OKRUGLI STO O NEZAVISNIM MEDIJIMA I TRANZICIJI KA DEMOKRATIJI

Tranzicija medija ka demokratiji u zavisnosti od promene misljenja rezima, rekao Ejden Vajt, sekretar Medjunarodne federacije novinara. Definitivno je proslo vrijeme donatorskog novinarstva, novinari se moraju okrenuti publici, izjavio Zoran Udovicic iz Sarajeva

Beograd. - U zemljama jugoistocne Evrope mediji su jos uvek u procesu tranzicije ka demokratiji, ali se nista epohalno nece dogoditi, ukoliko se ne promeni obrazac misljenja rezima i u tom smislu novinari su duzni osmisliti mehanizme promena koji ce biti stavljeni u pogon, ocena je Ejdena Vajta, sekretara Medjunarodne federacije novinara.

Govoreci na Sestom okruglom stolu o nezavisnim medijima i tranziciji ka demokratiji koji je odrzan u Beogradu od 12. do 14. juna, Vajt je istakao nekoliko vaznih pretpostavki koje su neophodne da bi se mediji u regionu transformisali. Kao prvo, on je naglasio vaznost pravne regulative, potom obuku novinara i stvaranje nazavisnih organizacija profesionalnih zurnalista.

En Mekmejn, iz Svetske federacije novinskih izdavaca, istakla je neophodnost stalne i intenzivne borbe za slobodu novinarstva u zemljama u regionu jugoistocne Evrope. To je stalna borba protiv gluposti rezima, koji proganjaju, zatvaraju, hapse, pa cak i ubijaju novinare. Ono sto mi mozemo da ucinimo jeste pomoc izdavacima, kao i prenosenje izvesnih znanja kako da ovdasnji mediji prezive. Naime, ukoliko ne znate da upravljate, ne mozete opstati na trzistu, rekla je Mekmejn i navela primer novinara nekih zemalja regiona koji su osnovali klubove - citaonice. Ljudi u vasim zemljama nemaju dovoljno sredstava da bi pratili stampu, te je stoga takav potez, pre svega znak da se ucite upravljanju. Oni mediji koji ne znaju da upravljaju, ne treba ni da opstanu, zakljucila je Mekmejn.

Zoran Udovicic, iz Medija plana, Sarajevo, naglasio je da je najkrupnije pitanje razvoja medija - izlazak na trziste. Definitivno je proslo vrijeme kada su mediji gledali u "nebo" to jest donatore, oni moraju gledati u publiku. Govoreci na primeru bosanskohercegovackih medija, Udovicic je rekao da "zahvaljujuci" takvoj vrsti rezonovanja, mnogi mediji nikad nisu ni bili zainteresovani za sondaze javnog mnenja.

Vesna Vujic iz Nezavisnog udruzenja novinara Srbije, govoreci o medijskoj sitaciji u Srbiji, istakla je dva glavna problema nezavisnih medija. Prvo, to su stalni pritisci drzave i drugo, novinari su ili lose ili nikako placeni za svoj rad. Kao veliki problem medijske slike zemlje, ona je istakla "to sto su najuticajniji elektronski mediji pod drzavnom kontrolom". Postoji dosta nezavisnih listova, ali zbog niskog standarda gradjani nisu u situaciji da ih kupuju, rekla je Vujic.

Vukasin Obradovic iz "Novina vranjskih", kao perspektivu medija istakao je potenciranje njihovog razvoja na lokalnom nivou. Ljude mnogo vise zanimaju njihove lokalne brige, nego globalna politika, ali razvoj "lokalaca" koci nedostatak novca, zakljucio je Obradovic.

Sasa Mirkovic, iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, istakao je da ta organizacija broji 33 radio stanice i 17 lokalnih TV stanica u Srbiji. Projekat nezavisne organizacije novinara govori da je mnogo isplativije ulagati u novinare, nego u intervencije NATO. On je naglasio da je njihova organizacija, samo seme necega sto moze da se razvije u regionu, ali i sire".

Marinka Boljkovac - Borkovic iz Sindikata novinara Hrvatske govorila je neophodnosti sindikalnog organizovanja novinara. Ne moze se govoriti o slobodi novinarstava, ako novinari zive u uslovima bede, siromastva i korupcije. Sindikalno organizovanje novinara temelji se na principu profesionalne solidarnosti i tu ne moze i ne sme biti razlike izmedju, kako je naglasila, tzv, drzavnih i tzv. nezavisnih medijia.

N. Preradovic