GDE CE SE ZAUSTAVITI PAD DINARA

Crno devizno trziste izgleda tipuje na dalji veci pad vrednosti dinara. Ulicni dileri na sitno ili ne prodaju devize ili znacajno povecavaju razliku izmedju kupovnog i prodajnog kursa. Dileri na veliko, koji rade sa firmama, iskljucivo otkupljuju valutu i to po kursu od 6,4 dinara za marku. U tim krugovima licitira se sa pomeranjem kursa na 9 dinara za nemacku marku.

Nervoza na deviznom trzistu, kao i uvek, tumaci se razlicito - dotokom novca kroz "posebnu potrosnju" (vezano za Kosovo) koji takodje mora da udje u igru, zatim dinarima koji dolaze iz Republike Srpske (zahvaljujuci cemu odlaze robe, a ostaje visak novca i pritisak na cene), kao i mogucnoscu da i sama drzava prikuplja devize za svoje potrebe, kakve su na primer njene visoke inostrane obaveze po gasnom i naftnom aranzmanu.

Nasuprot aktualizovanim pricama o mogucoj skoroj devalvaciji, neki strucnjaci misle da bi to bio potez koji bi definitivno sva kretanja oteo ispod kontrole monetarnih vlasti. Zato sto se danas sve kalkulise na kratko, sa vizijom od jedva mesec dana unapred, pri cemu cene prednjace ispred deviznog kursa. Ima nagovestaja da se barem tokom dugog toplog leta ipak nece dirati u zvanicni devizni kurs. Tako se, izgleda, i poskupljenje benzina odlaze za vreme posle zetve (a cene benzina i marke se uvek izjednacavaju), sto se tumaci namerom drzave da sto jeftinije dodje do psenice, i za izvoz, odnosno tako do deviza za izmirenje svojih spoljnih, pre svega naftnih obaveza.

Zvanicno se tvrdi da stampanja novca nema i da je monetarna politika restriktivna, ali ocito da je do poremecaja na deviznom trzistu ipak doslo, samo se ne zna gde ce se zaustaviti sadasnji skok deviznog kursa. To direktno zavisi od toga koliko su ukljuceni "veliki igraci".

B.J.