BEKSTVO NIJE LAKO - IZA SVAKOG COSKA VREBA PONEKA UREDBA

Veselin Markovic

Ne shvatam ljude koji se cude Vladinoj poslednjoj uredbi. Iznenadjeno kazu - nezakonita je. Kao da su do juce ziveli u Monaku pa ne znaju da se ova vlast nikada nije obazirala na zakone. Zar im tata nije lepo rekao da se ne treba drzati zakona kao pijan plota? Racionalno kazu, donece samo stetu. Pitanje je: kome? Vlastima sigurno nece. Akademski kazu, to je znak da ce im ocajnicki biti potrebne pare. To smo i pre znali, samo je problem sto su nama vec sada ocajnicki potrebne pare.

Onda osporavaju pojedine clanove Uredbe. Na primer, u ovoj bajci mozemo se baviti onim o pasosu i porezima. Kazu, u normalnim zemljama ne desava se da je gradjanima uslovljen pasos potvrdama o placenom porezu, vec poreske neplatise idu u zatvor, a posle duge robije mogu da zive gde god zele. Tacno. Ali u cemu je razlika? Nije li ova zemlja odavno pretvorena u ogroman zatvor? On je cak napredniji od skucenih zatvora u drugim zemljama jer ovde zatvorenici imaju prividnu slobodu kretanja i ne vide resetke, a u zamenu za te pogodnosti sami obezbedjuju smestaj i ishranu, umesto da ih drzava placa.

Kako izgleda zivot jednog zatvorenika? U nenarodnim rezimima muce ih i elektroskovima ili usijanim gvozdjem, a ovde on izadje iz svoje celije kada god pozeli. Autobusi su mozda svi isti, smrdljivi, prepuni i nepouzdani, ali sam bira koji hoce. Tu stoji na jednoj nozi dok se njegov komsija isteze ne bi li ispirao ostatke mozga “Ekspresom" ili “Vecernjim novostima", neko uzbudjeno prepricava sto pedeset drugi nastavak najnovije latinoamericke serije, a sve zacinjava vozac pustajuci koliko god moze novokomponovane narodnjake. Kada se iskobelja napolje, vidi rodjaka svog donedavnog komsije kako na ulici pljune i istrese nos; zaboravio je maramicu jer zuri da glasa za zatvorsku vlast. Nas ogledni zatvorenik ode na posao, to jest na dobrovoljan zatvorski rad. Bedno je placen, tek za dzeparac, ali zato ne mora mnogo da radi, a i tece mu staz za penziju koju nece dobijati.

Posle posla, a malo i za vreme istog, pokusa da ponisti tog jutra pristiglo resenje o naplati poreza na gorusicu. Kako, pa on nikada nije imao gorusicu! Zatvorski sluzbenici se bahato loptaju njime, ne zaboravljajuci da ga ostave da ceka i da mu naplate takse. Nece se zaliti jer kao zatvorenik nema nikakva prava. I da ima, nema kome da se zali. Konacno, ode zadovoljan jer mu jedan sluzbenik obeca da ce sve biti u redu, samo neka kupi jos tri formulara i nadje dva svedoka, nije lose ako je medju njima dermatolog, sluzbenik, slucajno poznaje jednog.

Na kraju ceka u redu u posti ili banci srecan sto ce dobiti svoju crkavicu i srecan sto ga bar u tom clanu Uredba ne kaci. Niko ne sme da podigne vise od 1.000 dinara, ali njemu nikada ne stizu tolike pare. Htece da zeni i deci kupi pomorandzu, ali nacuvsi da ce biti nestasica ulja, sve preostale pare spiska na litar ulja.

Ponovo prezivi gradski prevoz, malo duzi nego jutarnji jer na autobusu pukne guma; kako autobus srecom ide sporo, niko se ne povredi. Dokopa se svoje celije. Tamo prebroji koliko mu je preostalo zrna pasulja i nada se da mu zatvorske vlasti veceras nece iskljuciti vodu, struju i/ili grejanje. Igra se s decom zmurke: skriva se od njih jer mu traze sve vise novca za zatvorsko besplatno skolovanje. Gledajuci izmedju redova drzavne nadrealne televizije, shvati da posten svet nece da ga poseti, dok zatvorske vlasti bance sa sumnjivim gostima. Ne bi inace gledao te medije, ali za njih je vec platio kroz racun za struju.

Konacno mu sve dojadi, i krene da popravlja zatvor. Tri meseca po kisi i snegu seta u krug po zatvorskom dvoristu ne bi li nesto promenio. Dobija batine od kordona zatvorskih cuvara, ali im se modar izruguje. Ceo svet se nakratko divi hrabrim zatvorenicima. Nista mu nije tesko jer oseca entuzijazam prvi put nakon mnogo godina. Kao rezultat svoje pobune, vidi da nove zatvorske vlasti umeju da se ponasaju potpuno isto kao stare, sam nervoznije jer ne znaju koliko vremena imaju za kradju od zatvorenika.

Dobivsi cir, zatreba mu zatvorski lekar. Medjtuim, zatvorski specijalista ce mu nakon cetvorocasovnog cekanja traziti novac koji nema da bi ga dva puta pogledao. U protivnom, pogledace ga jednom, oprostajno.

Pokusa bar da nadje psihicki mir liceci na ostale. Cita “Ekspres", ali ne moze da veruje. Gleda latinoamericke serije, ali su mu dosadne. Pljune na ulici, ali zatim se postidjeno okrene oko sebe. Ne vredi, razlicit je.

Nakon svih ovih sofisticiranih mucenja, zeljan elektrosokova i usijanog gvozdja, preda se. Odluci da rasproda sve ne bi li platio porez i bio pusten kroz zatvorsku kapiju da se vise nikada ne vrati. Sazna, medjutim, da bekstvo iz zatvora nije lako. Uredba ga docekuje drugim clanovima. Ne moze da proda kucu i kola. Pamet nije bas rasprostranjena medju zatvorenicima, ali su sumnjicavi zbog procedure po kojoj treba da kupe nekretnine i da novac povere bankama koje su ih prevarile bar sest puta. Da je cetiri puta, pa da polete ko sinji sokolovi, ali sest puta cini ih ipak podozrivim. Cak i da veruju bankama, i da progutaju procenat koji ce vlasti uzeti, ne svidja im se da narednih sesnaest godina podizu svoje pare. Tako nas siroti zatvorenik ne moze da proda svoju imovinu. Ipak zaobidje ovu “Kvaku 22" i domisljato trampi stan za mantil, muckalicu za buter, dzak krompira i druge potrepstine i onda ih rasproda na buvljaku srecan sto je prevaren samo dva puta. Od novca koji mu preostane, plati i ono sto duguje i ono sto ne duguje - samo da bi sto pre otisao. Konacno izlazi, jos samo taksa za prelazak granice, ali nju da radostan, shvatajuci je kao oprostajnu kradju. Kola srecom vise nema pa za njih nista ne placa.

U inostranstvu ga podozrivo gledaju, kao bivseg zatvorenika, ali on takve poglede tumaci kao umilne. Ne radi posao za koji je ucio skolu, ali uvidi da je to znanje ionako zastarelo. I kada se prilagodi, dugo ce ga biti lako prepoznati po tome kako izbegava policajce i raduje se sitnim povlasticama, koje urodjenici jedva i da primecuju. Nikada se nece vratiti u zemlju, a njegovi unuci ce je posetiti iz turisticke radoznalosti. Pust zatvor, kao Alkatraz.

(Autor je knjizevnik iz Beograda)