subota, 4. jul 1998.

SKUPSTINA UDRUZENJA BANAKA JUGOSLAVIJE

U pripremi stimulacije za izvoznike

Platno-bilansni problemi nece se resavati izmenom kursa, vec kontrolom odliva deviza, njihovim unosenjem u zemlju i stimulacijom izvoza

ôRazlozi poremecaja deviznog kursa na paralelnom trzistu su psiholoske prirode jer nije doslo do rasta primarne emisije, kao ni do realnog povecanja javne potrosnje. Ipak, najnovija desavanja zahtevaju izradu kompleksne analize NBJ sa predlogom mera za stabilizaciju kursa i povecanje deviznih rezervi. Nastali problemi u ostvarivanju proporcija platnog bilansa i spoljnotrgovinske razmene nece se resavati izmenom kursa jer za to ne postoje nikakvi ekonomski razlozi vec, pre svega, vecom kontrolom odliva deviza, obezbedjenjem blagovremenog i urednog unosenja deviza u zemlju kao i stimulacijom izvoza. Izvoznici moraju da imaju podrsku poslovnih banaka, NBJ i drzave i odgovarajucim aktima ce se to i regulisati", rekao je Jovan Zebic, potpredsednik Savezne vlade, na jucerasnjoj Skupstini Udruzenja banaka Jugoslavije.

Banke bez dinara

Ocene strucnjaka da je drzava nemerno izazvala monetarni udar kako bi prikupila sto vise deviza Jovan Zebic je ocenio besmislenim navodeci da bi takav udar bio na stetu drzave. Medjutim, juce niko od bankara nije bio spreman da odgovori na pitanje zasto je doslo do velike nestasice dinara u bankama tako da gradjani prethodnih dana nisu mogli da podignu ni minimalne sume. To je izazvalo sumnju da su velike banke dinare izbacile na ulicu u nameri da prikupe devize.

Savezna vlada ubrzano priprema dogradnju mera ekonomske politike za ovu godinu koje se odnose na devizni, carinski i spoljnotrgovinski sistem, najavio je Zebic, napominjuci da su usvojene mere EU pogorsale izvoznu poziciju jugoslovenske privrede za 60 do 70 milona dolara na godisnjem novou, dok se indirektne stete procenjuju na vise od 250 miliona dolara. Planirano je da se uvoz jednog broja roba od znacaja za zemlju objedini i obavlja preko javnog konkursa kako bi se racionalnije poslovalo sa devizama i postigla veca finansijska disciplina u naplati fiskalnih obaveza. U prvoj fazi dorade utvrdjene ekonomske politike su mere koje se odnose na finansijsku disciplinu i jacanje deviznih rezervi, a u drugoj sanacija bankarskog sistema. Paralalno sa ovim aktivnostima, prema recima Zebica, Savezna vlada pregovara sa stranim poveriocima, a ocekivanja su da ce se uskoro postici dogovor sa clanicama Londonskog kluba.

Slavija banka pocinje da radi

Od ponedeljka, 6. jula, Slavija banka, kojoj je NBJ vratila dozvolu za rad, ponovo pocinje da radi. Vlasnici tekucih racuna mogu stare cekove da vrate banci i dobiju nove kako bi naplatili svoja potrazivanja ili izmirili dugove. Obavestene su sve trgovinske kuce i druga pravna lica da iskljucivo primaju nove cekove Slavija banke koji sadrze u gornjem levom uglu cetvrtasti pecat sa oznakom "Slavija banka a.d. Beograd cek".

Zakon o pretvaranju kredita poljoproprivredi u javni dug nije, po oceni Milete Babovica, generalnog sekretara Udruzenja banaka Jugoslavije, najbolje resenje da se pomogne ovoj privrednoj grani. Da se ne bi primenom ovog zakona ugrozilo poslovanje banaka koje su odobravale kredite poljoprivrednim preduzecima upucen je predlog Saveznoj vladi i NBJ da se predvidi obavezna revalorizacija osnovnog plasmana po godisnjoj stopi po kojoj banke revalorizuju svoj kapital. Sadasnje resenje znacilo bi gubitak osnovnog uloga za nekoliko godina. Nadleznim monetarnim institucijama upucen je i predlog da se produzi rok za usaglasavanje posolovanja banaka sa odredbama Zakona o bankama i standardima Evropske unije jer najveci broj banaka nije u mogucnosti da bar tri od predvidjenih devet koeficijenata ispuni.

M. Vukovic

Usvojen Kodeks poslovnih pravila

Na jucerasnjoj sednici usvojen je Kodeks poslovnih pravila banaka koji odmah moze da se primenjuje jer ga je potpisalo vise od 65 bankara. Iako je u pocetku planirano da se Kodeksom utvrdjuju samo kamatne stope tokom dvomesecnih priprema bankari su se slozili da je potrebno precizirati i druga pravila igre na finansijskom trzistu. Novoutvrdjena poslovna pravila odnose se na informisanje komintenata, sumnjive transakcije, promocije i marketing bankarskih usluga, kredite i kamate.

Kodeksom je predvidjeno da se kamatne stope formiraju slobodno i to kao realno pozitivne. Aktima poslovne politike banke utvrdjuju kamatu na orocene depozite od 0,05 do 0,2 odsto vecu od stope rasta cena na malo, dok se na depozite po vidjenju nece placati kamata.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /