ponedeljak, 13. jul 1998.

INTERVJU: VELIMIR BATA ZIVOJINOVIC, GLUMAC

Ostao sam Bata Zivojinovic

Nema nijednog razloga zbog koga ne bih igrao u bilo kojoj bivsoj republici ukoliko me pozovu. Nema ni politickih, ni srpskih, ni ratnih, ni licnih razloga da ne radim svoj posao na prostorima na kojima sam radio

Zeljko Jovanovic

Velimir Bata Zivojinovic, covek sa najvecim brojem uloga u ju-filmu u njegovoj istoriji, poslanik u Narodnoj skupstini Srbije, trenutno na Vlasinskom jezeru snima novi, TV film (radni naslov “Na kraju puta"), u reziji Predraga Velinovica i po scenariju Predraga Perisica.

Naseg istaknutog glumca pitali smo da li je uspeo da ostvari svoju nameru i da pobegne od Bate Zivojinovica, na sta je on odgovorio “videcemo na kraju" i dodao: “U ovom filmu se ’vrti’ dosta inserata iz filmova u kojima ja igram i moze biti da je to film o Bati Zivojinovicu, ali privatan zivot junaka ovog filma nema nikakve veze sa mnom. Za mene je to ipak mali problemcic koji sam, mislim, vec resio. S druge strane, nastavlja Bata Zivojinovic razgovor za ’Nasu Borbu’, u poslednje vreme me prate filmovi koji se rade sa decom. To su ’Ptice koje ne polete’ jedan veoma znacajan film za nasu kinematografiju, zatim ’Ana Morava’. To je i ovaj film, ali to je to trece doba, to je vreme tisine, vreme usamljenosti, vreme godina koje glumac nosi. Meni je zadovoljstvo sto intenzivno radim u trecem dobu jer tako trajem. Vise nemam nikavih drugih ambicija osim da i ovaj film lepo uradim, kao recimo ’Ptice koje ne polete’ gde sam takodje radio sa decom".

Primarni zadatak u tom poslu Bata Zivojinovic vidi u tome, kako kaze, da “deci demistifikuje samo snimanje", da ih “oslobodim straha kako bi bila to sto jesu". “Tvrdim da je svako dete veliki talenat samo ga treba podrzati u tome", kaze Zivojinovic.

Cesto ste, kao u slucaju ovog filma radili sa mladim rediteljima.

- Kada radim sa debitantom, trudim se da ga slusam. Prilikom postavljanja scene ili kadra uocavam da li gresi ili ne. Ako ne gresi ja radim svoj posao. Ako ne, onda moram da mu to kazem. Imam srecu da su svi debitanti sa kojim sam radio postali reditelji. To su Veljko Bulajic, Sasa Petrovic, pokojni Kresoja, Dragojevic i mnogi drugi. I mada znam da to nije moja zasluga, mislim da smo zajedno uspeli u tome da postignemo konkretan rezultat koji potvrdjuje talenat ovih ljudi.

Da li biste igrali u filmu o ratu u Bosni koji bi rezirao Veljko Bulajic?

- Nema nijednog razloga zbog kojeg ne bih igrao u bilo kojoj bivsoj republici ukoliko me pozovu. Nema ni politickih, ni srpskih, ni ratnih, ni licnih razloga da ne radim svoj posao na prostorima na kojima sam radio. Mada sam zadovoljan onim sto sam uradio, jedino praznina koja mi je ostala jeste to sto nisam nikada radio sa Kusturicom koji je veliki reditelj i koga odlicno poznajem. Ali ima vremena, pozelece on Batu.

Kako ste pomirili predznake uloga iz ranijih filmova sa pozicijom junaka u filmu “Lepa sela lepo gore" ?

- Ono sto sam radio na temu rata u ranijim filmovima je bilo u politickom vremenu i imalo je sasvim drugo znacenje. Zatim sam u medjuvremenu postao poslanik i poceo da ucestvujem u politici zbog cega su mi ljudi okupljeni oko tog filma slali zaobilazne poruke sa pitanjem da li cu igrati u njemu. Mislili su da necu pristati. S druge strane, to je jedna mlada glumacka ekipa koja ima moderniji pristup glumi i filmu i meni je bilo vazno da se izborim sa njima. Ja sam glumac i to je moja osnovna vokacija bez obzira na to sta radim na drugoj strani tako da sam se ja u toj glumackoj ekipi borio za svoje novo mesto na filmu. Morao sam da se izborim sa jednom sjajnom, talentovanom ekipom glumaca i istovremeno zadovoljim nameru Srdjana Dragojevica da u prvi plan istakne sukob generacija. Uprkos tome sto se bitno razlikujemo, i generacijski, i zbog toga sto oni igraju u pozoristu, sto se medjusobno druze, odlicno smo se slagali i saradjivali.

Koji su to razlozi zbog kojih jedan veliki glumac domaceg fima “ulazi" u politiku?

- U pocetku je bilo rec o velikom naboju. Mozda je bilo reci i o tome da se pomogne prava stvar. Kada sam otisao u SPS za mene je to zaista bila prava stvar i mislim da sam imao dobru procenu. Medjutim, posle osam godina tu vise nema nekakvog naboja, vec sve tece svojim oformljenim tokom. Ranije su mnogi govorili sta ce to Bati, ali ja pitam sta ce drugima neka druga strana. Danas iza te odluke stojim cvrsce nego tada kada sam usao zbog emocija. Ali se nisam promenio kao Bata Zivojinovic.

Imenovani ste za predsednika novog Nadzornog odbora Fakulteta dramskih umetnosti. Imate li plan rada?

- Vec sam bio u Upravnom odboru FDU i mogu vam reci da oni tako dobro rade da im nije potreban nikakav odbor. Moja nova uloga predsednika Nadzornog odbora prakticno ne znaci nista jer sam ubedjen da se necemo ni sastajati. Mislim da su me tamo postavili jer sam iz tog sveta, ali ja trenutno ne znam sta bih tamo radio. Ta prica o Upravnim odborima ima smisla i ozbiljna je u preduzecima jer to donosi novac. Licno znam ljude koji su clanovi desetine Upravnih odbora i na taj nacin mnogo zaradjuju. Moja partija mora to da resi i Vlada je donela odluku da niko ne moze sedeti na vise mesta.

Nemoguce je zaobici pitanje Kosova.

- Svaki gradjanin Srbije je obavesten koliko i ja. Cak znamo i sta se dogadja u politickom vrhu jer nema tajni. Da ima, znali bismo u cemu je problem. Situacija na Kosovu nije jasna onima koji su sve to zakuvali i sada ne znaju sta da rade. U pitanju je velika tragedija koja ce na zadovoljstvo Srbije biti resena vrlo brzo. Ono sto mi smeta jeste ponasanje sveta. Kada neki ljudi odluce da odvoje Teksas od Amerike oni ih streljaju, u drugim zemljama, ne da batinaju - nego cuda rade, i to je u redu. Pitanje Kosova cemo najbolje resiti ako sledimo primer razvijenog sveta. Drzava se ne sme dirati i gotovo. Ipak, mislim da ima i drugo resenje ali ne smem da ga kazem.

Sreca i nesreca u pozoristu

Deset godina sam igrao u Beogradskom dramskom pozoristu, igrao veliki broj predstava ali sam tamo imao i srecu i nesrecu. Sreca je bila da sam radio sa velikim glumcima koji su takodje tada pocinjali, Ljuba Tadic, Slobodan Cica Perovic, Rade Markovic, Olivera Markovic i drugi, sa sjajnim rediteljima koji su vec bili formirani, recimo Soja Jovanovic, Minja Dedic, Milenko Maricic. Zahvaljujuci Soji Jovanovic ja sam se tu prakticno udenuo ali iako sam imao srece da puno igram sa tim glumcima, pored njih nisam imao sanse. Tada sam poceo da trazim resenje i nasao ga na filmu.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /