DR SLOBODAN SAMARDZIC O MOGUCNOSTIMA IZMENE USTAVA SRJ

Cak i da izvrsi ustavne promene pitanje je d li Milosevic moze da prodje na direktnim izborima jer ima samo 20 odsto pristalica. Ustav ne moze da se promeni bez radikala. Situacija ustavne blokade

Otkacena prica: Slobodan Samardzic

Istorija ustavnosti u Srbiji i Jugoslaviji pokazuje brzi ritam ustavnih promena. U prvoj Jugoslaviji Ustav je menjan dva puta, u drugoj cetri puta, a u trecoj Ustav je menjan samo jednom. Da li je na pomolu i nova promena Ustava SRJ i kakve su sanse da Ustav bude promenjen s obzirom na odnos snaga politickih stranaka u Saveznoj skupstini? “Problem sa jugoslovenskim ustavom, uopste, je taj sto u njegovoj podlozi nikada nije postojao jedan siri nacionalni konsensus, ili u manjem smislu jedan politicki konsensus. Ustav je uvek donosila ona snaga koja je imala politicku moc u politickom pejzazu ili Srbiji, ili u Jugoslaviji," kaze dr Slobodan Samardzic, naucni savetnik u Institutu za evropske studije.

Po njemu, takva situacija je bila i 1990. i 1992. godine. Te ustave kako kaze, “donela je jedna stranka koja je bila najmocnija". To su ustavi bez elementarne politicke saglasnosti i kao takvi oni su uvek funkcionisali kao instrument vlasti."

Cela ova prica o promeni Ustava SRJ, prema recima dr Samardzica opet je vezana za istu matricu. “Ustav je potreban vlastodrzcu, da pomocu njega regulise neke nove instrumente vlasti. To je proslog leta nagovestio Milosevic sa ustavnim promenama statusa predsednika savezne drzave. Malo je cela ta prica otkacena, u tom pogledu sto je poznato da Milosevic i kad donese Ustav on se njega ne drzi ukoliko mu to nije potrebno.

Na nase pitanje da li trenutni odnos snaga u Saveznoj skupstini moze da dovede do promene Ustava SRJ on odgovara: “Pitanje promene Ustava SRJ nije nebitno zbog odnosa snaga. Novi momenat je u tome sto u Crnoj Gori postoji garnitura koja se suprotstavlja Slobodanu Milosevicu. U tom smislu odnosa politickih snaga ima opravdanja za kalkulacije, da li Milosevic moze da promeni Ustav ili ne. Dakle, samo u tom usko politicko-tehnickom smislu, a ne u nekom konstitucionalnom smislu. Ni Srbija, ni SRJ nisu uopste konstitucionalne drzave, u demokratskom smislu ustavnosti. Meni se cini da u tom pravno-tehnickom smislu ne postoje jos uslovi za promenu Ustava.

Milosevic bez obzira sto je pridobio Vuka Draskovica za neke stvari vezane za Srbiju, jos uvek nema potrebnu dvotrecinsku vecinu u parlamentu SRJ u oba veca da bi izvrsio promenu Ustava kakve zeli. On je nagovestio samo promene u pogledu predsednika savezne drzave, misleci da direktni izbori za predsednika mogu da mu u kasnijoj fazi, kada mu prodje mandat od 4 godine, daju populisticko-legitimacijski osnov za dalju vlast. S jedne strane pitanje je da li bi to tako i bilo, sve i da se izvrse ustavne promene? Naime, Milosevic po svim istrazivanjima javnog mnjenja u poslednjih godinu dana ima oko 20 odsto pristalica. To mu ne bi obezbedilo potrebnu vecinu, ako bi se primenila procedura iz Ustava Srbije, prema kojoj na izbore mora da izadje vise od polovine biraca i da 51 posto od izaslih biraca glasa ’za’", istice dr Samardzic.

On smatra da predsednik SRJ u ovom momentu nema potrebnu vecinu i kako kaze “ne treba ni da ocekuje da je dobije u skorije vreme, pre novih izbora".

Kada je u pitanju sadasnji raspored politickih snaga, odnosno mogucnost da Milosevic dobije odredjen broj poslanika neophodnih za promenu Ustava, dr Samardzic kaze: “Iz poslanicke strukture nema tu dvotrecinsku vecinu, oni su jos daleko od dvotrecinske vecine od tih 27 glasova ’za’ ustavnu promenu u Vecu republika i 92 u Vecu gradjana. Buduci da SPS-JUL imaju 9 poslanika, Bulatovic 6 poslanika, (ukupno 15) cak i da uzmemo da SPO recimo bude toliko lojalan pa glasa za Milosevicev predlog to bi bilo samo 19 glasova. Pa cak da uzmemo u nekoj proceni da i radikali budu ’za’ zbog neke centralizacije drzave, to je onda 25 napetih glasova. Sama kalukacija je napeta, jer pitanje je da li bi radikali bili za promen u u ovom trenutku, buduci da je Milosevic sprovodi. A drugo bez njih nema sansi da se Ustav promeni. Ta vrsta proracuna nije dobra, jer nije realna. Prosto je sve daleko od dvotrecinske vecine i u jednom i u drugom vecu, da bi se na taj nacin mogle sprovesti bilo kakve ustavne promene. Mi cemo biti u situaciji ustavne blokade, kao sto smo i sada, kaze Samardzic.

Mirjana Kalinic