DR MIJAT DAMJANOVIC, PRVI COVEK NA BU KOJI JE DAO OTKAZ POSLE USVAJANJA ZAKONA O UNIVERZITETU

Mi belezimo negativne poene u citavom nizu sektora i konacno je na red dosao i univerzitet. Nikakvo iznenadjenje nije bila nominacija koja se kasnije dogodila. Oni su, fakticki, doveli na mesto rektora i dekana, ljude koji su, u stvari, osvedoceni borci jedne linije, jednog zarobljenog uma, ljude koji nikada nisu imali tolerancije prema drugom misljenju

Olga Nikolic

Mnogo prasine podiglo se na najstarijoj i najvecoj univerzitetskoj ustanovi u Srbiji posle donosenja paragrafa kojim se regulise visokoskolska oblast. Uzburkali su se nastavnicki krugovi i deo akademske javnosti nije stedeo reci da dokaze svu pogubnost ovog akta, za razliku od predstavnika drzave koji su ga branili - takodje sa neskrivenim zarom. Stotinak profesora odbilo je da potpise ugovor o radu kojim se insistira na izjavi lojalnosti, neki profesori su u znak protesta dali ostavku na mesto sefa katedre, a pojedini su odlucili da odu u prevremenu penziju. Bilo je, naravno, i novoimenovanih dekana koji su smenili kolege sa njihovih rukovodecih mesta, suspendovali “neposlusne", najavili obracun i otkaze, ali je za sada samo dr Mijat Damjanovic, do prosle nedelje redovni profesor Fakulteta politickih nauka u Beogradu - resio sam da uzme svoju radnu knjizicu. O razlozima za jedan ovakav gest, kao i o zbivanjima na univerzitetu, dr Damjanovic govori za “Nasu Borbu".

“Pre svega, ja sam taj cin urucivanja otkaza shvatio kao licni cin, ali nabijen etickim nabojem. Naime, preispitao sam svoju profesionalnu karijeru, sve sto sam dosad uradio i sabrao sam nekoliko stvari. Kako je ta ideja sazrevala? Rodila se onog trenutka kad je krenula citava prica o donosenju Zakona o univerzitetu. Sve je bilo tajnovito, nije se znalo ni ko to radi, iako se radilo o cinjenici da se donosi Zakon o jednoj instituciji koja je trebalo da bude kreator promena u drustvu, reformator. Ta institucija se reformise, a da ljudi koji sede u njoj o tome nista ne znaju?! To je vrlo nelogicno. I sama hitnja je kod mene izazvala nedoumicu. Jer se ne donose mnogi zakoni koji su sistemskog karaktera i “kicma" za ovaj sistem. Fakticki se ponovo odlaze Zakon o preduzecima i Zakon o svojinskoj transformaciji", obrazlaze dr Damjanovic, dodajuci da je osnovni red da ljude sa univerziteta pitate za misljenje.

“Pogledajte duh zakona, sta iza njega stoji. Jedna velika obmana je lansirana kad je taj zakon doveden u saglasnost sa velikim, modernim zakonodavstvima koja u svetu postoje. Ljudi koji su doneli ovakav zakon zaboravljaju da upravo u sistemima na koje se oni pozivaju - norma nije bitna - ne postoji kodifikovani sistem prava. Postoji konsedentno pravo - tu mislim na sistem Velike Britanije i Sjedinjenih Drazava, koji uopste ne poznaju takvu regulativu - pa do sistema koji su do savrsenstva dovedeni u smislu sistema kodifikovanog prava Nemacke i Francuske, koji imaju tradiciju. Ovaj zakon nema blage veze sa tim".

Po recima sagovornika “Nase Borbe" radi se o tome da je zakon pravljen kao da je u pitanju kompanija, preduzece. “To nikada ne moze biti, jer univerzitet ima drugu logiku. On nikada nije bio na klasicnom trzistu, a pogotovo ne sada, u sistemu koji ima velikih muka da objasni svoju poziciju elementarnih svojinskih odnosa. Oni su jednostavno hteli da stvore takav sistem koji bi izjednacili sa postojecom regulacijom u Zakonu o preduzecu i da stave pod sapu kljucne kadrove na univerzitetu".

Mi belezimo negativne poene u citavom nizu sektora i konacno je na red dosao i univerzitet. Nikakvo iznenadjenje nije bila nominacija koja se kasnije dogodila. Oni su, fakticki, doveli na mesto rektora i dekana, ljude koji su ustvari osvedoceni borci jedne linije, jednog zarobljenog uma, ljude koji nikada nisu imali tolerancije prema drugom misljenju. Utisak se prosiruje na dramatican nacin kad vidite sastav upravnih i nadzornih odbora. Na mom fakultetu nemate nijednog redovnog profesora - oni su izabrali docente i asistente. Time je ponovo udaren samar najstarijem delu ljudi koji su najvise dali i najvise kreacije ispoljili. U Nadzorni odbor dolaze bliski srodnici, rodjaci, prijatelji. I to istih onih ljudi koji su osvedoceno potvrdjeni u partijskom i drzavnom establismentu, tvrdi dr Mijat Damjanovic.

On zakljucuje da je upravo tu konsekventno izvedena citava stvar kako se i moglo ocekivati. “Posebno je licemerno kad vam vlast kaze da hoce da izvrsi depolitizaciju univerziteta, kako hoce konstruktivno i kreativno da deluje, a na delu vidite u stvari nominaciju koja je do kraja natopljena retrogradnom ideologijom. Kada se vidi ko su ljudi koji su dovedeni, meni je to bio signal da se nista dobro ne moze dogadjati. Da ce se potom ici na revansizam, mnogo izrazeniji, primitivniji, zatvoreniji - ocigledno je da jedan centar izvan univerziteta zeli univerzitet da kontrolise.

“Tada sam se presabrao", prica dr Damjanovic, “i shvatio da sam izgubio i poslednje uporiste u kome sam bio, jer se i ono naslo pod pritiskom vlasti koja ima bolesnu ambiciju da sve zivo kontrolise i da ulazi gotovo u nase glave. Ja to nisam mogao vise da trpim, morao sam da se sklonim da bih ostao mentalno zdrav covek".

Sadasnje stanje na Beogradskom univerzitetu? Generalno, pozicija na Beogradskom univerzitetu nije dobra, procenjuje dr Damjanovic i objasnjava: “Cinjenica je da nijedna reforma visokog obrazovanja nije uspela. U tom smislu gledano, bila je potrebna rekonsolidacija - da se vidi kuda i kako. To, naravno, ne treba podvesti pod ovaj zakon, jer njegova misija nije to bila. Cinjenica je da je kod nas univerzitet delio sudbinu drustva i da je dugo odolevao. Dugo smo pokusavali da simuliramo regularno i normalno stanje i takodje smo kumovali svemu sto nam se dogodilo. Kad jedan sistem pocne da pravi fantasticne greske - mora da se cuje rec mislecih ljidi. Ali, nije se dovoljno cula rec nauke, tu mislim na univerzitet i na SANU. I na njima je ogromna odgovornost. Samim tim sto se univerzitet nije odupro u kriticnim trenucima - poceo je sam da postaje zrtva. Onoga trenutka kad se ne postavite na valjan nacin, tada dozivite sudbinu koju dozivljavate, onda ste svedeni na zemljoradnicku zadrugu", veli dr Damjanovic.

Po njegovoj oceni dogodilo se posrtanje samog univerziteta i zbog cinjenice da je kreativniji kadar u poslednjih pet godina napustio univerzitet. “Mogu reci da je nekoliko stotina najtalentovanijih ljudi sa Beogradskog univerziteta vec napustilo zemlju. A mnogo je veci broj mladih ljudi koji su na pocetku svoje karijere takodje otisli iz zemlje. Zna se dobro koliko su bili dugacki redovi ispred ambasada u ulici Kneza Milosa. Kad je JAT bio autobusko preduzece, a ne avio kompanija, kad su autobusi puni odlazili, a prazni se vracali. Nijednog trenutka niste imali u ovoj zemlji ozbiljnije pomisljanje kako vratiti te mlade ljude. Kako im otvoriti perspektivu u sopstvenoj zemlji", komentarise dr Damjanovic, uz opasku:

“Od tog velikog broja ljudi koji su otisli, samo mali broj ce uspeti, jer nije lako uspeti u tudjem svetu. Dakle, mi nase profesionalce guramo u poluprofesionalna radna mesta u stranim zemljama. I otuda veliki otpor tih mladih ljudi prema sistemu koji nije imao ni najmanje sluha za njih. Druga je cinjenica da smo stalno pod sankcijama ili pretnjom da ce se one uvesti, da je to vec jedna agonija, da smo mi u stvari odseceni od tokova modernizacije univerziteta. Svet je odvojio ogromna sredstva za modernizaciju upravo u obrazovanju, jer se pripremaju za nove tehnologije i profile rada, a mi ne cinimo nista da se uklopimo u tu, cini se, mukotrpnu trku s vremenom".

Na novinarsko pitanje kakva je, po njegovoj oceni, sudbina univerziteta u bliskoj buducnosti, sagovornik “Nase Borbe" kaze: “Tesko je predvideti, mi ne zivimo u sistemu gde se racionalne odluke donose. Mi zivimo u sistemu iracionalnog, iregularnog i tu kad se latite predvidjanja, jednostavno gube vam se parametri, nemate oslonce i zato je ta prognoza vise gatanje. Nemam elemente da vam kazem gde on moze zavrsiti - moze zavrsiti u potpunom mraku, a moze i vrlo kratko trajati. Jer to je takav sistem, koji ide po ivici".

“Valjalo bi ovo sto se dogadja sa univerzitetom povezati sa opstim ambijentom u kome zivimo i radimo", upozorava dr Damjanovic, “jer ne moze se sve do kraja objasniti, a da ipak ne osmotrite celinu sistema, jer ovo je zaista samo jedan fragment drustva, znacajan, ali ipak deo. Trebalo bi napraviti jednu rekapitulaciju stanja i motivacije glavnih pokretackih snaga drustva da bismo mogli neke pouzdanije parametre da izvucemo i za sektor obrazovanja".