Balkan, Grcka i Kosovo

Istanbul je potvrdio da je jedina razlika u odnosu na njihovo drzanje tokom oruzanih sukoba iz vremena raspada SFRJ to sto ovog puta izgleda da bi povodom Kosova, balkanska vecina u tome rado i ucestvovala

Slobodan Markovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Atine

Konferencija ministara inostranih poslova sedam balkanskih zemalja odrzana u ponedeljak i utorak u bisoj luksuznoj letnjoj sultanskoj palati Ciragan na evropskoj obali Bosfora u Istanbulu, pokazala je sva ogranicenja multilateralne kooperacije u najproblematicnijem regionu kontinenta, ocenjuju grcki zvanicnici i analiticari. S jedne strane ozbiljni problemi, kakav je Kosovo, sami po sebi ometaju ili sprecavaju svaku saradnju, a s druge je nemoguce doci do opste saglasnosti o tome sta o tome reci, a kamo li sta s tim uraditi.

Tvrd stav Beograda, protivan logici koja vlada u ostalim prestonicama Balkana i “civilizovanom" svetu, bio je da problem Kosova predstavlja “unutrasnje pitanje", ali naisao je na protivljenje ostalih sest ministara. I to ne samo zato sto, kako su ukazali, problemi prava coveka na koje su oni kompromisno sveli kosovski kompleks, nisu nicija “unutrasnja", nego opsta svetska tema, nego i zato sto Kosovo vec izaziva negativne posledice u regionu i nekim od njihovih zemalja.

Solomonsko resenje sestorice da se zbog veta saveznog ministra za inostrane poslove Zivadina Jovanovica kosovski problem i ne pomene u zajednickoj deklaraciji, nego u posebnoj izjavi predsedavajuce Turske o toku sastanka i u zasebnoj deklaraciji sa odvojenog sastanka ministara ostalih sest zemalja ucesnica, jasno pokazuje da Balkan, ma koliko se napinjao, jos ne ume da saradjuje “kao jedan", a jos manje da sam resava svoje probleme, ocena je u Atini.

Jovanovic jeste ostao sasvim usamljen u Istanbulu, ali to nije resenje za Kosovo i zato ostala sestorica s Balkana pozivaju medjunarodnu zajednicu da ona intervenise kako bude smatrala za shodno, nudeci joj pomoc u tome.

U “Rezimeu predsedavajuceg o situaciji na Kosovu" kako je naziv prvog dokumenta koji je srocio sef turske diplomatije Ismail Dzem, konstatuje se da su sestorica “duboko zabrinuta zbog pogorsanja" koje ima “ozbiljne implikacije na mir i stabilnost u citavom regionu" zbog cega “snazno naglasavaju potrebu nastavljanja dijaloga izmedju Beograda i predstavnika Kosova" , kako su imenovale dve strane. Iz dijaloga bi, stoji dalje, trebalo da proizadje “znacajno i trajno resenje", pri cemu ne pominju uobicajene principe o odrzavanju granica ili zahteve za ovim ili onim stepenom autonomije. Oni kao kvalitet tog resenja pominju samo da ono treba da “obezbedi legitimna prava coveka i gradjanska prava svih stanovnika Kosova, stecena tokom istorije".

Ministri su, prema rezimeu koju je sastavio Dzem “osudili eskalaciju nasilja i preteranu upotrebu sile" ne pominjuci na koga tacno misle, i zatrazili “odgovarajucu aktivnu medjunarodnu podrsku". Oni su time ostavili sve opcije otvorenim tim vise sto su “posebno pozdravili volju medjunarodnih organizacija (citaj: NATO) da doprinesu stabilizovanju stanja oko Kosova, mogucno buducim preventivnim rasporedjivanjem u susednim zemljama".

U tom pogledu sestorica su “iznela odluku svojih zemalja da kombinuju svoje sa naporima clanica Kontakt grupe", stoji u rezimeu.

U “Izjavi o stanju na Kosovu", drugom, upola kracem i u detalje drugacije srocenom dokumentu sa svog zasebnog sastanka, setorica su reci “pogorsanje" dodala “brzo", ponovo “osudila eskalaciju nasilja" ali su je razdvoljili od osude “preterane upotrebe sile" posto su eksplicitno podrzali apel Saveta bezbednosti za njeno “hitno obustavljanje".

Neimenovane “strane" su pozvane da “hitno tragaju" za postizanjem “sporazuma o konkretnim merama za smanjivanje napetosti" i povratak izbeglica, dok je nalazenje stvarnog resenja za problem Kosova “prihvatljivog za sve zainteresovane", prema deklaraciji, stvar buducnosti. Pre no sto resenja bude, setorica su “izjavila da je akcija medjunarodne zajednice kljucna u slucaju ovakvih eskalirajucih kriza".

