PRAVNI I EKONOMSKI EKSPERTI O SVOJINI, ODUZIMANJU I VRACANJU IMOVINE

Krupni kapital u Srbiji je u rukama oko 200 porodica. Nova vlasnicka klasa nije to postala na osnovu svojih sposobnosti

Prema sprovedenim istrazivanjima, krupni kapital u Srbiji je u rukama oko dvesta porodica a vise od polovine vlasnika privatnih preduzeca, u kojima je preko 30 zaposlenih, jesu iz bivse politicko-direktorske nomenklature. Daleko je manji broj onih koji su postali deo nove vlasnicke klase na osnovu sposobnosti iako poticu iz nizih slojeva. Tradicionalno “srednji sloj" prema materijalnom stanju objektivno je pao na dno. Karakteristican je i veliki broj tzv. marginalnih drustvenih grupa u koje spadaju akademici, profesori univerziteta, penzioneri...

Ove podatke izneo je dr Slobodan Vukovic na nedavnom Okruglom stolu o svojini odrzanom na Pravnom fakultetu u organizaciji Saveta za saradnju nevladinih organizacija i Lige za zastitu privatne svojine i ljudskih prava. Govoreci o pomeranju drustvene strukture, on je podsetio da su raniji kanali socijalne promocije bili skolska sprema, pripadnost partiji i ucesce u vlasti dok je sad vrh piramide izostren a osnovica razlivena.

Centralizovani sistemi ne mogu opstati jer u njima nema minimalne ekonomske efikasnosti, tvrdi dr Ljubomir Madzar. To sto nasa privreda nije privatizovana omogucava arcenje nasledja a takodje ima politicke posledice: jedna stranka i nekoliko njoj bliskih kontrolisu taj drustveni kapital i preko ekonomskih poluga imaju u rukama i sve ostalo. Ova vlast nije legitimna, jer politicka utakmica nije uredjena kako treba, smatra dr Madzar.

Prema njgovim recima samo kamate na spoljni dug svake godine su oko sesto-sedamsto miliona dolara a kad se pomirimo sa svetom, ispostavice nam debeo racun. Sada smo, zakljucio je dr Madzar, u perverznoj situaciji u kojoj aktuelna vlast kontrolise biracko telo umesto da bude kontrolisana od tog birackog tela. Sto se povracaja te imovine tice, nastavio je dr Hiber, kod nas je jedino donet zakon kojim je vraceno poljoprivredno zemljiste koje je preslo u drustvenu svojinu zbog nepostovanja obaveza otkupa i stvaranja zemljoradnickih zadruga a to je svega cetiri odsto od ukupno oduzetih nepokretnosti. Kad se i ako pristupi donosenju propisa kojima ovo valja regulisati, mora se resiti nekoliko problema.

Prvo, objasnjava dr Dragor Hiber, pitanja u vezi s neopravdano oduzetom imovinom, konfiskacijom za krivicna dela ili eksproprijacijom radi izgradnje autoputa ili funkcionerske vikendice. Prema svetskim standardima imovina je neopravdano oduzeta ako takav cin nije zasnovan na zakonu, ako nije postovano ostvarenje javnog interesa, ako nije placena pravedna naknada. Takodje, ukoliko se radilo o bilo kom obliku diskriminacije (npr. politicke ili nacionalne) i najzad, ako nije bilo postupka u kom je stranka imala pravo na zastitu.

U vezi s vracanjem svojine dilema je i sta s pravima koji su drugi, u medjuvremenu, stekli nad njom. Zato, denacionalizacija mora da se zasniva, ukazuje dr Hiber, na nekim principima: jednako postupanje prema svima, odnosno postovanje stecenih prava tako sto ce se umesto stvari dati novcana naknada jednoj ili drugoj strani. Neophodno je pridrzavati se nacela efikasnosti i nacela ogranicene naknade kako se ne bi potpuno ispraznio drzavni budzet. Sto se preduzeca tice, najjednostavniji vid je davanje akcija ali to, i pored predlozenih amandmana, nije prihvaceno.

U pogledu toga ko ima prava na povracaj imovine, dr Hiber kaze da su to najpre nasi drzavljani kojima je oduzeta ali i njihovi naslednici koji ne smeju biti diskriminisani bez obzira na drzavljanstvo...

B. O. Ilic