TRI DECENIJE OD STUDENTSKIH DEMONSTRACIJA U BEOGRADU (2)

Zahtevi studentskog pokreta bili su tako formulisani da ih vlast nije mogla okarakterisati kao "neprijateljske". Zato se pristupa drugoj metodi za razaranje protesta koji je, po mnogim svedocenjima, doveo rezim u stanje teske pometnje: nacelno se prihvataju studentske ideje, ali se metod pokreta ostro kritikuje

Vera Didanovic

Cetvrtog juna 1968. Republicki sekretarijat za unutrasnje poslove SR Srbije doneo je Naredbu o zabrani odrzavanja svih manifestacija, mitinga, demonstracija i povorki na ulicama, trgovima i drugim javnim mestima u Beogradu. Zauzvrat, studenti su "okupirali" fakultete, da bi na njima danonocno odrzavali politicke mitinge i intelektualne debate, uz sve snazniju podrsku "ljudi iz kulture". Studentima se obracaju pisci, glumci, muzicari, stizu telegrami podrski naucnih institucija, kulturnih ustanova, umetnickih udruzenja. Aktivira se i gradjanstvo: taksisti raznose studentske letke, "tajnim kanalima" stizu ogromne kolicine hrane .

Na predlog profesora Ljubomira Tadica, a sve da bi se, prema recima dr Svetozara Stojanovica, predupredila vec pokrenuta inicijativa da se Beogradskom univerzitetu da ime "Josip Broz Tito", na zgradi Kapetan Misinog zdanja pojavljuje se novi naziv: Crveni univerzitet Karl Marks.

Plima studentskih demonstracija siri se i po drugim univerzitetskim centrima tadasnje, "velike" Jugoslavije: Zagreb, Ljubljana, Sarajevo, Nis, Kragujevac, Pancevo, Mostar, Subotica, Rijeka, Maribor, Zrenjanin, Novi Sad, Split, dok strajk i demonstracije ostro osudjuju studenti u Cacku, Prilepu i Banjaluci. Studenti Beogradskog univerziteta i Socijalistickog sveucilista "Sedam sekretara SKOJ-a" u Zagrebu zajednicki potpisuju lozinke:

Prethodnica "Odjeka i reagovanja"

Zahtevi studentskog pokreta bili su tako formulisani da ih vlast nije mogla okarakterisati kao "neprijateljske". Zato se pristupa drugoj metodi za razaranje protesta koji je, po mnogim svedocenjima, doveo rezim u stanje teske pometnje: nacelno se prihvataju studentske ideje, ali se metod pokreta ostro kritikuje.

Posebnu ulogu ima stampa: pored lansiranja iskrivljenih i netacnih informacija, velika paznja posvecuje se telegramima i pismima "samoupravljaca" i "neposrednih proizvodjaca" srocenih na "spontanim" zborovima koje su "svesni" partijski aktivisti organizovali po brojnim preduzecima sirom zemlje.

"Pitamo vas: sa kakvim pravom bacate drvljem i kamenjem na organe bezbjednosti koji su pozvani da cuvaju red i mir i tekovine nase socijalisticke revolucije, koji su pozvani da se bore protiv neprijatelja svih boja, koji danju-nocu rade da bi sacuvali vase zivote, dok vi bezbrizno hodate ulicama naseg slobodarskog zivota", kazu, tako, clanovi kolektiva Osnovne skole "Franjo Rezac" iz Kreke. Javno upuceno pismo, samo jedno od stotina slicnih, koja kao da su pisana ovih dana, ima i nastavak:

"Ko vam je dao pravo da trazite opoziv i ostavke pojedinih rukovodilaca? Vas zahtjev je u suprotnosti sa Ustavom i postojecim zakonima, jer opoziv mogu traziti samo biraci koji su ih izabrali izglasavsi im puno povjerenje u rukovodjenju poslovima za koje su zaduzeni".

Napise iz dnevne stampe studenti uredno isticu na "stub srama", sto, kao i sve druge strajkacke aktivnosti brizljivo prati i belezi uvek budna policija. Tako se, recimo, u "Informaciji o studentskim demonstracijama" RSUP SR Sbije, od 6. juna 1968. godine, konstatuje:

"Studenti-demonstranti u Beogradu i u drugim mestima SR Srbije, nastavili su sa takvim svojim drzanjem i postupcima koji ocigledno pokazuju da se neki pojedinci i grupice sve drskije i neodmerenije ponasaju i da nemaju namere da odustanu od daljeg remecenja javnog reda i mira na javnim mestima. Takodje su nastavili sa izbacivanjem negativnih i neprijateljskih parola i masovnim rasturanjem 'Studenta' i drugih svojih biltena, letaka, proglasa i obavestenja".

Zabrana "Studenta"

Upravo tih dana, sredinom "vrele studentske sedmice", medjutim, sve ociglednije postaje da prvobitno studentsko odusevljenje nece doneti zeljene efekte. "Prividno, revolucija trijumfuje", belezi Zivojin Pavlovic u knjizi "Ispljuvak pun krvi" i odmah nastavlja: "Ali, nepogresiva glumacka cula govore da je bunt na umoru. Nasrtaji folklornih, muzickih i glumackih priredjivaca kazuju da se duh pobune umrtvljuje efikasnim morfijumom - zabavom."

U dnevnickim beleskama Borisava Pekica, slicna ocena: "Dvoristem Filozofskog fakulteta 'unterhaltuje' se beogradska crvena dzet-set elita...Izvesni politicari dolaze ovamo kao sto se nedeljom pre podne ide u Zooloski vrt...Ide se kod studenata, umesto u operu, ili na prijem neke ambasade, premijeru nekog filma ili na kartanje".

Osmog juna okruzni javni tuzilac donosi resenje o privremenoj zabrani rasturanja lista "Student" (potpisivali su ga Djordjije Vukovic, glavni i odgovorni urednik, Alija Hodzic, Aleksandar Ilic, Borisav DZuverovic, Kemal Kurspahic, Branka Otasevic, Milisav Savic i Florijan Hajdu). Stamparija "Slobodan Jovic" odbija da stampa list "Susret". U skladu sa naredbom Saveta za unutrasnje poslove Skupstine Beograda, prema kojoj je "isticanje parola, cija se sadrzina kosi sa postojecim drustvenim poretkom, kao i instaliranje zvucnika na zgradama, u suprotnosti sa postojecim zakonskim propisima", studenti pocinju da "pakuju kulise". Scena je spremna za nastup velikog vodje.

(Nastavlja se)