milivojevicev kljucni "angazovani„, kriticko-ironicni iskorak, manifestovan kroz scenu u kojoj razocarana i slomljena nemacka heroina, uz pomoc Seljaka (izvanredni Petar Kralj), dakle aktera "s one strane„, dakle Gledaoca, pokusava da uputi molbu-molitvu nepoznatim i mocnim silama s obe strane pozorisne rampe, silama Iluzije koje nam oduzimaju i strah (u pozoristu) i nadu (u zivotu). A ipak, iluzornost takve molitve upravo jeste ono sto opredeljuje razlog, ubedljivost i zivost komada kao sto je "Karolina Nojber„; pripadajuci duboko i bolno sopstvenom vremenu, oni ne docaravaju "ogledalo sveta„, vec dosledno i grcevito pokusavaju da, zajedno sa nama "s one strane„, pojme dubinu pukotine koja ogledalo zamenjuje, pukotine koja se otvara i leci, nazalost, uglavnom samo na sceni.

Svetislav Jovanov

 Povratak na sadrzaj

PREMA ANKETI PODGORICKIH "VIJESTI„
Crnogorke podrzavaju Klintona

Podgorica. – "Klinton nije pocinio nikakav zlocin. Desila mu se normalna stvar, pa bih se i ja, da sam Hilari, normalno ponasala„.

Ovako je odgovorila jedna Crnogorka na pitanje podgorickih "Vijesti„: Kako bi postupili da ste Hilari Klinton?

U anketi svih pet Crnogorki, predstavljenih punim imenom i prezimenom i fotografijom, podrzale su Hilari u aferi sa njenim suprugom, predsjednikom SAD. Pored veoma pohvalnih rijeci na racun americkog predsednika (on je "mudar politicar, izvrstan muz i dobar roditelj„) anketirane Crnogorke naglasavaju da bi mu, (kao eventualne supruge) "pomoglo da se odrzi u ovoj aferi„.

"Nikad ga ne bih prekorila zbog afere sa Monikom Levinski„ – kaze jedna od anketiranih, dok se druga pita zasto se preljuba ne bi dogodila i Bilu Klintinu ako se preljube desavaju u 90 odsto brakova Klinton je, naglasava ona, "osim predsjednik Amerike i covjek„, sto u crnogorskom zargonu ima znacenje muskarac.

"Muz i politicar, kao sto je Klinton, zasluzio je takvu podrsku„ – zakljucuju Crnogorke i u aferi sa Bilom Klintonom vide, prije svega, "borbu za predajnicku fotelju„.

B. I. M.

 

 Povratak na sadrzaj

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /