nedelja, 5. jul 1997.

Ambasador Austrije u Beogradu Volfgang Petric o austrijskom predsedavanju EU, odnosima s Jugoslavijom i Kosovu

Veliki korak ka Evropi, velika investicija u buducnost

U doktorskoj disertaciji bavio sam se intelektualnom pripremom jugoslovenske ideje ne sluteci da bih mogao da prisustvujem njenom razaranju. Vazno je da imamo i dugorocnu perspektivu nasih odnosa. Resenje Kosova - kada i naoruzani delovi Albanaca preuzmu odgovornost, a na Kosovu moraju da se postuju i srpski interesi

Dragan Bisenic

Ambasador Volfgang Petric rodjen je 1947. u Klagenfurtu. Doktorirao je 1972. tezom o delovanju slovenackih studenata u Becu 1848. Nakon toga kao Fulbrajtov stipendista odlazi na studije politikologije i medjunarodnih odnosa. Nakon toga radi u vise vladinih odeljenja na poslovima kulture i medija i kao portparol kancelara Bruna Krajskog. U Ministarstvo spoljnih poslova dolazi 1984. i iste godine postaje direktor austrijskog kulturno-informativnog centra u Njujorku. Na povratku u Bec vodi kampanju za pristupanje Austrije Evropskoj uniji. Od 1995. do dolaska na duznost ambasadora u Beograd, u septembru prosle godine, bio je sef za medjunarodne odnose beckog magistrata. Ozenjen je - supruga Nora.

- Velika je stvar dobro poznavati istoriju Balkana. Nase postmoderno vreme izrazito je aistorijsko, a mnoge cinjenice i mnogi odgovori nalaze se u istoriji, kaze austrijski ambasador Volfgang Petric, u intervjuu za “Nasu Borbu", posto je od pocetka ovog meseca Austrija predsedavajuci Evropske unije. Ambasador Petric je doktorirao radom o delovanju Slovenaca u Becu 1848. “Tada sam se bavio integracijom, intelektualnom pripremom jugoslovenske ideje. Nisam ni slutio da bih mogao da licno prisustvujem razaranju te ideje. Nisam shvatao da je podela tako duboka. U istoriji, u vremenu koje sam izucavao, nije se pravila razlika izmedju Srba i Slovenaca, jer su se oni ubrajali u Slovene, uocava ambasador Petric.

U razgovoru o tome sta donosi austrijsko predsedavanje EU, slozenom stanju na Kosovu, zahtevima za akcijom NATO-a kao i o mogucnostima austrijsko-jugoslovenske saradnje, ambasador Petric istice da se u Beogradu “oseca veoma zadovoljnim, mada se ovdasnja situacija ne moze oznaciti kao pozitivna".

- Ali, ako se covek malo povuce i posmatra razvoj sa izvesne distance, nakon krize raspada, Jugoslavija se nalazi u jednoj dubokoj transformaciji. Ona je sigurno prespora, ali se cini da to ide napred. Zivot u Beogradu je veoma prijatan. Postoje sve prednosti jednog grada - dobri restorani, zabave, postoji veza sa svetom u komunikacijskom smislu. To je malo u protivurecnosti s politickom i ekonomskom situacijom. To je diskrepanca jednog podeljenog drustva u kojem postoje i velike napetosti, kaze ambasador Petric.

Primecujete li kontroverze ranijih jugoslovensko-austrijskih odnosa, posebno tragove iz perioda raspada Jugoslavije?

- Sve sto se desava izmedju Austrije i Jugoslavije ne ostavlja ljude hladnim. To vazi za Austrijance u Austriji, ali i gradjane ove zemlje. Slika Austrije u ovdasnjoj javnosti je korektna. Kriticke opaske austrijske javnosti ili politicara su komentarisane, ali u vecini slucajeva, posebno razvojem nezavisnih medija, povecane su mogucnosti za prikazivanje austrijske pozicije.

Sta ce biti austrijski prioriteti tokom predsedavanja Evropskom unijom?

- U prvom redu, bice to prosirenje Evropske unije, to znaci, razgovori, pregovori i pripreme istocnoevropskih zemalja za pristup Uniji i podrska tom politicko-administrativnom procesu. Za Austriju to donosi i promenu geopoliticke situacije. Dok mi sada imamo spoljne granice, ulaskom istocnoevropskih i jugoistocnoevropskih zemalja, Austrija se vraca u centralnu poziciju i gradi vezu s novim zemljama clanicama. To je manje spektakularno jer se sastoji iz citavog niza pojedinacnih i manjih zadataka. Vazna je i politicka poruka da mi to zelimo, da zelimo prosirenje EU u pravcu istocne i jugoistocne Evrope. Ako govorimo o ovdasnjoj situaciji, odnosno o celoj eks Jugoslaviji, veliku paznju poklanjamo razvoju na Balkanu. Svesni smo da se ovde odlucuje dalja sudbina Evrope. Bez dugorocne integracije zemalja jugoistocne Evrope, nece biti zaista nikakve istinske Evrope.

Vazno je da pored fokusiranja Kosova i aktuelnih krvavih dogadjaja imamo u vidu i dugorocne perpsektive nasih odnosa.

Koje?

- To su politicki odnosi, odnosi u privredi, saradnji i pripremi integracije Jugoslavije u Evropi. Susedne zemlje tu imaju veliku ulogu.

Gde je tu mesto Austrije?

- U kulturi, nauci, socijalnim delatnostima i velikim pitanjim naseg vremena, problemu droga, migracija, krijumcarenja. To su stvari po strani akutnih dogadjaja, ali su veoma vazne i ne bi smele da se izgube iz vida.

U privredi mi zelimo da podrzimo proces privatizacije. Obe zemlje su u mnogim delatnostima kompatibilne i to su stvari koje se moraju razvijati uporedo sa teskom akutnom situacijom. Situacija na Kosovu stvara velike brige i ona moze sve da razori.

Tokom “hladnog rata" Austrija i Jugoslavija u izvesnom smislu imale su neutralnu poziciju. Sada u Austriji traje diskusija o clanstvu u NATO-u, dok Jugoslavija ima problematicne odnose s NATO-om. Kakvo je znacenje bezbednosti pitanja za odnose Jugoslavije i Austrije, posebno kada je rec o najavama akcija NATO- a na Kosovu?

- Bezbednosna situacija je sasvim promenjena u poredjenju s “hladnim ratom". U situaciji kada je oruzje bilo usmereno sa obe strane, bilo je jasno da je neophodan dijalog koji bi se vodio izmedju tih blokova. Veliku pretnju upravo dozivljavamo ovde na Balkanu, a to su mali, regionalni konflikti. Ali, pored vojnih opcija, postoje mnoga druga sredstva da bi se takvi sukobi resili bez rata. To je istovremeno i austrijska tradicija, koja je usmerena na to kako covek moze da predupredi i resi sukobe nevojnim sredstvima.

Mi nismo clan NATO-a, tako da ne bih rado govorio o njegovim namerama. Nasa generalna linija je trazenje mirovnog resenja sukoba.

Da, ali od strane EU dosli su snazni zahtevi za vojnom akcijom.

- Na osnovu sukoba tokom rata u Bosni, evropska javnost je to dramatizovala uz ocenu da je Evropa nacinila greske. Na to javno mnjenje u politici uvek mora da se racuna.

Fer kompromis

Posto Austrija preuzima predsednistvo Unijom, hoce li ona koordinirati delovanje sa Amerikancima povodom Kosova?

- Mi smo u tesnom kontaktu. Potpuno podrzavamo Holbrukovu inicijativu jer vidimo poslednju veliku sansu da se pronadje resenje bez vojne akcije. Koliko god je to mogucno, podrzavamo mirovno, politicko resenje u kojem obe strane tome moraju da doprinesu. Srpski interesi moraju da se postuju, interesi cele Jugoslavije kao i interesi Srba na Kosovu. Mora se stici do fer kompromisa i u tome Albanci moraju da daju svoj doprinos. Maglasak je na reci kompromis. Ovde rec kompromis nije bas popularna. Svaka strana zeli sve. To se ne moze. U jednom demokratskom drustvu moraju se nalaziti kompromisi, a oni su uvek i bolni. Oni su neophodni. Ako nema kompromisa, pate svi. Situacija ce biti mnogo strasnija, jer ce i nakon svega doci jedan kompromis. Mi pokusavamo da proguramo resenje koje ce biti prihvaceno pre vojnog sukoba.

U odnosima srpske i albanske strane ulogu ima ambasador Holbruk, a Evropa nije direktno u to umesana.

- Americka inicijativa je jako oslonjena na licnost ambasadora Holbruka koji veoma dobro poznaje Milosevica iz vremena Dejtona. Time on ima i prednost direktnog kontakta. Evropska unija u tome dobro cini ukoliko bi podrzala svaku inicijativu koja moze da resi problem Kosova. To se i desava. Evropska i americka politika imaju isti cilj - mirno resenje Kosova.

Ranije je bilo dilema o OVK, ali sada je jasno da je to identifikovana postojeca grupa. Kako gledate na poslednje dogadjaje u vezi sa OVK i predloge da se ukljuci u pregovore?

