ODBOR ZA BANKARSTVO PKJ O KREDITNOJ ZADUZENOSTI PRIVREDE

Nedefinisana svojina odgovara duznicima

Privrednici nisu spremni da placaju svoje obaveze jer im odgovara da cekaju sudske presude tri do pet godina, pa bankari traze i izmene zakona o sudskom postupku

Svesna zloupotreba zakona, nedefinisani vlasnicki odnosi i nezainteresovanost monetarnih vlasti da se spreci finansijska nedisciplina doveli su do toga da je poverilac postao zatocenik duznika. Ta ocena sa jucerasnje sednice Odbora za bankarstvo PKJ ilustrovana je podacima da su obaveze privrede vece za 72 milijarde od potrazivanja, a da je krajem prosle godine izmireno svega oko 49 odsto kredita kojima je istekao rok naplate.

“Dinarski plasmani banaka krajem prosle godine bili su 14,9 milijardi, a krajem aprila 16,3 milijarde dinara. Pozajmice metalurgiji i metalopreradjivackoj industriji obuhvataju najveci deo - 20,7 odsto. Oko 17 odsto bankarskih potrazivanja su kamate koje su bankama prosle godine donele prihod od jedva 8,8 milijardi dinara", rekao je Bosko Markovic, sekretar Odbora, isticuci da je neophodno sto pre usaglasiti medjusobne obaveze i potrazivanja banaka i preduzeca i sa cistim racunima pokusati dugove pretvoriti u akcije poverilaca.

Za to se zalozio i Dragoljub Vukosavljevic, predsednik Union banke, cije je misljenje da za sada privrednici nisu spremni da isplacuju svoje dugove jer im odgovara cekanje sudskih presuda tri do pet godina. “Pored deviznih obaveza prema insotranstvu i stare stednje potrazivanja su treci najveci problem ove drzave, a resenje se jos ne trazi. I bez ovih teskoca banke su u skoro bezizlaznoj situaciji jer im evropske banke ponovo uvode blokadu", zakljucio je Vukosavljevic.

Nedefinisani svojinski odnosi glavni su krivac sto duznici ne izmiruju svoje obaveze, smatra Slobodan Vukovic, predsednik Prve preduzetnicke banke. “Sve dok se ne zna ko je titular preduzeca bankari nece imati ozbiljnog partnera za regulisanje medjusobnih odnosa. Zbog toga Privredna komora Jugoslavije treba da trazi da privatizacija bude obavezna i da se hitno sprovede".

Clanovi Odbora za bankarstvo juce su se slozili da se zatrazi izmena Zakona o izvrsnom postupku.

M. Vukovic

Kurs odredjuju “apetiti" uticajnih
Za sada se na zvanicnom finansijskom trzistu ne oseca rast crnog deviznog kursa, kaze Nikola Arandjelovic, direktor Trzista novca. Vec desetak dana na bankarskim racunima ima oko 100 miliona, dok se knjizi minus od 60 miliona dinara. Potraznja novca je dva do tri puta veca od ponude a nema podataka o obavljenim transakcijama po crnom deviznom kursu.
Psiholoski razlozi su svakako doveli do pada vrednosti dinara, ali ukoliko crni kurs i dalje bude rastao treba na vreme intervenisati", istice Dragoljub Vukosavljevic. “To ne mora uvek da bude devalvacija jer monetarne vlasti imaju vise mogucnosti da ocuvaju domacu valutu i ne bi smela da se dogodi repriza situacije koja je prethodila poslednjoj devalvaciji".
Bankari koji nisu spremni da zvanicno komentarisu rast crnog kursa ocenjuju da ova situacija odgovara onima koji imaju mogucnost da na nju utici i da se rast deviznog kursa nece zaustavljati sve dok se njihovi apetiti ne zadovolje.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /