EX YU NA PUTEVIMA PREMA EVROPI
Fasadna demokratija i autokratske vodje
Spisak slicnosti je mnogo veci nego razlika, u svim novostvorenim drzavama na vlasti su autokratske vodje,
opstaje dirigovana privreda uprkos svim zakletvama za privatizaciju, a ljudske slobode i gradjanska prava i
dalje ostaju mrski import s neprijateljskog Zapada
Jovan Radovanovic
Dok se negdasnji ministri “velike" Jugoslavije, sada u sluzbi “svojih" nacionalnih drzava, predsednicki
savetnici i ljudi od posebnog poverenja nacionalnih vodja, malo-malo u Briselu nagadjaju oko zaostavstine
drage ili mrske im pokojnice (kako kome), bratski narodi rasporedjeni po novostvorenim drzavama,
uglavnom istu muku muce.
Na istoku, kao i na zapadu nekadasnje zajednicke drzave, samozvane elite izrasle na naglo probudjenoj
nacionalnoj samosvesti, sve se kunuci na vernost najboljim tradicijama evropske demokratije, nastoje da na
kraju 20. i pocetku 21. veka, cvrstom rukom sacuvaju “svoje" narode u njima, izgleda, omiljenom 19. veku,
ne pitajuci mnogo za cenu.
A cena, koju odvajkada na ovim cemernim balkanskim prostorima placa sirotinja raja, jest povisoka. Za
razliku, mozda, od Slovenije, koja se barem po zivotnom standardu razlikuje od ostalih ex dzu republika i
koja se, ipak, nesto uspesnije primice Evropi, drugi se nemaju nicim izuzetnim pohvaliti.
Brutalno raslojavanje
Tranzicija se ovde izvodi na poprilicno divlji nacin, u stihiji prvobitne akumulacije, balkanski shvacenog
liberalnog kapitalizma. U toku je ubrzano i brutalno raslojavanje stanovnistva na sirotinju i bogatune, izmedju
kojih postoji vakuum umesto srednjeg sloja koji je u svim drzavama tako nam drage Europe, temelj svakog
demokratskog i trzisnog sistema.
Srbiju i Crnu Goru potresa ozbiljna ekonomska kriza, u Hrvatskoj privredno tlo ponovo podrhtava pred
nadolazecom galopirajucom inflacijom, a narodi u oba entiteta BiH prezivljavaju zahvaljujuci sivoj
ekonomiji i infuzijama sa Zapada.
Upravljacka klasa se u sve tri drzave ponasa na zapanjujuce istovetan nacin. Sve svoje ekonomsko-politicke
nevolje pokusava da resi na stari, komunisticki nacin: dirigovanom privredom, bez obzira na verbalnu
privrzenost privatizaciji, kao i cvrstom rukom u vodjenju tzv. nacionalne politike.
U Hrvatskoj je, tako, zaludu dizana buka oko uvodjenja tzv. PDV-a (poreza na dodatnu vrednost) zbog kojeg
su skocile cene svim proizvodima, ali kojim je vlada popunila svoj budzet, sve se pozivajuci na europsku
praksu! Zar je drugacije ponasanje srpske vlade s tzv. uredbom o uvodjenju finansijske discipline? Vladajuce
stranke koje direktno intervenisu u ekonomiju zemlje, po poznatim voluntaristickim principima mrskih im
boljsevika, uvek se pri tom pozivaju na Evropu i Europu. Razvlace tako po Balkanu sirotu “staru damu",
umisljajuci da im ona moze sluziti za pokrivanje svih njihovih maheraja.
Autokratske vodje, totalitarizam razlicitih nijansi, fasadna demokratija - osnovne su karakteristike rezima
na prostoru bivse Jugoslavije. U organizaciji drzavne vlasti preovladjuju snage sklone cvrstoj centralizaciji
svega i svacega - od drzavnih ustanova do sportskih organizacija. Svaki pomen regionalizacije ili
autonomija nailazi na ogorceni otpor vladajucih struktura. Zagovornicima fleksibilnijih modela drzavne
organizacije ne pomaze mnogo ni pozivanje na savremene evropske uzore. Evropu su svi, i na istoku i na
zapadu ex dzu prostora, proglasili za zeljeni cilj, ali su putevi prema njemu ponekad nepotrebno toliko
krivudavi i zakucasti, da morate posumnjati kako nas putovodje svesno navode na stranputice.
Mnogi ce intelektualni branitelji centralistickog modela drzavne organizacije to opravdavati tragicnim,
krvavim iskustvom rasapa SFRJ pod dejstvom centrifugalnih sila. Medjutim, istina ce, ipak, biti u cinjenici
da vrhovi sadasnjih rezima na ex dzu prostoru u svakoj decentralizaciji vide direktnu opasnost za sopstvenu,
po pravilu, oligarhijski organizovanu vlast. Otuda je i svaka deoba vlasti u ovim drzavama, tako uobicajena
u svim civilizovanim drzavama, mislena imenica. “Uvlacenje" opozicije u novu crnogorsku vladu je zato i
docekano kao pravo cudo.
Ni “a" od autonomije
U vladajucem sloju u Srbiji se, primerice, svaka natuknica o potrebi drugacijeg odnosa unutar drzave, kao
sto je regionalizacija, docekuje s velikom odbojnoscu. Prihvatljiva je samo kvaziregionalizacija koja,
zapravo, treba samo da zacementira postojece odnose. I federacija s Crnom Gorom interpretira se na
najrazlicitije nacine, ma koliko da u saveznom Ustavu ima elemenata koji, prema kompetentnim tumacima,
daju vise osnova za konfederalne odnose. Pa ipak, neretko cete cuti u Srbiji pitanje: “Sta hoce ti Crnogorci?
Mi cinimo 95% federacije!" To bi, prevedeno, moglo da se protumaci i da se u svakoj prilici mora slusati
Veliki Brat. Inace, slede packe. Onda se ne bi trebalo cuditi ako Mali Brat hoce da ogradi svoje dvoriste i
odeli se nekako od Velikoga Brata, ne bi li se spasio packi i koliko-toliko osamostalio.
Na zapadu od pomenute federacije, opet, kazu da predsednik Tudjman dobija teske nervne napade cim cuje
da Istrani, ili aktivisti Dalmatinske akcije, otvore usta da kazu “r" od regionalizacije, a pogotovo “a" od
autonomije!
Kada objektivni posmatraci predsednicke izbore u jednoj od ex-dzu republika ocene kao “fundamentalno
lazirane", gotovo da i nije vazno u kojoj je konkretnoj situaciji to receno, jer je procena primenjiva na
vecinu ucesnika u postkomunistickim balkanskim igrama.
Braca po materi
Ili, kada se u slicnim analizama konstatuje da vladajuca stranka koristi svoju premoc u drzavnom aparatu
kako bi opozicione stranke lisila sanse da se na izborima, u utakmici za osvajanje vlasti na proceduralno-
demokratski nacin nadmece pod postenim i ravnopravnim uslovima - ocena je, opet, primenjiva kako za
Hrvatsku, tako i za Srbiju. Slicno stanje je i u BiH, s tom razlikom sto se tamo “strani faktor" u vidu OEBS-
a malo vise uplitao u pokusaju da protrese utvrdjenu podelu vlasti izmedju tri nacionalisticke stranke - SDA,
HDZ i SDS. S malo uspeha, izuzev na poslednjoj izbornoj utrci u Republici Srpskoj.
Braca po materi se ponasaju kao identicni blizanci na pomen ljudskih prava i gradjanskih sloboda. Ta ih
prokleta “izmisljotina" Zapada konsternira u najvecoj meri kao flagrantno mesanje u “unutrasnje stvari". Jer,
kakvo pravo imaju Olbrajtova, Kinkel ili g. Kuk da ih opominju da je necivilizovano ubijati srpske starce i
starice po okolini Knina, ili batinati, hapsiti i ubijati Albance na Kosovu, Muslimane, Srbe ili Hrvate po
Bosni i Hercegovini, zavisno od entiteta u kojem se nesrecnici nadju. A da ne govorimo o delozacijama
ljudi “neodgovarajuce" nacionalnosti po Zagrebu, Sarajevu, ili Zemunu, svejedno.
Spisak slicnosti mnogo je veci nego razlika, pa samo podsecamo na odnos prema izbeglicama, kojima su
svi od reda manipulisali i obecavali brda i doline, a svaki je rezim postavio silne barijere da se ti nesrecnici
mogu vratiti svojim kucama, iako je svaka vlada pojedinacno takvu obavezu potpisala pred medjunarodnom
zajednicom. Treba li podsecati na “nezavisnost" sudstva, ili policiju koja na sve strane prekoracuje svoja
ovlascenja i koju ne kontrolise zakonodavna vlast kao u “normalnom" svetu, a o ogranicavanju slobode i
stalnim pokusajima cenzurisanja medija i da ne govorimo.
Zakljucak je mucan: 21. vek je tu, nadomak, ali kao da ce novim balkanskim drzavicama trebati jos sto
godina da mu se primaknu.
|