Mozda, da je zvanicni Beograd imao elasticniji stav i da nije stavljao veto, verovatno da ovih dveju zasebnih deklaracija ne bi ni bilo, verovatno bi formulacije o Kosovu bile drugacije od ovih koje su usvojene mimo Jovanovica, a sigurno je da ne bi bilo ni pratecih, potencijalno dugorocnih komplikacija. Tako je sef grcke diplomatije Teodoros Pangalos u ostrom tonu koji nikada ranije grcka vlada nije koristila kada govori o Beogradu, potvrdio da su njegove “prijateljske savete" odbili i predsednik Milosevic marta u Beogradu i Jovanovic sada, u Istanbulu. “Svako je zasluzan za sudbinu koju ima", rekao je o tome Pangalos i dodao da Atina ne moze cutati o sukobima na Kosovu.

Grcka se zato u ponedeljak u Luksemburgu saglasila i sa ponovnim zavodjenjem ekonomskih sankcija EU protiv Srbije, mada je protiv kaznene logike koja indirektno pogadja i susede, rekao je Pangalos u Istanbulu. Drzanje Atine na jednom i drugom sastanku se tumaci kao grcki zaokret od Beograda. To je, po medijima, jos jasnije iz izjave vicesefa grcke diplomatije Jorgosa Papandreua posle donosenja odluke o sankcijama EU, u cemu je ucestvovao, o tome da je na predsedniku Milosevicu najveci deo odgovornosti za propast kosovskih pregovora.

Grcki list “Katimarini" zato pise na naslovnoj stranici da i “Atina vrsi pritisak na Beograd... radi nalazenja resenja za obustavu vatre na Kosovu", te je “Jugoslavija u sve vecoj izolaciji posto cak i tradicionalni saveznici Beograda traze hitno nalazenje resenja i okoncavanje sukoba".

Dnevnik “Eksusija" pise da je “izolacija Beograda na Balkanu bila vidna" u Istanbulu i ukazuje da je Grcka “jasno stavila do znanja jugoslovenskoj delegaciji da se ponasanje Beograda ne moze opravdati, posebno ne trulim argumentom da je pitanje postovanja prava coveka na Kosovu unutrasnja stvar". Atinska “Elefterotipija" pise da “Atina okrece ledja Beogradu", a “Avrijani" da se ministarski sastanak u Istanbulu “pretvorio u jabuku razdora... izmedju Atine i Srbije", ali i da je “Balkan protiv Srbije". Grcki vladin predstavnik Dimitris Repas je na pres-konferenciji u Atini u odgovoru na pitanje o tome da li ce Grcka ucestvovati u eventualnoj vojnoj intervenciji NATO zbog kosovske krize, indirektno ali jasno odgovorio podsecanjem da su se Grci ukljucili u multinacionalne snage u Bosni.

Grcki portparol je medjutim izbegao da direktno kaze i da li ce Atina sprovesti odluku EU o zamrzavanju srpskih uloga u Grckoj i obustavljanju obimnih grckih investicija u Srbiji. “Na medjunarodnom faktoru je da nadje odgovarajuci nacin za primenu odluke koju je doneo", rekao je Repas i dodao da je u vreme sukoba u Bosni Grcka bila indirektna zrtva sankcija.

Tako je sve opet na “medjunarodnoj zajednici", odnsono na NATO, EU, UN gde su Grcka i saveznici od kojih neki, predvodjeni Sjedinjenim Drzavama, pripremaju tvrd odgovor na zbivanja na Kosovu. Vojna opcija kuca jos jednom na vrata Balkana ciji predstavnici, indirektno priznajuci da to sami ne mogu ili ne umeju, jos po jedan put traze stranu intervenciju, bila ona politicka ili vojna.

Istanbul je potvrdio da je jedina razlika u odnosu na njihovo drzanje tokom oruzanih sukoba iz vremena raspada SFRJ to sto ovog puta izgleda da bi povodom Kosova, balkanska vecina u tome rado i ucestvovala.

Tako drugi u istoriji balkanski sastanak na vrhu, planiran za jesen u turskom letovalistu Antaliji izgleda veoma daleko, a jos udaljenije “dalji razvoj procesa dobrosusedstva, stabilnosti, bezbednosti i saradnje" o cemu predstavnici sedam zemalja govore u svojoj zajednickoj deklaraciji.