petak, 10. jul 1998.

IZLAGANJE UCENISKA OKRUGLOG STOLA NA TEMU ôSLABOSTI DEMOKRATSKE OPOZICIJE U SRBIJI" (9)

Istorijska odgovornost za slom gradjanskog protesta

Zimski protest je mogao da uspe da opozicija nije pokazala vrhunac svoje slabosti, a slom zimskog protesta je epohalan slom demokratske opozicije zbog njene neodgovornosti koja se ne moze nicim objasniti ni opravdati

Stojan Cerovic

Mislim da je tacno da je pomalo sporno, i nije sasvim jasno, sta je tacno demokratska opozicija, ko sve tu spada i ko ce mozda spadati, a ko u ovom trenutku ne spada, sto jos nije neka kategorija. Oni koji tvrde da spadaju u neke druge grupacije, mogli bi da spadaju u neke druge partije. Ali, dobro, ostavimo to.

Kad su u pitanju slabosti demokratske opozicije, one su ocigledne i deo tih slabosti je istorijski, te slabosti su istorijske, i to je do sada vec receno. Jer, kada je pocela opozicija, Milosevic je bio, prakticno, vodja opozicije. On je bio vodja opozicije kada se ta opozicija organizovala, cak je ta opozicija priznavala njega u pocetku, prakticno kao svog vodju. I ta slabost je ostala ugradjena u te stranke i sprecila na neki nacin normalno formiranje tih stranaka, a drzava je podrzala podozrenje javnosti prema tim strankama... I njihova kredibilnost je od tada donekle postala sporna.

Ja bih ovaj rezim zvao - fasadnom demokratijom...Iz daljine gledano, postoje sve demokratske institucije, ima vise stranaka, postoji nesto nezavisne stampe, postoje izbori, broje se neki glasovi, postoje listici i sve to lici na demokratiju. Medjutim, kao sto znamo, to je sistem cvrstih i tvrdih i krupnih monopola, koji su prakticno nedovoljni i mislim da je tacno to da je takva vrsta rezima u sustini nestabilna, ne moze da traje suvise dugo i tezi da se pretvori ili u stabilnu demokratiju ili da sklizne u neku vrstu diktature (i to je sadrzano u naslovu Goatijeve knjige).

Ta dilema ovde postoji od kad postoji ova vrsta rezima, a opozicija nije nasla odgovor na tu sustinsku dilemu koja glasi - da li se ovaj rezim rusi, da li se on obara na ulici ili se moze mirnim, demokratskim putem promeniti. Bas zbog te dvostruke prirode tog rezima, zato sto postoje neke institucije koje lice na demokratske i istovremeno postoji i jedan tvrdi sistem monopola.

Pristanak na nefer izbore

Istorijska slabost je i to (sto je takodje bilo dosta tesko prevazici i kasnije), sto je opozicija prvi put pristala na nefer izbore. Prvi izbori su bili veoma vazni u tom smislu, i na taj nacin je opozicija dala demokratski legitimitet ovom rezimu, koji rezim nije imao, a kojem je tada bilo veoma vazno da dobije tu legitimaciju. Opozicija je mogla da mu uskrati tu legitimaciju, mogla je da se cenjka mnogo tvrdje i mislim da je taj trenutak definitivno propusten.

To sto bismo zvali demokratska opozicija dozivelo je svoj vrhunac u zimskim protestima i to je bio odgovor na tu dvostruku prirodu rezima, zato sto je i sam bio nekako dvostruk taj pokret. Postojao je pritisak sa ulice, vrlo mocan i impresivan, koji ceo svet pokriva, ceo grad se polako pridruzuje tom pokretu, ono sa prozora je delovalo kao da je ceo grad od baklje, ceo grad odbacuje taj rezim. A ovaj grad je vrlo vazan. S druge strane, motivi protesta su bili legalisticki, bili su vezani za izbornu kradju, tako da je to izgledalo kao da je pronadjena dobra formula da se odgovori na taj model rezima koji Milosevic predstavlja. I u ime tih legalistickih zahteva, i gradjanskih, pravnih, napravljen je taj protest koji je bio miran i izgledalo je da bi to zbilja moglo da uspe i ja mislim da bi tada i moglo da opozicija nije pokazala vrhunac svoje slabosti i taj slom tog zimskog protesta je jedan epohalan slom demokratske opozicije. Istorijski mislim da je to neoprostivo. To se ne moze nicim objasniti ni opravdati, i to je jedna tolika neodgovornost da gradjani Srbije posle toga imaju puno pravo da se osecaju, odnosno da se odnose prema toj opoziciji kao Dafinine stedise prema gospodji Dafini. I tako se, mislim, dobar deo tih ljudi i odnosi prema opoziciji.

U ovom trenutku stvari stoje tako - moralo bi se tako reci, a ocigledno je da tako mnogi misle - da su glavne nade demokratske opozicije u Srbiji vezane za nesto sto nije opozicija, cak nije ni u Srbiji. Da bude lepse - to je Milo Djukanovic, koji je na vlasti u Crnoj Gori, a to je, izgleda, vodja srpske demokratske opozicije.

Necu da elaboriram dalje, mislim da je mada groteskno, mozda cak i pomalo komicno sve sto ide uz to, ali to je verovatno tacno da on zbilja mozda i predstavlja neku sansu da se ta opozicija ponovo i rekreira na neki nacin. Mozda on moze, uprkos svim preprekama koje su nam poznate, doprineti tome, ne toliko zbog unutrasnje nesposobnosti demokratske opozicije u Srbiji da se rekreira, nego zbog vrlo teskih slabosti rezima.

Draskoviceva promena

Vuk Draskovic je bio prvi covek te revolucionarne linije koja je trajala nekoliko godina, ali sad kad pogledam unazad, cini mi se da se taj pristup pokazao neefikasnim. I sad mi se cini da ideja rusenja rezima spolja vise ne dolazi u obzir. U stvari, nikad i nije dolazila u obzir, i cini mi se da je cak ucvrstila Milosevica i da je Vuk Draskovic brzo dostigao neki svoj plafon od 700.000 glasaca i tu je ostao. Cak ni 9. mart nije bio ozbiljna prilika da se rezim srusi spolja. Mozda je to bila povoljna prilika, ali nedovoljna, po mom osecaju. Tako da se taj obrazac pokazao neuspeo. I vidimo da je Vuk Draskovic i sam radikalno izmenio taj svoj pristup.

Jedna mala opaska vezana za ono sto je rekao Pribicevic, da treba ici kod biraca, tamo gde oni i jesu. Mislim da ovde nikada nije suvisno ponavljati koliko je vazan medijski monopol u Srbiji, posto vi krenete prema biracima, a televizija u ogromnoj meri formira javno mnjenje a ima malo mogucnosti za eroziju tog medijskog monopola. I dalje to u Srbiji ostaje politicka cinjenica prvog reda, medijski monopol je nesto sto plementira politicki zivot.

Situacija na Kosovu, i, verovatno, Milosevicevim porazom na Kosovu, koji ce se tesko moci prikazati kao nesto drugo, a ne poraz, ulazi u jednu vrlo, vrlo kriznu situaciju po njega, koju ce vojvoda Seselj umeti da koristi, a mozda i nece. Posto sad s njim deli vlast, on bi morao to pametno da iskoristi, da njega ucini saucesnikom, ali ce on verovatno pokusavati da taj poraz pripise Milosevicu, a Milosevic njemu, onda ce Milosevic hteti njega da se otarasi u korist, recimo, Vuka Draskovica, na sta Vuk Draskovic ocigledno racuna. A s druge strane, Seselj takodje racuna da ce on za taj poraz u nekom kljucnom trenutku moci da okrivi Milosevica i da onda u nekom polupucu unutar te strukture dograbi vlast. To je neka perspektiva koja meni izgleda verovatno.

U takvoj nekoj, pretpostavljam, haoticnoj situaciji koja nastaje u tom porazu, uz medjunarodni pritisak - Milosevicu preti NATO intervencijama - barem na recima, ako poraste strah te njegove politicke baze, te familije u sirem smislu, i demokratska opozicija bude spremna u tom trenutku, ili uz tu neku pomoc Crne Gore, mozda bi se mogao promeniti ovde tok dogadjaja. (Sutra: Aleksandar Simic: Bez radikalnih promena)

Gde je alternativa

Najtragicnije je u svemu sto je rezim u Srbiji sad mozda slabiji nego ikad, a istovremeno opozicije prakticno nema. Milosevic prvi put stvarno deli vlast (Seselj) i to deli na taj nacin da je, kad imamo u vidu sta se sve dogadja, posebno Kosovo, na putu da izgubi vlast u korist Seselja. I kad bi sad postojala jedna solidna alternativa Seselju, mozda bi kroz institucije savezne drzave, recimo, Djukanovic mogao da utice na neke promene u Srbiji. Deo licno, a deo uz neke ljude u Srbiji, i da se prikaze kao moguca alternativa toj najmracnijoj kombinaciji - Milosevic koji postaje Seselj. Medjutim, bilo bi neophodno da postoji jedna ozbiljna, solidna alternativa u Srbiji koja sad izgleda prilicno bledo i slabo.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /