petak, 3. jul 1998.

IZLAGANJA UCESNIKA OKRUGLOG STOLA NA TEMU ôSLABOSTI DEMOKRATSKE OPOZICIJE U SRBIJI" (5)

Stranke rastocene krticama

Najveci deo nasih opozicionih stranaka je rastocen rezimskim krticama, a neki od njih su pokazali svoje pravo lice, od Duska Mihajlovica do Vuka Draskovica, sto smo primili sasvim olako

Dr Milan St. Protic

Sustinski zadatak koji stoji pred Srbijom je radikalna temeljita promena sistema vlasti. To je ono za sta bi, po logici stvari, trebalo da se protivnici rezima zalazu, isto onako kao sto se sledbenici rezima zalazu da ostane status kvo. Jer, ovde se ne radi o redovnoj politickoj situaciji gde politicke stranke treba da iznose gledista po raznim drugim pitanjima, vec se radi o toj sustinskoj razlici i sukobu. Medjutim, pokazalo se da vecina stranaka i lidera u odnosu na taj cilj u najmanju ruku nije dosledno. Iz toga, naravno, proizlazi i pitanje - zasto?

Jedan od odgovora, cini mi se naivan, bio bi da su oni glupi, nesposobni, nepripremljeni da jedan takav posao obave. Ali, bojim se da je to nedovoljno da se na to pitanje odgovori. I bojim se da je najveci deo nasih opozicionih stranaka rastocen rezimskim krticama, agentima, spijunima, nazovite to kako god hocete. Neki od njih su, naravno, pokazali svoje pravo lice i to smo primili sasvim olako. Od Duska Mihajlovica do Vuka Draskovica.

Ali ima jos mnogih drugih, i u tim strankama i u onome sto je ostalo od opozicije, koji i dalje taj posao rade, i po mom dubokom uverenju, sprecavaju da se opozicija u onom smislu o kom sam na pocetku govorio, objedini i pokusa da tu promenu izvrsi. U kojoj meri su i sami lideri stranaka upetljani u to manje je vazno, jer nisam ja tu dosao da bih imenovao te krtice, nego samo da ukazem na njih. I svi to ovde znamo, manje-vise, da se to desava i da takvih ljudi ima. Za dobar deo finansijskih izvora stranaka ne znamo, pa i oni koji su bili u samim vrhovima stranaka, nisu smeli da pitaju. I cak i u ovim strankama koje su na povrsini izgledale kao najsjanije, najbolje organizovane, to su bile tabu teme. Kako su pare dolazile, kako se stranke finansiraju, ko to finansira, to je sve pod velom tajni.

Dakle, opozicija u Srbiji ne moze da se organizuje zbog toga sto to rezim ne dozvoljava i sto je u dobrom delu on sam stvorio, a danas i rukovodi ili pilotira najvecim delom opozicionih stranaka. Da vas podsetim da u jeku demonstracija oni koji su simbolizovali te demonstracije, i stajali na celu, isli su na poklonjenje. I to obelodanili mnogo docnije, a mi ni do danas nismo saznali pod kojim uslovima, o cemu se razgovaralo, i nikakva odgovornost iz toga nije proizisla, a kamo li nas zakljucak o tome sta se sve radi iza scene. Cak se to tolerise, smatra se normalnim. To je unutrasnji razlog zasto je opozicija u Srbiji neuspesna.

Drugi je spoljasnji - opet jedno osetljivo pitanje. Ja sam ipak istoricar, i to istoricar moderne evropske istorije, i znam vrlo dobro kolika je uloga i sposobnost velikih sila, ili kako se to moderno kaze, medjunarodne zajednice. I da nikakva promena, nigde u istocnoj Evropi, a pogotovo ovde na Balkanu, u poslednjih 200 godina nije se dogodila, a da to nisu aminovale, a najcesce aktivno ohrabrivale velike sile. Nece se ni u Srbiji rezim promeniti dokle god ne budemo uspeli da obezbedimo takvu aktivnu podrsku velikih sila. I to onih kljucnih velikih sila. Ti snovi kako nesto u Srbiji moze da se promeni iznutra, a da ce to biti uprkos, pa cak i uz nezainteresovanost onih koji u ovom svetu odlucuju, je i naivno i destruktivno. Kako se ta medjunarodna podrska dobija, to nemojte mene da pitate, ali postoje iskustva drugih i u proslosti i u sadasnjosti.

Mi smo se u svetu utrkivali u tome da li cemo na jednoj strani biti sto snishodljiviji, pa aminovati sve sto oni kazu, bez obzira da li je pametno ili glupo, ili s druge strane, utrkivali u primitivizmu ko ce grublje, nasilnije i nepromisljenije vredjati one koji imaju mnogo vecu moc nego mi.

Ni jedno ni drugo nije valjalo, i jedno i drugo je bilo neplodonosno. Samo, jedno zaista stetno, a drugo prilicno pasivno. U svim razgovorima sa strancima u kojima sam ja ucestvovao uvek se od nas trazilo da podrzimo onda kada je Milosevic vodio takozvanu mirotvornu politiku, a da osudimo onda kada je on vodio nasilnu (sve pod navodnicima), a nikad se od nas nije trazilo, a mi nikada nismo uspeli da sami definisemo stav o tome i da kazemo - vi gospodo, mozete da birate: ovo vam je put s Milosevicem i posledice su takve i takve, vase iskustvo je takvo i takvo, u suprotnom mi nudimo to, to i to. Ali da iza toga zaista stojimo. A ne da i mi lazemo, obmanjujemo, vrtimo sve u krug, kao i svi drugi. Kao sto to radi i rezim. Dakle, to su dva uzroka zasto je opozicija ovde slaba, po mom misljenju. Sve drugo je zamagljivanje, preterano teoretisanje, koje moze da bude zanimljivo kao naucna debata ili mentalna gimnastika, ali je daleko od nase realnosti.

Zasto velikim silama odgovara diktator

Oni koji na ovaj svet najvise uticu, procenili su, iz citavog niza razloga, da za one interese koje je neophodno ostvariti na Balkanu, jos uvek Milosevic igra najbolju ulogu ili je najmanje zlo, da se preko njega obezbedjuje odredjena stabilnost, ili buduca stabilnost na Balkanu, da je mali prljavi diktator najjednostavnije, najprostije sredstvo kojim ce se ti ciljevi postici. Mi na drugoj strani nismo bili sposobni, mozda iz onog prvog razloga o kojem sam govorio - da definisemo jednu nezavisnu protivtezu u medjunarodnim okvirima da se pokazemo kao pouzdani, odgovorni, pametni, civilizovani, uctivi, tako da se u medjunarodnim okvirima samo potvrdjivalo onda kada su vec svi isti, onda bolje Milosevic, on je vec na vlasti i ima poluge kojima se poslovi svrsavaju. Tako je bilo u slucaju Hrvatske, tako je bilo u slucaju Bosne, tako ce biti u slucaju Kosova. Vec se sva sredstva znaju.

Na jednoj strani krtice, koje fingiraju opozicioni zivot u Srbiji, a kad god dodje do kriznog momenta, onda se aktiviraju da neutralisu mogucnost promene. I, s druge strane nasa nesposobnost da artikulisemo jedan ozbiljan politicki plan kojim bismo mogli da se predstavimo pred svetom. Mi uglavnom po svetu saljemo ljude koji tog iskustva nemaju, koji su neozbiljni, neodgovorni. Kad su isli predstavnici koalicije ôZajedno" u Ameriku, onda su toliko Draskovic i Djindjic bili u svadji da su trazili da budu primljeni odvojeno. To se u svetu prihvata kao neuctivost, kao primitivizam. I zato su tako i prosli. Ni drugi se bolje ne ponasaju. Misle da oni svetu mogu nesto da objasne, da im natrljaju nos. A ne razmisljaju o tome kakve ce posledice iz toga proizici, ne samo po ovaj narod, nego i po njih licno i da ce biti jednostavno odbaceni kao nepouzdani, neozbiljni.

Hocu jos jedanput da podvucem znacaj opasnosti koja proistice iz toga sto u opoziciji postoje rezimski ljudi. U svim strankama. Gde vise, gde manje. Do samoga vrha. Da ja ni kod jednog lidera opozicije nisam video ozbiljnu ambiciju da bude na vrhu pokreta koji ce da promeni ovaj rezim. Vec se, manje ili vise zadovoljavaju ulogom omiljenog opozicionara. Ono sto je Kosta Cavoski rekao, uzvaju u privilegijama. Njihov zivot je danas mnogo komforniji i udobniji nego sto je bio dok to nisu bili. A, to da oni na sebe preuzmu odgovornost promene ovog rezima, ili odgovornost da se nesto u ovoj zemlji popravi je vrlo neprijatna duznost od koje bi oni vrlo rado da pobegnu.

Prema tome, dobro je imati prijatelje i na jednoj i na drugoj strani. Koketovati i na jednoj i na drugoj strani. I, zato ovde ne mozemo da uradimo nista.

(Sutra dr Zoran Stojiljkovic: Kako do prave strategije)

Polemika

NEBOJSA POPOV: Ja ne poricem postojanje ni krtica, ni uloge velikih sila, i nepripremljenosti za prave dijaloge i sporazume, ali postoji i ovo: ljudi imaju interes da odrzavaju ovaj sistem, jer imaju vrapca u ruci, a kakve ce ptice biti oni ne znaju, oni hoce odmah da zgrabe. Pokojni Kundak je govorio, naveo je sjajan primer bas te nacionalne revolucije. Mi jako sporo dobijamo nagradu za ucesce u revolucije. Tu je velika razlika izmedju stare elite i nove takozvane elite, koja hoce u vidu, cak akontacije, da dobije nesto pre nego sto je zasluzna za ovaj rezim.

MILAN ST. PROTIC: To nije nas posao, gospodine Popov. Mi se borimo protiv njih, to kakvi su oni, to znamo, postavlja se pitanje kakvi smo mi da bismo im se suprotstavili. Jasno je kakvi su oni, da li znamo to u detalje i da li smo spremni da to analiziramo do poslednjeg detalja, to je drugo pitanje. Ali se postavlja pitanje sta mi radimo da se tome suprotstavimo i da to promenimo, da te ljude pohapsimo. Nista. Mnogi u opoziciji bi da budu na njihovom mestu.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /