ZAKON PRIZNAO PRAVO AUTORSTVA POZORISNIM REDITELJIMA

Priznavanje prava autorstva pozorisnim raditeljima svakako treba istaci kao jedan od retkih primera u kome nasi zakonodavci “idu ispred sveta"

Usvajanjem predloga Zakona o autorskim i srodnim pravima u Saveznoj Skupstini i njegovim objavljivanjem u Sluzbenom glasniku SRJ 15. maja ove godine zavrsena je dilema, barem sto se zakonodavca tice, da li su pozorisni reditelji umetnici ili ne. “Pozorisna rezija i koreografija", kaze zakonodavac u clanu 4. Zakona o autorskim i srodnim pravima kao i “prevodi, prilagodjavanje, muzicke obrade, kao i prerade autorskih dela, smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz clana 2. stav 1. ovog zakona". Prevedeno na svakodnevni jezik to znaci da su pozorisni reditelji, za razliku od ranijeg Zakona o autorskim pravima, kada su bili tretirani kao interpretatori, sada proglaseni autorima umetnickog dela, odnosno pozorisne predstave. Problemi koje je raniji status pozorisnih reditelja podrazumevao bili su brojni. Reditelji, na primer, nisu mogli zabraniti predstavu ukoliko dodje do neke izmene van njihovog pristanka dok na primer kompozitori jesu. Pored toga postojao je jos niz problema pocev od materijalnih do moralnih koji su tada (1995. godine) u prilicno zagrejanoj atmosferi isticali pozorisni reditelji, polemisuci sa zakonskim predlogom po kome su bili izuzeti iz kategorije autora pozorisnog dela. Jedan od argumenata pozorisnih reditelja bio je i taj da su filmskim rediteljima priznata prava autorstva.

Ono sto Savez dramskih umetnika istice kao veliki uspeh ovog Udruzenja jeste cinjenica da je usvojen njihov predlog o priznavanju autorskih prava pozorisnim rediteljima, uprkos cinjenici da to nije slucaj sa vecinom zemalja u svetu. Priznavanje prava autorstva pozorisnim raditeljima svakako treba istaci kao jedan od retkih primera u kome nasi zakonodavci “idu ispred sveta". Ono sto je interesantno pomenuti u ovom kontekstu i sto svedoci da pitanje autorstva nije tako jednostavno, jeste misljenje Ronalda Harvuda o pozorisnim rediteljima koje je ovaj slavni pisac izneo na konferenciji za stampu, odrzanoj proslog meseca tokom njegovog dvodnevnog boravka u Beogradu.

Govoreci o razlicitim interpretacijama njegovih drama u Evropi, Harvud je na prvom mestu istakao citanje njegove drame “Na cijoj strani" u Engleskoj. “Apsolutno postovanje teksta je na neki nacin pozorisna tradicija u Engleskoj i nisam imao nikakvih primedbi na interpretaciju moje drame u Londonu. U Evropi jesam. Ovde pozorisni reditelji imaju potpuno pogresnu predstavu o sebi, smatraju se umetnicima. To je, kaze Harvud, greska. Pozorisni reditelj je interpretator. On je mnogo manje umetnik negoli pisac ili glumac. Reditelj treba da primora glumca da nauci tekst, da mu kaze kako da se krece na sceni, kuda da udje... Medjutim, reditelje u Evropi takve stvari ne zanimaju", kaze Harvud dalje. Kao ilustraciju nacina rada reditelja i njihovog odnosa prema dramskom tekstu Harvud je prepricao svoj razgovor sa praskim rediteljem njegovog komada “Na cijoj strani". “Kada sam izneo neke svoje primedbe i ostra neslaganja sa pojedinim resenjima taj reditelj mi je rekao da nisam razumeo komad Ronalda Harvuda ’Na cijoj strani’." Srecom, ovde se radilo o umetnickom a ne zakonodavnom pitanju.

Z. J.