- Na Kosovu resenje mora da se trazi sa svim ukljucenima u sukob. Resenje ce se postici samo tada kada i naoruzani delovi kosovskih Albanaca preduzmu odgovornost. Ta pozicija se polako razvija, pozicija oruzanog ustanka, a sada se pokusava da se on politicki preobrazi. U osnovi, to je jedna politicka nuznost.

Austrija je novi clan EU. Koje rezultate ona vec ima od toga?

- Svaki Austrijanac je u kratkom vremenu ostvario da je postao deo vece celine, s prednostima koje se vec jako vide u privredi, mogucnostima putovanja, ali mi smo preuzeli i odredjene odgovornosti. Austrija placa vise Uniji, nego sto dobija nazad. To nije narocito popularno u Austriji. Moramo cesto da govorimo da smo mi veoma bogata zemlja i da ima zemalja koje imaju manje i da mi moramo da ih podrzavamo. Postavljaju se i pitanja regulative. Nedavno je odluceno da se banke kontrolisu iz Brisela. Nije popularno da iz Brisela dodje bilo koji birokrata i da u “nasoj Austriji", kako bi se u Jugoslaviji reklo, “petlja po unutrasnjim stvarima". Ali, moramo da kazemo da ne mozemo samo da imamo prednosti, nego da postujemo pravila kluba u kojem smo.

Pomenuli ste privrednu saradnju s Jugoslavijom. U kojim podrucjima nalazite posebne mogucnosti za to?

- To je celo podrucje privatizacije. Tu mislim na tradicionalno dobru saradnju sa industrijom celika. Mi smo sedamdesetih godina imali veliku krizu u industriji celika koja je veoma uspesno prevazidjena i to je danas veoma profitonosan sektor, usput i privatizovan. Slicno je i u Jugoslaviji, pri cemu mislim na “Sartid". Austrija sa svojim “know how" mogla bi ovde da mnogo ucini. Ali, najsnaznija austrijska industrija nalazi se u malim i srednjim preduzecima. U senci krize mnoga mala i srednja preduzeca ovde su se vec etablirala, ali se jos bore s velikim teskocama. Ona mogu da preuzmu partnersku ulogu, dok kod velikih preduzeca postoje veliki interesi.

Vasa ambasada je narocito aktivna u podrsci kulturnim dogadjajima, cini se najaktivnija u Beogradu. Otkuda dolazi takva vasa delatnost?

- Iako nemamo nas kulturni institut, pokusavamo s nasim mogucnostima da beogradskoj publici priblizimo sto je vise mogucno umetnika, naucnika, pisaca, jer mi verujemo da je kultura najbolje sredstvo sporazumevanja. Ona donosi obostrano razumevanje.

Sta austrijsko predsedavanje EU moze da znaci u povratku Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu?

- Nas interes je identican sa interesom EU kada se radi o Jugoslaviji. Buduci da smo skoro susedi, nas interes je jos mnogo konkretniji. Mi cemo sve preduzeti da pomognemo ukljucivanje Jugoslavije u medjunarodnu zajednicu. Smatramo da Jugoslavija treba da bude clan OEBS-a, a to treba da bude shvaceno s jugoslovenske strane kao najozbiljnija ponuda.

Cini se da je to neizvesno, posto vec dugo postoje problemi s Gonsalesovom misijom?

- Ponovo treba da se vratimo pojmu kompromisa, gde je jasno, da ukoliko Jugoslavija zeli da bude deo medjunarodne zajednice, onda ona mora da preduzme neke korake. Bila bi dobra investicija u buducnost, ukoliko bi Jugoslavija napravila posebno veliki korak u pravcu Evrope.

Nedinamicne opozicije

Sretali ste se i s predstavnicima srpske opozicije. Kakvi su vasi utisci o njoj, moze li ona da preuzme odgovornost za vodjenje drustva?

- Opozicija je samo deo pluralistickog drustva. Vaznije je koje ideje ima ta opozicija. Mi smo sa osnovnim ciljevima demokratske opozicije apsolutno saglasni. To veoma i podrzavamo. Koliko ce ta opozicija imati uspeha, to zavisi od njene moci ubedjivanja i njene privlacnosti. Moj pocetni optimizam je nesto opao. Trenutno ne vidim veliku dinamiku koja bi morala da postoji u demokratskoj opoziciji u jednoj zemlji s tolikim problemima. Ekonomski i politicki problemi, izolacija, nezaposlenost - to su u demokratskim situacijama uvek velike sanse opozicije. Malo sam razocaran jer ta velika pitanja od strane opozicije nisu tako iskoriscena, kako bi se to zelelo.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /