KAMPANJA PROTIV HOMOFOBIJE I SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE NAD HOMOSEKSUALNOM MANJINOM

Kao najprisutniji oblik homofobije i diskriminacije navodi se delovanje “specificne grupe - ’dizelasa’. Okupljaju se u svakom vecem mestu u Srbiji, a svako ko se ne uklapa u njihovu semu belog, heteroseksualnog muskarca srpske nacionalnosti meta je njihovog napada".

Kao najprisutniji oblik homofobije i diskriminacije navodi se delovanje “specificne grupe - ’dizelasi’. Okupljaju se u svakom vecem mestu u Srbiji, a svako ko se ne uklapa u njihovu semu belog, heteroseksualnog muskarca srpske nacionalnosti meta je njihovog napada.

Realizatorima Kampanje protiv homofobije prijavljeno je nekoliko slucajeva prebijanja, na beogradskoj glavnoj zeleznickoj stanici i na Uscu, gde se okupljaju homoseksualci.

Kampanja ukazuje da Srpska pravoslavna crkva u svojim javnim nastupima, pored ukidanja prava na abortus, i pored propagiranja mizoginije, propagira homofobiju i da to narocito vazi za nize svestenike u okviru te Crkve, dok se za Patrijarha Pavla navodi da je u nekoliko navrata izjavio da su “homoseksualci bolesni ljudi", ne pozivajuci na represiju protiv njih.

Dalje se konstatuje da sve politicke partije desnice propagiraju homofobiju, a da glasnogovornici ekstremno nacionalnih partija otvoreno u medijima zahtevaju tretman za homoseksualce kakav su imalu nacistickoj Nemackoj. Partije levice i centra ne pominju u javnosti pitanje homoseksualnosti, plaseci se “kompromitacije". Realizatori projekta zabelezili su slucajeve u kojima su ove stranke iskljucile iz clanstva osobe ciji je homoseksualni identitet otkriven.

Ni jedna jedina partija u Srbiji nije se - ni javno ni u svom programu - zalozila za ukidanje diskriminacije nad homoseksulacima. Jedino Gradjanski savez Srbije, kao jednu od sporednih tacaka, tretira poboljsanje polozaja homoseksualaca i lezbijki. Podmladak Socijaldemokratske unije u svom Statutu se zalaze za ukidanje svih oblika seksualne diskriminacije.

Izmedju ostalog, izvestaj sadrzi podatak da se, suprotno odluci Svetske zdravstvene organizacije, po kojoj se homoseksualnost ne sme tretirati kao bolest, u praksi desava suprotno. Realizatorima projekta “Kampanja protiv homofobije" poznati su slucajevi kada lekari psihijatri, posebno u manjim mestima Srbije, tretiraju homoseksualce kao psihicki obolele osobe i prepisuju im “odgovarajucu" terapiju.

Izvestaj koji je objavljen u Biltenu broj 1-6, povodom 27. juna, Medjunarodnog dana ponosa lezbijki i homoseksualaca, sa glavnim motom “Lezbijska i gej prava su ljudska prava", sacinjen je uz finansijsku podrsku Fonda za otvoreno drustvo i tehnicku podrsku Fonda za humanitarno pravo, a osim podataka o pravno-socijalnoj represiji nad seksualnim manjinama u Srbiji i pregleda oblika homofobije sadrzi i informacije o njihovom politickom, socijalnom i kulturnom organizovanju. U posebnom odeljku daje se pregled dosadasnjih aktivnosti i rezultati monitoringa medija. Pokazalo se da se, kako u okviru Kampanje, od 1. januara 1998. godine, tako i u ranijim posmatranjima u ovdasnjim medijima otvoreno agituje protiv gej muskaraca i lezbijki, o njima se govori sa nipodastavanjem i podsmehom. Samo u nekoliko navrata objavljeni su afirmativni tekstovi.

LJ. G.