cetvrtak, 18. jun 1998.

RAZVOJ POD HIPOTEKOM DEVIZNIH DUGOVA (1)

Spoljni dug jednak drustvenom proizvodu

Jugoslavija u najsrecnijem slucaju moze racunati sa dobijanjem novih zajmova od Svetske banke i MMF tek krajem iduce godine, a u medjuvremenu povecavace se njen spoljni dug, sa pripisom dnevnih kamata od 1,5 do dva miliona dolara, kaze dr Mladjen Kovacevic

Bojana Jager

Kad politicari obecavaju svetlu buducnost oni uglavnom namerno kriju podatke o tome kolike devizne obaveze u buducnosti cekaju ovu zemlju, sa potpunom izvesnoscu da ih ona tesko moze pokriti, jer visoke planirane stope rasta drustvenog proizvoda zahtevaju znacajan rast uvoza i jos veci rast izvoza i priliva kapitala iz inostranstva, objasnjava dr Mladjan Kovacevic u analizi o ekonomskim odnosima sa inostranstvom i tranziciji domace privrede, pripremljenoj za Savetovanje jugoslovenskih ekonomista, koje ce se iduce nedelje odrzati u Herceg Novom.

Jugoslovenska privreda je vec visoko uvozno zavisna i verovatno ce do 2005. samo povecati tu svoju zavisnost, pocev od uvoza energetskih sirovina do prehrambene industrije, dakle i u onim granama koje su do juce bile proglasavane za uzdanice srpske privrede. U periodu od dve godine posle ukidanja sankcija, uvoz sirovina i repromaterijala je vec znacajno povecan, tako da je u 1997. nominalno bio za oko 60 odsto veci nego u 1995, sto znaci da je prosecna stopa rasta iznosila oko 28 odsto. S obzirom na to da se vrednost ovog uvoza izrazavala u dolarima i da je vrednost ove valute u odnosu na druge konvertibilne valute u prosloj godini osetno povecana, realni porast uvoza u pomenutom periodu bio je jos veci. A ishod je, nazalost, da je uz tako visoke stope rasta uvoza repromaterijala, ostvaren skroman porast drustvenog proizvoda prosecno godisnje od sest odsto.

Ako se u buducnosti planira dinamican razvoj, zasnovan pre svega na povecanju izvoza, koji ce u buducnosti biti natprosecno vezan za uvoz neophodnih sirovina, jasno je da ce potrebe za finansiranjem nabavki iz sveta biti jos urgentnije nego u ovoj godini, u kojoj je to vec goruci problem.

Duzni i tuzni

Uz to, dr Kovacevic podseca da ce nuzan ulazak Jugoslavije u STO i zbog toga pruzanje statusa najpovlascenije nacije svim njenim clanicama (sada ih ima 132 a uskoro ce ih biti oko 150) doneti iznudjenu liberalizaciju uvoza, i stvoriti dodatne povoljne uslove za njegov rast, pogotovu kod proizvoda visoke faze finalizacije i usluga. Ako se zna da je oprema u jugoslovenskoj privredi za oko 80 odsto amortizovana, onda je jasno da i za osavremenjivanje zastarele domace industrije trebaju nove dodatne, ogromne pare.

Pored toga jugoslovenska privreda mora da obezbedi velike devizne iznose i za druge potrebe, pre svega za servisiranje spoljnjeg duga, bez obzira na to kako se on bude konsolidovao i reorganizovao i kako ce to pitanje biti reseno sa poveriocima, podseca dr Kovacevic. Krajem 1991. dug Srbije i Crne Gore prema inostranstvu iznosio je 5,5 milijardi dolara. Ako pretpostavimo da je prosecna godisnja kamatna stopa u razdoblju do 1998. iznosila sedam odsto, proizilazi da je ukupni dug SRJ krajem prosle godine iznosio oko osam, a da ce krajem ove godine dostici 8,86 milijardi dolara. Uz sve to, ostao je i nealocirani dug prethodne Jugoslavije - oko 4,7 milijardi dolara - po kome su kumulirane i obaveze po osnovu kamata, pa ce SRJ po osnovu nekog buduceg sporazuma o sukcesiji morati da preuzme i deo tog duga. Pod pretpostavkom da je prosecna godisnja kamata za ove kredite, takodje, iznosila sedam odsto, ovaj dug je krajem prosle godine iznosio oko 6,6 milijardi dolara, odnosno krajem 1998. vec ce preci sedam milijardi dolara.

Ukoliko bi se eventualno primenila formula MMF da na SRJ, kao jednog od sukcesora aktive i pasive SFRJ u Fondu, otpada 36,5 odsto od tog duga, to bi znacilo da je krajem 1997. njeno zaduzenje po ovom osnovu bilo tesko 2,4, a da ce krajem ove godine to biti oko 2,55 milijardi dolara. Sabirajuci ove dve duznicke stavke dolazi se do toga da je nasa zemlja krajem prosle godine fakticki imala dug prema inostranstvu u iznosu oko devet milijardi dolara i da ce krajem ove godine on dostici 9,55 milijardi dolara, sto je nesto manje od drustvenog proizvoda zemlje. To znaci da je dnevna kamata koja nam se pripisuje dostigla oko 1,5 do dva miliona dolara i da procene naseg inostranog duga, koje operisu sa jos visim ciframa od navedenih, nisu bez osnova, kaze se u ovoj analizi.

Jugoslovenska potrazivanja

Potrazivanja Jugoslavije prema inostranstvu su neupredivo manja od dugovanja, navodi u ovoj analizi dr Kovacevic. Po osnovu izvoza na kredit krajem 1991. dug je iznosio oko 600 miliona dolara, a prema proracunima NBJ, Rusija, po osnovu duga bivseg SSSR i klirinskog poslovanja sa tom zemljom, krajem prosle godine duguje SRJ oko 1490 miliona dolara. Veci iznos duga prema nasoj zemlji ima Irak, ali jos nije postignuta saglasnost novih drzava nastalih na tlu prethodne Jugoslavije oko njegove raspodele. Domace inzinjering i gradjevinske firme imaju prilican iznos potrazivanja za izvrsene investicione radove u inostranstvu (pre svega u Rusiji, Libiji, Poljskoj, Iraku i Peruu). Krajem prosle godine taj iznos je dostigao skoro 600 miliona dolara. Osnovni problem naplate jugoslovenskih potrazivanja je u cinjenici da su zemlje najveci duznici u velikoj ekonomskoj krizi, a za potrazivanja u nekima od njih nije postignut dogovor u Grupi za sukcesiju, pa nije ni jasno kada ce i koliko ce Jugoslavija naplatiti od ovih dugova.

Devizni jaz

Ne treba zaboraviti da je SRJ u dve godine po ukidanju sankcija ostvarila ukupni platni deficit od oko tri milijarde dolara, sto ukazuje na to da su se jugoslovenski privredni subjekti dodatno zaduzili i da te dugove, takodje, treba isplatiti u tekucoj i u narednim godinama. Uz to, Jugoslavija ima i niz neispunjenih, a dospelih deviznih obaveza po osnovu clanstva u medjunarodnim organizacijama, sporazumima, konvencijama i slicno i sasvim je sigurno da ce ukljucivanje nase zemlje u ranije i u novoformirane institucije ove vrste zahtevati ne male devizne izdatke, naglasava dr Kovacevic.

Sve i da hoce, aktuelna vlast ne moze izbeci da servisira staru deviznu stednju, a moguce je da ce i MMF usloviti povratak nase zemlje u tu instituciju, izmedju ostalog, i zadovoljavajucim resenjem ovog problema. Koliko ce biti potrebno deviza za servisiranje stare devizne stednje zavisi od uspesnosti sanacije bankarskog sistema, privatizacije postojecih banaka preko kupovine dela kapitala od strane solidnih stranih banaka i naravno, od konkretnih resenja vezanih za dinamiku isplate i visinu kamata.

Iz svega jasno proizilazi da devizni jaz izmedju deviznih obaveza i buduceg tekuceg deviznog priliva postaje osnovni ogranicavajuci faktor za privredni rast i razvoj. Pri tome, dr Kovacevic smatra da u narednim godinama ne treba ocekivati znacajne direktne strane investicije na ovaj kontaminirani politicki i ekonomski prostor, zbog cega je vec u ovoj godini savezni plan o prilivu stranog kapitala po osnovu privatizacije, koncesija i inostranih ulaganja od oko 1,5 milijardi dolara - ôsamo teorijska sansa". Po njegovom misljenju, nije realno ocekivati da ce Jugoslavija u ovoj, a verovatno i iducoj, a moguce i u 2000. godini, moci da racuna na neto priliv deviznih sredstava iz medjunarodnih finansijskih organizacija i institucija Evropske unije. U tom periodu, na zalost, njen dug prema tim institucijama ce se vrlo verovatno povecati, sto ce servisiranje spoljnjeg duga zemlje pocetkom narednog veka ciniti jos tezim.

Bez zajmova

Uz politicke pretpostavke put povratka u medjunarodne finansijske organizacije, pre svega u MMF i Svetsku banku, poplocan je i ekonomski preduslovima, kao sto su regulisanje dospelih, a nenaplacenih obaveza. Kada je u pitanju MMF rec je o obavezama u vezi povecanja kvote SRJ u iznosu od oko 90 miliona dolara i o posebnom placanju dospelih i neizmirenih obaveza koje ce u 1998. dostici 132 miliona dolara. Svetskoj banci SRJ duguje vise i njen povratak u ovu instituciju uslovljen je uplatom udela u akcijski kapital Banke, te sporazumom o regulisanju placanja dospelih, a neizvrsenih obaveza nase zemlje po ranije odobrenim, zajmovima za koje se procenjuje da su dostigle oko 1,4 milijarde dolara, a sto Jugoslavija jednostavno receno ne moze izmiriti. Pri tome je bitno naglasiti da po pravilima ove banke, sve dok zemlja duznik ima neplacene obaveze, ne moze povlaciti ni sredstva po ranije odobrenim zajmovima, niti dobijati nove.

Ako bi se sve odvijalo u skladu sa zahtevima Banke, i ako bi nestale politicke prepreke, po proceni njenih strucnjaka, Jugoslavija bi, s obzirom na velicinu zemlje i njenu ekonomsku snagu, za podrsku ekonomskim i trzisnim reformama u neko dogledno vreme mogla dobiti od ove institucije nove zajmove u visini od 500 do 700 miliona dolara.

To, naravno, nece biti dovoljno za otplatu dospelih obaveza, pa se devizna sredstva i za te svrhe moraju dobiti na neki drugi nacin, jer ove dugove nije moguce reprogramirati. Sve u svemu, Jugoslavija bi u najsrecnijem slucaju mogla racunati sa dobijanjem novih zajmova od Svetske banke i MMF tek krajem naredne godine, konstatuje dr Kovacevic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1995 - 1998 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /