AMERICKA REAGOVANJA POSLE POSETE GELB ARDA PRISTINI I BEOGRADU

Cetiri ustupka - priznanje Basingtona Beogradu za doprinos u eliminisanju sa vlasti prokaradzicevske garniture u Republici Srpskoj. Nedvosmislena poruka Milosevicu: nekoliko sargarepica moze da bude povuceno uz nove batine - u slucaju produzavanja statusa kvo na Kosovu

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Koincidencija ili ne, tek cinjenica je da je Amerika prekjuce - u istom danu - odala priznanje i Sadamu Huseinu i Slobodanu Milosevicu.

Irak je, kao sto je poznato, u poslednjem trenutku postedjen americkog bombardovanja posle pristanka na potpunu medjunarodnu kontrolu svih objekata za koje se sumnja da bi mogli da kriju zabranjeno biohemijsko naoruzanje. Problem sa nasom stranom, na svu srecu, bio je druge prirode i u resavanju se primenjuju nesto manje drasticne mere: u Vasingtonu je zvanicno potvrdjena spremnost da se delimicno ublazi americka blokada Jugoslavije, u znak priznanja (kako je navedeno) za doprinos koji je Beograd dao u poslednje vreme sprovodjenju Dejtonskog mirovnog ugovora u Bosni.

Konkretno, rec je u ovom slucaju o veoma povoljnom utisku koji je delegacija Republike Srpske, predvodjena premijerom Miloradom Dodikom, ostavila prosle nedelje u Vasingtonu. Odnosno, o ovdasnjoj proceni da se s tom novom rukovodecom garniturom u Banjaluci otvaraju nove i mnogo svetlije perspektive za mirovni proces u celokupnoj Bosni i Hercegovini - a da za to posredne zasluge ima i opunomocenik srpske strane u potpisivanju sporazuma iz Dejtona, 1995.

Americka administracija uveliko je trazila krajem prosle godine od Slobodana Milosevica (javnim pozivima i diplomatskim porukama) da “iskoristi svoj uticaj" kod bosanskih Srba u eliminaciji vlade sa Pala, za koju se ovde tvrdilo i dokazivalo da se nalazi pod kontrolom daljinskog upravljaca Radovana Karadzica. Nedavna pobeda na zasedanju skupstine u Bijeljini struje Biljane Plavsic sa novim premijerom Miloradom Dodikom na celu, docekana je stoga u Vasingtonu kao “veliki iskorak prema Dejtonu" za koji je procenjeno da ne bi bio moguc bez odgovarajuceg doprinosa predsednika SRJ i njegovih ljudi u Republici Srpskoj.

Nagradu Milosevicu za ovaj doprinos sredjivanju situacije u Bosni - kako je to objavio prekjuce u Beogradu americki izaslanik Robert Gelbard - predstavlja odluka vlade SAD da se skine dosadasnji embargo na uclanjenje Jugoslavije u tzv. “Inicijativu za saradnju zemalja jugoistocne Evrope" (SECI), zatim saglasnost za podizanje na nivo ambasadora sefa nase diplomatske misije pri Ujedinjenim nacijama (sto ne znaci i skidanje veta na povratak SRJ u punopravno clanstvo svetske organizacije), odobrenje da se otvori jugoslovenski konzulat u Njujorku (svi su pozatvarani pre pet godina, posle zavodjenja sankcija Saveta bezbednosti), kao i dozvola JAT-u da uspostavi carter letove prema Americi (ne i redovnu liniju).

U Vasingtonu je, medjutim, istim povodom saopsteno da prema vlastima u Beogradu i dalje ostaje na snazi poznati “spoljni zid" sankcija, koji SR Jugoslaviji onemogucuje pristup Medjunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci, UN, OEBS i mnogim drugim medjunarodnih organizacijama i institucijama. Kao uslov za to potpuno izvlacenje preostale Jugoslavije iz medjunarodne izolacije, SAD i dalje traze od vlasti u Beogradu uspostavljanje dijaloga i vracanje ravnopravnog statusa albanskom stanovnistvu na Kosovu (u okviru SRJ), zatim punu saradnju sa Haskim sudom za ratne zlocine, resavanje pitanja sukcesije sa bivsim republikama iz sastava Jugoslavije, kao i demokratizaciju u Srbiji na osnovi svojevremenih preporuka Gonsalesove komisije OEBS.

Na ovom poprilicnom i dobro poznatom vasingtonskom spisku preduslova za oslobadjanje SRJ statusa medjunarodnog parije, pitanje Kosova dobilo je izrazeno prvo mesto. U ponedeljak, prilikom boravka u Pristini, Klintonov izaslanik Robert Gelbard, kako se ovde saznaje, imao je sasvim otvoren (sto ce reci, nimalo nezan) razgovor sa Ibrahimom Rugovom i jos nekim albanskim liderima. Tom prilikom gost iz Vasingtona preneo im je poruku, koja im je i dosad bila veoma dobro poznata, o zalaganju SAD da se albanskom stanovnistvu na Kosovu obezbede sva prava i odredjeni stepen autonomije - u skladu sa Poveljom OEBS i opstevazecim medjunarodnim standardima - ali i upozorenje da u svojim nastojanjima za otcepljenjem ni dalje nece moci da racunaju na podrsku Vasingtona.

Kontinuirano podizanje tenzije na Kosovu - prema nezvanicnom vasingtonskom izvoru - predstavljalo je glavnu temu prekjucerasnjeg Gelbardovog razgovora sa Milosevicem u Beogradu. Pored vec uobicajenog americkog ukazivanja na neprihvatljivost policijske represije protiv obespravljenog albanskog stanovnistva, od novog domacina beogradskog dvora ponovo je tom prilikom zatrazeno uspostavljanje dijaloga sa albanskim liderima na Kosovu, uz pratece upozorenje da Amerika, podrzana Evropskom unijom, ni najmanje nema nameru da posmatra skrstenih ruku dalju eskalaciju ove krize, za koju se procenjuje da moze potencijalno vrlo ozbiljno da ugrozi i sire podrucje jugoistocnog Balkana.

Prevedeno na razumljiviji jezik, ta Gelbardova poruka za Milosevica glasila je ovako: za podrsku banjaluckoj garnituri Plavsic-Dodik Beogradu je izdvojeno nekoliko sargarepica, ali je u slucaju produzenog odrzavanja statusa kvo na Kosovu veoma prisutna opasnost da to sve ne samo bude povuceno - vec i da prema SRJ proradi batina nekih novih, dodatnih medjunarodnih sankcija.