IZLAGANJA UCESNIKA OKRUGLOG STOLA NA TEMU “SLABOSTI DEMOKRATSKE OPOZICIJE U SRBIJI" (8)

Neophodna reforma

Formiranjem Vlade nacionalnog jedinstva nakon predsednickih izbora postignut je tragican konsenzus u Srbiji koji je pokopao opoziciju i zato se ona sada mora radikalno transformisati ili je nece biti

Dr Srbobran Brankovic

Ako bih dao neki naslov ovome sto cu da govorim, on moze da zazvuci kao kalambur, ali to je - najveca slabost srpske opozicije je vlast. I to u dvostrukom znacenju te reci. Prvo, po tome sto je ona svojom politikom dovela opoziciju u nemoguc polozaj - to je ono o cemu je govorio Milan St. Protic, ali ja ne mislim samo da je vlast to cinila uz pomoc ljudi koji su fingirali opoziciju. Ne, vlast je sama fingirala opoziciju. I bilo bi nepravedno zaista sav sud beznadeznosti polozaja opozicije svaliti samo na ono sto mi nazivamo njenom slaboscu.

Setimo se da je Milosevic mnogo pre pojave institucionalizovane opozicije u Srbiji zauzeo mesto koje je njoj trebalo da pripadne. Recimo, vladajuca partija je nekoliko godina simulirala opoziciju i upravo je na tome izgradila snaznu poziciju na kojoj je dobila izbore. Kad kazem da je simulirala opoziciju, setimo se goropadnih kampanja protiv stambolicevaca koji su tada takodje bili na vlasti, setimo se kampanje protiv Saveznog izvrsnog veca, protiv Nemacke, Amerike, belosvetskih mocnika itd.

Time je, znaci, ova partija cinila upravo ono sto su u drugim postkomunistickim, tada jos socijalistickim zemljama, cinile upravo opozicione stranke. Predstavila se kao zastupnik nezadovoljnih ljudi i zauzela je poziciju nacionalizma. Pa ako je sada opravdano da koristimo metaforu politicki prostor, onda je ona bukvalno izgurala iz tog prostora opoziciju, buducu opoziciju koja u to vreme jos nije postojala.

Demonstracija slabosti
Ja sam negde nekada napisao da su Srbi draz opozicije okusili mnogo pre drugih naroda istocne Evrope i mnogo pre pojave opozicionih partija, samo na paradoksalan nacin - kroz podrsku vlasti. Time je, znaci, ispraznjen jedan snazan opozicioni naboj. I sada dolaze opozicione stranke koje treba da deluju u takvim okolnostima. To se prosto ne moze zanemariti, jer sve price van tog konteksta su utopija.
Sa stanovista obicnog biraca biti u opoziciji uz podrsku RTS-a, mnogo je zabavnije, spektakularnije, bucnije, nego kisnuti na trgovima i slusati neke cudake koje je neko vazan, sa vaznog mesta proglasio sumnjivim, izdajnicima itd.
S druge strane dolazi ona prica koju je razradjivao Milan St. Protic, a to je da je Milosevic svu svoju zastrasujucu moc usmerio upravo na to ne da oslabi vec da satre opoziciju. Policija, sudstvo, drzavna administracija, mediji, sve ono sto je trebalo da bude nepristrasno, do krajnjih granica je stavljeno u sluzbu rezima i slabljenja opozicije. Tako da je u tim okolnostima opozicija mogla da demonstrira samo slabosti, ali vrlo tesko vrline ili neku snagu.

Druga strana tog kalambura da je najveca slabost opozicije srpska vlast jeste u tome sto je to sto je bilo opozicija, to je bilo toliko opsednuto, na neki nacin fascinirano Milosevicem da su oni celokupnu svoju delatnost sveli uglavnom na verbalno oponiranje njemu, ali su apsolutno zapostavili nesto sto je pozitivni program. To je takodje stara prica, ali se moramo na nju vratiti. Dakle, nasa opozicija je to bila samo u doslovnom znacenju te reci. U tom smislu da ona nije bila alternativa vlasti, vec neko ko je stalno kritikovao svaki korak vlasti. Kad govorim o nedostatku promena, time ne mislim na one prasnjave brosure koje usvajaju glavni odbori, skupstine, otadzbinske uprave, itd., to je samo jedan deo programa, to je zamisao o pozeljnom drustvu, ali tu je apsolutno nedostajala vizija kako da se ostvari, na cemu da se ostvari ta zamisao, citav niz operativnih planova - sta da se radi, ko da radi itd.

Iz toga ja vidim drugu slabost opozicije, a to je nedostatak osnovne zamisli i strategije dolaska na vlast. Opoziciji su nedostajali strucnjaci, vapijuce su im nedostajali. Ne slazem se sa tim da je bilo pogresno insistirati na strucnjacima.

I treca kljucna slabost, po mom misljenju, to je bilo potpuno zapostavljanje sopstvene organizacije. Povremene sednice izvrsnog organa stranke, pa izmedju toga saopstenja, saopstenja, saopstenja, pa u gotovo pravilnim razmacima unutrasnje razmirice, svadje itd. Organizacije, dakle, nije bilo jer nije bilo pomenute strategije dolaska na vlast koju bi ta organizacija opsluzivala.

Svemocna RTS
Gro svega onoga sto je opozicija uradila otpada na prostu reakciju na ono sto je cinila vlast. A vlast je cinila svasta, bilo je mnogo razloga da se vlast kritikuje, bilo je obilje materijala, ali je vlast mogla sebi da dopusti to lutanje po politickom prostoru u svim smerovima ovoga sveta. Mogla je, jer je iza nje stajala goropadna, svemocna RTS koja je mogla da opravda svaki takav korak. Ali, u toj zalosnoj, negativnoj simetriji to sto je prednost za vlast razume se da je slabost za opoziciju. Ako opozicija pravi neinteligentne poteze, RTS ce od njih napraviti lude poteze, ako su ti potezi trapavi, RTS ce ih napraviti smesnim itd. To je nedostatak - ono sto je bila prosta reakcija, vecita defanziva.

Svi ovi sudovi vaze, po mom misljenju, do septembarskih izbora 1997. godine, odnosno do formiranja Vlade nacionalnog jedinstva. Tada je postignut jedan tragican konsenzus u Srbiji koji je pokopao srpsku opoziciju. Zapravo, ona ce sada biti u situaciji da mora da postupi jos jednom po jednoj Milosevicevoj maksimi - ili ce morati da se radikalno reformise ili je nece biti.

Kada kazem da ce morati da se radikalno reformise, ja tu prvenstveno mislim na cinjenje onoga sto do sada nije cinila. Po mom misljenju, postoje tri kljucne stvari koje je ona do sada najvise zapostavila i koje ce morati da uradi. Prva stvar je stvaranje i jacanje organizacione infrastrukture, sistematske edukacije lokalnih rukovodstava, za pripremu organizovanja, vodjenja politicke akcije, za rad sa ljudima, za odnose s medijima, za odnose s javnoscu, jednom socijalnoscu uopste, rad na takozvanoj korporativnoj kulturi, znaci na korporativnom identitetu.

Druga stvar koja se apsolutno mora uraditi, to mora biti jedan novi model odnosa sa javnoscu. Saopstenja pa i konferencije za stampu kakva sada gledamo su jedan potpuno primitivni oblik odnosa sa javnoscu. Sta nedostaje tom modelu odnosa s javnoscu, ako se uopste moze govoriti o nekom modelu. Prvo, nedostaje mu strategija. Nedostaje mu definisanje nekakve pozeljne slike koju o sebi hocemo da stvorimo u toj javnosti, sta hocemo da budemo u toj javnosti. Moramo to prethodno da definisemo, da se dogovorimo, a ne da se ta stvar menja iz kampanje u kampanju, od slucaja do slucaja, od konferencije do konferencije. Tu mora postojati nesto sto je pozeljna slika o nama. Potom, mora da postoji jasna definicija metode i sredstava kojima cemo to ostvariti. Ne moze se samo kukati na RTS. Naravno, RTS je takva kakva je, ali recimo, postoji citava mreza lokalnih medija koji su relativno otvoreni prema opoziciji.

I konacno, treca stvar, ono cime se ja bavim, to su istrazivanja javnog mnjenja, odnosa s javnoscu, znaci kao vid merenja uspesnosti u stvaranju te slike koju smo formulisali.

Stvaranje medjunarodnog imidza
Ono sto opozicija mora da uradi, o cemu je govorio Milan Protic, to je rad sa inostranstvom. Stvaranje jednog medjunarodnog imidza. Po mom misljenju, pogodno sredstvo da se to uradi jeste ukljucivanje mocne srpske dijaspore koja je sada delom instrumentalizovana od strane srpskog rezima, drugim delom sludjena jer ne zeli da radi za rezim, pasivna je itd. Ima tamo vrlo uspesnih, vrlo vrednih ljudi. Znaci, mora se formirati jedan aktivan srpski lobi koji bi radio na nekakvom srpskom programu. Kad kazem srpski program, ja mislim ne samo na program demokratske i ekonomske konsolidacije, nego postavljanje na noge ove zemlje. Bilo je pokusaja da se radi sa srpskom dijasporom, ali sve se zavrsavalo na uzimanju para koje su potom trosene u sasvim nenamenske svrhe (da ne upotrebim neki drugi izraz). Ali sistematskog rada na tome, sto bi bilo koristi, sto su sve postsocijalisticke zemlje koristile, znaci koriscenja nekakve dijaspore, i lobiranja za jacanje polozaja vlastite zemlje toga kod nas nije bilo. Mislim da su to te tri stvari koje bi opozicija morala da uradi.

(Sutra: Stojan Cerovic: Fasadna demokratija)

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /