Svetsko prvenstvo u sankcijama

Negde oko jedanaest uvece kad je vec bilo izvesno da je TV "Dnevnik" tek u fazi predigre - odustao sam od saznanja glede sankcija; pomislio sam da mozda sankcije i nisu uvedene; u stvari, nema sanse da su uvedene, ko bi nam uveo sankcije kad se Albanke gole kupaju u bistrim potocima i kad nad nama svima lebdi Maticeva misao sa sesnaeste strane "Politike" koju vredi pamtiti kao mantru: "Stvarnost gledana tudjim ocima uvek izgleda drukcije"...

Petar Lukovic

Iste one veceri kad su nam Grozni Belosvetski Mocnici (GBM) po ko zna koji put uveli skroz nezasluzene, nicim izazvane i provereno nepravedne sankcije - nacrtao sam se ispred RTS ekrana, zeljan da konacno cujem Istinu u njenom nebrusenom obliku. Nestrpljenje izazvano pojacanim lucenjem seksualnih zlezda glede istorijske dileme tko ce nam priopciti svecanu vijest o sankcijama - crnokosa Suzana Gvozdenovic, plavokosa Lildz Wonderbra Milanovic, kineskoliki Milorad Komrakov ili mozda licno Dusan Cukic-Cuki, dobitnik vredne ruske novinarske nagrade " Tajno oruzje Vladimira Zirinovskog" - moralo je da rezultira farmaceutsko-alkoholnom pripremom koja je ukljucivala bensedin, apaurin, malo albanske vutre posute preko litra belog presecenog kajsijovacom, a sve zaliveno sitno iseckanom i osusenom "Politikom" na zvezdarskom suncu.

Izbildovan ovakvom smrtonosnom kombinacijom zdrave hrane, ohrabren erotskim istupanjem miroljubivog profila Zivadina Jovanovica, uveren da je savezni ministar za dezinformisanje Goran Matic pri svesti kad opisuje prirodne lepote Kosova (" Devojcice se igraju, bez kupacih kostima se kupaju u potocima, goli muskarci se bave poljoprivredno-naturistickim radovima, a mladi sede na kosovskim plazama..."), a direktno uznemiren zbog novih polnih akcija vaskoliko analnog Vatikana - otvorenih ociju docekao sam spicu TV "Dnevnika", pokusavajuci, bez uspeha, da prodrem u metohijsko-nabubreli dekolte Ljiljane Milanovic koja mi je sugestivno pozelela dobro vece, da bi me odmah, na licu mesta, strunila obavestenjem da je bas danas Zivadin J. usred Turske svojim srbolikim akcentom zaustavio Rezoluciju Protiv Nase Zemlje Povodom Tzv. Problema Na Kosovu Koji Su Nasa Unutrasnja Stvar.

Onda sam gledao kako su neki glupi evropski parlamentarci pomno slusali Milomira Minica koji im je pricao o brzim prugama demokratije (do Novog Sada, za cetiri i po sata vozom, dok trepnes, prosto ne osetis), potom sam video Ivicu Dacica koji nekim strancima citira "Politikin" izvestaj s tzv. Kosova gde su - pise ugledan list - "inostranim diplomatama za vreme njihove posete Decanima s balkona mahale devojcice albanske nacionalnosti u toplesu", konacno sam daljinac zaustavio na promociji Jugoslovenske levice u Velikom Suvom Lugu ciji su svi stanovnici, aklamacijom, postali clanovi stranke u kojoj je autokratski predsednik Ljubisa Ristic.

Isti se kroz muskobanjasto telo TV-reportera Sonje Djuric javio iz Meksiko Sitija, gde je, na zalost, morao da ode - mada iskonski mrzi tortilju, tekilu, prsate Meksikanke i marijace; iz vrlo tuznog priloga jos tuznije Sonjice, naturisticki orijentirani gledalac mogao je da sazna da Meksiko & Jugoslaviju vezuju "neraskidiva secanja na Slavka Perovica koji je jos sezdesetih godina pevao meksicke pesme", cime su stvoreni uslovi za jos bolju saradnju izmedju nasih fudbalskih reprezentacija preko otpustenog Bore Milutinovica sto - a Ljubisa je to lepo objasnio - jeste shvaceno kao napad na pojedinacnog Srbina, tj. napad na citav srpski narod u celini i celosti.

Cekajuci radosnu vest o sankcijama, bio sam silovan da cujem saopcenje izvesnog Udruzenja Knjizevnika Srbije ciji su clanovi literarno objasnili da su se protiv svih nas & naseg voljenog predsednika zaverili (ovim redom): Amerika, Vatikan a posebno Kamerun, ali da, srecom, prijateljska uporista u pisanoj reci postoje jos u Severnoj Koreji, Iraku, Iranu i Kubi. Slobodan Rakitic, predsednik pomenutog prostora iznad kafane u Francuskoj 7, poznat kao vlasnik stranke koja poseduje cak dva clana, izjavio je da nije fer da se trazi odgovornost "lekara i pesnika Radovana Karadzica", jos je manje fer teznja da se srpski Jerusalim (Stara Srbija, pojasnio je Rakitic) izdvoji iz suvereniteta drzave Srbije, a stvarno je najnefer da Siptari nasrcu na "rodni list srpske duhovnosti stare 980 godina".

Sve placuci zbog ovih gorkih, potresnih Rakiticevih reci ("da je mudar onaj ko od svakog Albanca nesto nauci - a snazan onaj ko obuzda MUP Srbije"), zbunjena Ljiljana Milanovic umalo nije pokazala svoj rodni list duhovnosti kad se nehotice sagla i dozvolila televizijskom neprijatelju da zaviri u unutrasnje pitanje njenih wonderbra-teritorija; to joj, razume se, nije smetalo da nakon uznesenih kitica poete Rakitica, integralno procita saopstenje ilegalne organizacije koja sebe naziva Udruzenje Univerzitetskih Profesora & Naucnika Socijalisticke Partije Srbije (UUP&NSPS). Pomenuti su se odmah, preko Ljiljinih mesnatih brezuljaka, "distancirali" od delovanja "jednog broja profesora" povodom fantasticnog i fascinantnog Zakona o Univerzitetu": UUP&NNS zatim porucuje da danas, sad, ovog casa, ovih meseca, u ovom i narednom veku "nije trenutak za navedeno delovanje na Univerzitetu" s obzirom na (pazite sad!) "aktuelne okolnosti eskalacije terorizma i separatistickih nastojanja na Kosovu i Metohiji". Ima jos: UUP&NNS kazu da se delovanjem "grupica na Univerzitetu snage rasipaju i skrecu od neuporedivno znacajnijih poslova - kao sto je upoznavanje kolega u inostranstvu sa istinom o Kosovu, o seksualnom polozaju profesora i studenata na legalnom Univerzitetu u Prishtini pod teskim i svakodnevnim pritiskom teroristickih akcija, sto je pogotovo neophodno u vreme porasta ponovne medijske kampanje protiv Srbije".

Dakle, sad znamo cemu sluzi Profesor na SPS Univerzitetu: krene tako profesor na posao, usput kupi "Politiku", obavesti se da je na Kosovu mirno, dodje u kancelariju, pita sekretaricu da li ga je zvala profesorka Gorica Gajevic ili kolega Toma Nikolic, onda se baci na telefon i satima besomucno okrece profesore po inozemnim fakultetima objasnjavajuci im cirilicnim akcentom da na prihvatamo nasilno izmenjenu demografsku sliku Kosova i da je polozaj "69" kod nasih nastavnika u Prishtini vec postao vrsta lascivne opsesije, a da specijalno nije lepo da pored zivog Gorana Matica nase kolege po belosvetskim univerzitetima veruju sopstvenim medijima kad mogu da citaju "Borbu" ili "Srpsko oslobodjenje" gde, ako imaju srece, mozda nalete na Karadzicevu granatirajucu poemu ili Rakiticevu ljubavnu pricu o oralnom seksu pod gracanickim freskama.

Negde oko jedanaest uvece kad je vec bilo izvesno da je TV "Dnevnik" tek u fazi predigre - odustao sam od saznanja glede sankcija; pomislio sam da mozda sankcije i nisu uvedene, u stvari, nema sanse da su uvedene, ko bi nam uveo sankcije kad se Albanke gole kupaju u bistrim potocima i kad nad nama svima lebdi Maticeva misao sa sesnaeste strane "Politike" koju vredi pamtiti kao mantru: "Stvarnost gledana tudjim ocima uvek izgleda drukcije".

Jebo te bog! Koja dubina izrazavanja! Koji senzibilitet stvarnosti! Kakva drustvena metafora! Koji majstor! Kakva legenda! Filozof u ministru! A, sankcije, pitate? Pojma nemamo. Nismo odavde. Mi samo zivimo na Kosovu gde je tako mirno da je cak i Ljiljani Milanovic vruce na poluloptama. Ne znamo mi nista. Ne citamo. Ne bavimo se politikom. Nismo upoznati. Ne interesuje nas. Mi samo pratimo Svetsko prvenstvo u fudbalu. Napred, Amerikanci!