Kosovska plima nasilja i oseka pregovora

Upozorenja da se Kosovo moze pretvoriti u jednu novu Bosnu dosla su do same ivice preko koje svaki prelazak kosovske narode od talaca pretvara u zrtve politike. Iskustva iz Bosne i Hrvatske nisu toliko davna da se ne cuje eho tamosnjih tragedija. Ishod je poznat a Kosovo se trenutno nalazi na putu za neki novi Dejton. Pitanje je samo umeju li nacionalno opijeni vozaci narodnih autobusa blagovremeno zakociti pre nego sto, tvrdoglavo dodajuci gas, promase sve parkinge i raskrsnice i sunovrate u ambis putnike ciju sudbinu drze u svojim rukama

Velimir Ilic

U Pristini ovih dana nema “Peckog piva". Taj detalj bi samo za neupucene znacio da snabdevaci i trgovci lose rade svoj posao ali situacija ima najmanje veze sa trgovinom. Cuveno pivo iz Peci ne moze se dopremiti do pristinskih kafana i prodavnica jer deo magistralnog puta izmedju ova dva grada kontrolise Oslobodilacka vojska Kosova.

Nekolko dana unazad brojne novinarske ekipe pokusavale su da se probiju do Peci i Decana ali im je, posle upozorenja policije na kontrolnom punktu Komorane da putuju na sopstveni rizik, samo nekoliko kilometara dalje OVK uskratila mogucnost da redakcijama posalju izvestaje i fotografije oduzimajuci filmove i kasete. Profesionalnu radoznalost su tek delimicno i ograniceno krajem ove sedmice zadovoljili ukrcavsi se u organizovan propagandni novinarsko-policijski konvoj od Pristine do decanske regije. Istina, dakle, moze da krene u svet. Medjutim, svaka kosovska istina je relativna i, kao batina, ima dva kraja. Iskustva iz Hrvatske i Bosne da u oruzanim sukobima prvo gine istina vaze i juznoj pokrajini, narocito poslednjih meseci. Kao samo jedna od ilustracija moze da posluzi ovonedeljna vest o sukobima u selu Suvo Grlo kod Srbice. Prvo su srpski izvori javili da je “napadnuto srpsko selo Suvo Grlo" a potom albanski saopstili slicnu informaciju pa konfuziju i verodostojnost izvora u prvi mah nisu uspela da razrese ni dvojica iskusnih kosovskih novinara, Srbin i Albanac.

Cinjenica koju, u svakom slucaju, vise niko ne moze osporiti jeste da se na Kosovu poslednjih meseci vrti opasna spirala nasilja. Pocetak srpsko-albanskog dijaloga 15. maja, iznudjen posrednickom misijom Ricarda Holbruka, nije cestito ni uzeo maha a vec je, sudeci po izjavama lidera kosovskih Albanaca i clanova pregovarackog tima G-15, na neodredjeno vreme “zakovan" najnovijim sukobima u decanskom kraju. Holbrukovu ulogu privremeno je preuzeo americki ambasador u Makedoniji Kristofer Hil uz asistenciju otpravnika poslova ambasade SAD u Beogradu Ricarda Majlsa. Rezultat njihove ovonedeljne posete Kosovu i razgovora sa Srbima i Albancima mogao bi se svesti na recenicu: nastavak razgovora je trenutno nemoguce predvideti, na terenu su potrebni strani posmatraci i garancije da ce prestati nasilje. Posle povratka iz Decana i razgovora sa clanovima G-15 Hil je medju kljucne preduslove nastavka razgovora svrstao dnevno prisustvo posmatraca u kriznim regijama Kosova i povratak izbeglica u Decane i okolna sela.

Adem Demaci, predsednik Parlamentarne partije Kosova i jedan od najglasnijih oponenenata Ibrahimu Rugovi, smatra da je “Rugova samim pristankom na pregovore bez posrednika i prethodnog povlacenja policijskih snaga napravio katastrofalnu politicku gresku" Istovremeno dodaje da je “Milosevic jos vecom greskom - nastavkom represije i zeljom da unisti UCK (albanska skracenica za OVK - prim. V.I.) korigovao taj Rugovin pogresan korak i izazvao suprotan efekat - osnazio Oslobodilacku vojsku Kosova i doprineo da joj pridje jos vise ljudi". To je, smatra Demaci, podstaklo i Rugovine savetnike da stopiraju pregovore “dok ne prestanu sukobi i ratno stanje na Kosovu".

- Da od mene zavisi, Srbija bi sad za nastavak pregovora morala da polozi kauciju povratkom stvari na stanje iz 1974. i vracanjem autonomije koju je Kosovo tada imalo. To bi bio ulog za mirne pregovore i dogovore za stvaranje Balkanije, jedne konfederacije Srbije, Crne Gore i Kosova, sa perspektivom da joj se kasnije pridruze i druge zainteresovane balkanske zemlje. Preduslov za tako nesto je da Srbija jednom zauvek odustane od hegemonizma, kaze Demaci.

Sustinski slicno ali diplomatski iznijansirano i odmereno o nastavku dijaloga govori i Veton Suroi, clan pregovarackog tima G-15 u glavni urednik pristinskog dnevnika na albanskom “Koha ditore", napominjuci da se nekoliko dosadasnjih susreta u Beogradu i Pristini i ne moze nazvati pregovorima vec pripremom pregovarackog procesa.

- Neophodno je prvo stvoriti jedan paket bezbednosnih mera i prekinuti sadasnju eskalaciju nasilja, obezbediti minimalne uslove stabilnosti a tek onda zapoceti temeljite razgovore i pregovore. Trenutno ne mozemo govoriti o kompromisu jer se ne moze praviti kompromis izmedju rata i mira. Ako imate ratnu opciju ona se moze samo unilateralno spreciti a to znaci da Beograd povuce tu svoju opciju. Ukoliko se to ne uradi bice neophodno, sudeci po sadasnjim reakcijama sveta, da medjunarodne sile uticu na Beograd a to ce, opet, stvoriti sasvim drugaciju dinamiku. Ukoliko se zeli jedan politicki a ne vojni proces onda i politicke snage Albanaca moraju da preuzmu svoj deo odgvornosti za stavljanje pod politicku kontrolu vojnih elemenata unutar svog naroda, sa uspostavljanjem granica odgovornosti u politickom i vojnom delovanju. Cini mi se da sad Milosevic testira volju medjunarodne zajednice i volju onog dela Albanaca koji mu se odupiru oruzjem. U oba slucaja ima sto-sta da izgubi i on ce to shvatiti ukoliko dobije jednu ozbiljnu poruku sa zapada, objasnjava Suroi.

Sudeci i po izjavama Ricarda Majlsa, kauciju za nastavak dijaloga ce morati da poloze obe strane, s tim sto bi spisak obaveznih stavki domaceg zadatka za Beograd bio mnogo veci. Ministari spoljnih poslova EU vec su odlukom o zabrani ulaganja u Srbiju i zamrzavanjem njenih racuna u zemljama Evropske unije poslali poruku da Evropa nema razumevanja za Milosevicevo treniranje strogoce na Kosovu. Intenzitet i nivo ovonedeljnih politickih skupova i diplomatskih aktivnosti samo potrvdjuje da je strpljenje medjunarodne zajednice za plemenske ratove i sukobe na ovim prostorima pri kraju. Emisari Sjedinjenih Drzava su vec delimicno odradili posao diplomatskog pripitomljavanja, Milosevic je vec upoznat i sa bicom i sa kockom secera ali ce, cini se, svet ovoga puta opreznije nuditi nagradu a mnogo ostrije nagovestiti kaznu.

Brzo su se obistinile proslonedeljne trvdnje britanskih diplomata kako je “u toku diplomatska delatnost uticaja na Rusiju" da se pridruzi svetu u novom disciplinovanju Milosevica jer je Jeljcin po hitnom postupku pozvao predsednika Jugoslavije u takozvanu radnu posetu, prakticno - na raport u Moskvu. Moglo bi se sasvim izvesno reci da iza zidina Kremlja sigurno nece biti vazna prica o “vekovnom prijateljstvu i razumevanju ruskog i srpskog naroda" . I Jeljcinu mnogo stosta zavisi od Zapada i dobijenih koncesija neophodnih da sredjuje stanje u Rusiji pa ce Milosevic i iz Moskve doci sa jasnim spiskom obaveza. Ambjent za predstojece pomake iz kosovskog status quo ce, po svemu sudeci, napraviti i NATO jer su vec u pripremi planovi za vazdusne vojne manevre u susednoj Albaniji i Makedoniji sa, ni manje ni vise, nego upotrebom - bojeve municije.

Ako se pre mesec-dva dana moglo reci da je na Kosovu stanje ni rata ni mira, ovih dana se dijagnoza moze sazeti u recenicu - i rat i mir. Upozorenja da se Kosovo moze pretvoriti u jednu novu Bosnu dosla su do same ivice preko koje svaki prelazak kosovske narode od talaca pretvara u zrtve politike. Iskustva iz Bosne i Hrvatske nisu toliko davna da se ne cuje eho tamosnjih tragedija. Ishod je poznat a Kosovo se trenutno nalazi na putu za neki novi Dejton. Pitanje je samo umeju li nacionalno opijeni vozaci narodnih autobusa blagovremeno zakociti pre nego sto, tvrdoglavo dodajuci gas, promase sve parkinge i raskrsnice i sunovrate u ambis putnike ciju sudbinu drze u svojim rukama.