ODNOS CRKVE PREMA PICU I AKLOHOLIZMU

Crveno vino Crkva smatra hranom, a rakiju picem. Dozvoljeno je piti umereno, radi proslave pa i utehe, ali nije dozvoljeno opijati se. Nekada su svestenici zateceni u kafanama bili kaznjavani

Manastiri Srpske pravoslavne crkve (SPC) osim po neprocenjivom bogatstvu fresaka, ikona, po duhovnoj i gradjevinskoj lepoti, poznati su i po dobrim vinima i domacim rakijama koje, istini za volju , kada se jednom probaju, tesko se zaboravljaju. Proizvodnja i upotreba ovih pica ne samo da je dozvoljena vec je postala tradicija ali prema pravilima Crkve dozvoljava se samo umerena upotreba pica. Koliko je to “umereno" , SPC u svojim pravilima nigde nije precizirala osim sto kritikuje opijanje.

U srpskoj Patrijarsiji kazu da, za razliku od rakije, Crkva vino i ne smatra picem vec hranom. Na Svetoj Gori kaludjerima je tokom Velikog posta dozvoljeno da vise nego u druge dane piju vino upravo zbog toga sto se ono smatra hranom. Crveno vino ima posebnu simboliku u hriscanstvu. Hristos je, prema predanju, na Tajnoj veceri vino pretvorio u krv kao simbol zivota. Zato se crveno (ili crno) vino , osim uz jelo, koristi pri skoro svim crkvenim obredima, na slavama, sahranama i u svecanim prilikama.

Iako nigde u svetim knjigama nije precizirano koja je to dozvoljena manastirska mera, odnosno kolicina vina i rakije za pice , u Patrijarsiji kazu da se mora odrzati trezvenost. Vazno je ne opijati se i voditi racuna o tome da uzimanje pica ne predje u strast bez koje se ne moze. Da li ce se neko opiti ili ostati trezan, ne zavisi samo od kolicine alkohola vec i od individualnih kapaciteta kako svetovnih, tako i crkvenih licnosti. Zato je, verovatno, tesko odrediti meru u kolicini pica koja se smatra dozvoljenom, vec se meri po posledicama koje pice ostavlja.

U SPC, medjutim, potsecaju da je Sveti arhijerejski Sabor 1892. godine doneo odluku kojom se svestenicima zabranjuje ulazak u kafane, restorane i hotele u mestu u kome zive. Tom odlukom bile su predvidjene i sankcije za svestenike koji je prekrse. U slucaju da jednom prekrse odluku Sabora kazna je iznosila 50 dinara. Ako svestenika po drugi put zateknu u kafani, kazna je bila 100 dinara, a ako je zatecen i po treci put, mogao je biti i rascinjen. Izuzetak od ovog pravila bio je ukoliko se svestenik nalazi na putu.

Vremenom se na ovu odluku Sabora zaboravilo, ona se danas vise ne primenjuje, a umesto zabrana i kazni, postalo je uobicajeno da se svestena lica vidjaju u lokalima, pa cak i da kafice i kockarnce osvestavaju.

Samo po sebi pice, bilo ono vino ili neko drugo, nije i ne moze biti greh i ne kaze se slucajno da nije zlo ono sto na usta ulazi vec ono sto iz njih moze izaci. To , naravno, ne zavisi samo od pica, pa ni od kolicine pice koja se uzima.

J. Kocijan