IZVESTAJ RADNE GRUPE ZA BOSNU AMERICKOG INSTITUTA ZA MIR (1)

Isparila Miloseviceva "aura" nepobedivosti

Radna grupa za Bosnu Instituta za mir Sjedinjenih Americkih Drzava sastala se 25. aprila ove godine da bi raspravljala o buducnosti Srbije i Milosevicevom rezimu. Radnu grupu cine predstavnici vladinih agencija i strucnjaci za Balkan iz nevladinih organizacija, a njome predsedava bivsi ambasador SAD u Bosni i Hercegovini Dzon Menzis. Grupa se sastajala redovno tokom prosle i ove godine da bi raspravljala o primeni mirovnog sporazuma za Bosnu.
Shvatajuci da Bosna ne moze da opstane kao demokratska drzava ako nije deo regiona koji je i sam stabilan i demokratski, Institut je zapoceo diskusiju o izgledima za politicki i ekonomski razvoj na celom Balkanu.

Cilj Instituta nije da postigne konsenzus unutar grupe, vec da istrazi sva pitanja i opcije. Stavovi izneseni u ovom izvestaju, sacinjenom u junu, nisu obavezno i stavovi Instituta za mir Sjedinjenih Drzava, koji ne zastupa odredjenu politiku.

Nedavni dogadjaji na Kosovu su ponovo u prvi plan doveli presudnu ulogu Srbije, pojacavsi cinjenicu da se mir na Balkanu u velikoj meri zasniva na potezima Beograda i demokratizaciji Srbije. Sto se vise ovaj proces odlaze, povecava se verovatnoca da promena politicke vlasti u Srbiji bude traumaticna i nasilna za Srbiju i da potrese ceo region.

Zeleci da spreci dalje ugrozavanje srpskog naroda, ucesnici radne grupe su odlucno predlozili programe za uvodjenje demokratije, pluralizma i stabilnih institucija u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ucesnici su na sastanku izrazili veliku podrsku narodu Srbije, s nadom da ce svi gradjani SRJ uskoro uzivati u blagodetima i u slobodi koju omogucavaju otvorena, demokratska drustva.

Rasprava o Srbiji je zato bila zasnovana na pretpostavkama da je:1) politicka evolucija Srbije presudna za stabilnost balkanskog regiona i da je, zbog toga, znacajna za Sjedinjene Drzave,2) da politika SAD mora vise da se koncentrise na Srbiju u kontekstu regiona i,3) da Zapad mora manje da se osloni na Milosevica, a vise na strateske ciljeve, kao sto je ubrzavanje prelaska Srbije u demokratiju.

Politicka i ekonomska katastrofa

Iako je Slobodan Milosevic i dalje vodeci nacionalni politicar u Saveznoj Republici Jugoslaviji, ucesnici su se slozili da podrska njemu nije vise tako siroka i jaka kao na pocetku devedesetih. Prema istrazivanju Informativne agencije Sjedinjenih Drzava (USIA) iz marta 1998, misljenje javnosti o Milosevicu trenutno je vise nepovoljno (58 posto ispitanih) nego povoljno (39 posto). Miloseviceva "aura nepobedivosti" je isparila, narocito posle velikih protesta zbog rezultata lokalnih izbora u zimu 1996/97. Nekoliko nedavnih ubistava ljudi lojalnih Milosevicu uzdrmala su rezim, medjutim ona ne pokazuju sistematican, slozan napad na njegovu moc.

Mada je, po Ustavu, slaba pozicija, mesto predsednika SRJ na kojem je trenutno Milosevic, pokazalo se kao dovoljno jaka platforma za njegovu licnu kontrolu nad kljucnim polugama vlasti: policijom, elektronskim medijima, vojskom i davanjem drzavnih dozvola i zastite.

I dok tolerise relativno slobodnu i prilicno kriticnu stampu, sa oko pola ukupnog novinskog tiraza, on trenutno reaguje na svaku ozbiljnu pretnju svojoj licnoj vlasti, a sve znacajne odluke donosi sam, s malo (ili uopste bez) obzira na zakon ili ustave. U ovom trenutku, on ucvrscuje kontrolu na sirokom frontu: u Crnoj Gori, na Kosovu, u medijima i na univerzitetima.

Rat na Kosovu - bitka za Milosevica
Milosevic, ne moze da igra na nacionalisticku kartu, kako bi srpsku javnost okupio za rat na Kosovu. Vecina Srba je politicki apaticna i usredsredjena na poboljsanje svojih zivota. Mnogi veruju da je Milosevic izdao njihovu stvar, time sto nije uspeo da ispuni obecanje "Velikoj Srbiji" i time sto je ostavio Srbe u Bosni i Hrvatskoj. Anketa USIA iz marta 1998. pokazala je da se vecina gradjana protivi borbi za Kosovo, posto je 45 posto anketiranih izjavilo da se protivi tome da se clan njihove porodice bori da Kosovo ostane deo Srbije, dok je 37 posto bilo za. Vecina veruje da rat na Kosovu ne bi bio bitka za dobro Srbije, vec da Milosevic ostane na vlasti.

Cvrsta valuta daje dodatnu snagu Milosevicevoj vlasti. Prosle godine, on je kupio vreme prodajom 49 procenata "Telekoma Srbija" italijanskom "Stetu" i grckom "OTE" za 1,2 milijarde dolara. I mada je vlada izjavila da ce ovaj novac biti iskoriscen za razvoj ekonomije Srbije ulaganjem u proizvodnju za izvozne programe, vecim delom tog fonda isplacene su plate i penzije upravo pred eptembarske izbore, cime je stabilizovana podrska za Milosevicevu Socijalisticku partiju i njenog komunistickog saveznika koji vodi njegova supruga.

Planirane su i nove prodaje imovine, ukljucujuci prodaju drzavne kompanije za energiju.Milosevic, ciji se uspon na vlast krajem osamdesetih oslanjao na vestoj manipulaciji zabrinutoscu srpskih nacionalista oko nekada autonomne pokrajine u Srbiji, Kosova, ponovo koristi kosovsko pitanje da bi ucvrstio svoju oslabljenu politicku snagu kod kuce.

On je takodje u vladajucu koaliciju u Srbiji ukljucio ultranacionalisticku Srpsku radikalnu stranku i oslabio demokratsku opoziciju, koja ne moze da formulise jedinstveni, alternativni prilaz pitanju Kosova. Milosevic je takodje devalvirao dinar, sto je bio rizican potez koji je mogao da pogodi njegov politicki polozaj u zemlji, posto su sve oci bile uprte na Kosovo. Milosevic trenutno moze da racuna na siroku podrsku Srba svojim naporima da Kosovo zadrzi u Srbiji, da slomi naoruzanu albansku opoziciju i da pruzi otpor medjunarodnoj intervenciji.

Rascepkana i demoralisana opozicija

Iako je Miloseviceva vlast oslabljena, demokratska opozicija je oslabila jos vise. Iznenadjujuca snaga koju je ona pokazala tokom protesta zbog rezultata lokalnih izbora 1996/97. nestala je.

Opozicija je rascepkana, dok Srpski pokret obnove Vuka Draskovica cesto podrzava rezim, uprkos tome sto Draskovic nije uspeo da izbori mesto u vladajucoj koaliciji u Srbiji. Ostale stranke demokratske opozicije (Gradjanski savez, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije) bojkotovale su predsednicke i parlamentarne izbore u Srbiji prosle jeseni, pa su ih tesko demoralisali i medjunarodno prihvatanje rezultata izbora, kao i sami rezultati.

Shvatanje demokratske opozicije da Zapad podrzava Milosevica pojacali su apatiju i osecaj zrtve.

Sutra: Malo znakova nade

Da li je Seselj sledeci
Vojislav Seselj, koji se istakao tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni kao vodja paravojnih jedinica koje su vrsile etnicka ciscenja, javlja se kao moguci naslednik u slucaju da Milosevic padne. Mnogi veruju da je Seselj u stvari pobedio u drugom krugu proslogodisnjih predsednickih izbora u Srbiji, koji su proglaseni neregularnim, jer je rezim tvrdio da je glasalo manje od 50 posto biraca. Seseljevo prihvatanje ove odluke i njegov kasniji ulazak u vladajucu koaliciju u Srbiji, navodi na potvrdu siroko rasprostranjenog stava da je on pre Milosevicev pion nego protivnik. Uz Seselja sa strane, Milosevic je sebe ucinio prihvatljivim za medjunarodnu zajednicu. On izgleda kao nezamenljiva brana protiv ultranacionalizma. Kao inteligentnom, kompetentnom i strpljivom strategu, Seselju se ne zuri da smeni Milosevica, cija je policija i zastita pomogla radikalima u njihovim ranim danima, a i dalje im je korisna. Seselj sebe vidi kao coveka za buducnost SRJ. Kao zamenik premijera, on istice popularni nacionalisticki stav u vezi s Kosovom i stice neprocenjivo iskustvo u vladanju. Ako Seselj nekim slucajem dodje na vlast, on ce verovatno biti vise ogranicen koalicionom politikom.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /