GODISNJI IZVESTAJ AMNESTI INTERNESENEL O SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI

Amnesti internesenel zatrazila je od vlasti SR Jugoslavije da smesta i bezuslovno oslobode zatocenike savesti i da politickim zatvorenicima omoguce postena sudjenja i apelovala da se sprovedu sveobuhvatne i nepristrasne istrage zabeleznih slucajeva krsenja ljudskih prava kao i da se pocinioci kazne bez odlaganja

London, Beta. - U delu godisnjeg izvestaja koji se odnosi na SR Jugoslaviju, Amnesti internesenel navodi da je u periodu od januara do decembra 1997. u SRJ zabelezen veliki broj politickih sudskih procesa kao i slucajevi zlostavljanja zatvorenika i mirnih demonstranata od strane policije. U jugoslovenskim zatvorima tokom prosle godine 34 kosovska Albanca nalazila su se kao politicki zatvorenici, a medju njima ima i zatocenika savesti, navodi AI. U istom periodu, najmanje troje kosovskih Albanaca umrlo je u policijskom pritvoru od, kako se pretpostavlja, posledica zlostavljanja ili ranjavanja. Iako je saveznim zakonom 1992. godine ukinuta smrtna kazna, troje ljudi je tokom 1997. osudjeno na smrt po republickim krivicnim zakonima, ali kazne nisu izvrsene, dodaje se u izvestaju.

Opisujuci situaciju na Kosovu, AI navodi da su politicke partije kosovskih Albanca nastavile da se zalazu za nezavisnost ove pokrajine mirnim sredstvima. Medjutim, dodaje se u izvestaju, tokom citave godine bilo je nasilnickih napada na pripadnike i objekte policije, civile srpske nacionalnosti i etnicke Albance koji rade ili saradjuju s vlastima. U tim sukobima bilo je na desetine zrtava. Navodeci da se za vecinu ovih akcija odgvornom smatra Oslobodilacka vojska Kosova, AI u izvestaju dodaje da je “policija na te napade reagovala i akcijama kao sto su neselektivna hapsenja i pretresi". U pomenutom periodu, kako se dodaje, pred sudovima na Kosovu odrzan je niz politickih procesa protiv etnickih Albanaca. Kao “jedan od najznacajnijih", u izvestaju se navodi proces Avniju Klinakuu i jos 19 kosovskih Albanaca, koji su u maju osudjeni na zatvorske kazne izmedju dve i deset godina zbog “ugrozavanja teritorijalnog integriteta SRJ". Dvojica kosovskih Albanca osudjena su u odsustvu, pod optuzbom da su clanovi ilegalne organizacije Nacionalni pokret za oslobodjenje Kosova, navodi AI. Proces, dodaje se, nije bio posten, a presuda je doneta na osnovu iskaza optuzenih koji nisu potvrdjeni na sudu. Jedanaestorica optuzenih izjavila su da su te iskaze dali pod prinudom, u pritvoru. AI navodi da je slican sudski proces odrzan i u julu 1997, kada je 15 kosovskih Albanaca, od kojih 12 u odsustvu, osudjeno zbog ucesca u osnivanju teroristicke oragnizacije (OVK) i napada na policiju i civile u periodu od 1993. do 1996. u kojima su poginule cetiri osobe. Dvanaestorica osudjenih, medju kojima je i Besim Rama, dobili su maksimalne kazne od 20 godina zatvora, dodaje AI. Ovaj proces takodje nije bio posten, optuzeni su iskaze davali pod prinudom, a jedan od branilaca tvrdi da mu je sest meseci onemogucavan kontakt s klijentom. Slican sudski proces odrzan je i u decembru protiv Naita Hasanija i jos 16 kosovskih Albanaca, koji su kaznjeni na zatvorske kazne do 20 godina, navodi se u izvestaju. AI dodaje da je “veliki broj kosovskih Albanaca koji su osudjeni u politickim procesima izmedju 1994. i 1997. jos u zatvoru", i da “medju njima ima zatocenika savesti". Vecina ih je, kako se navodi, osudjena pod optuzbom za nasilni pokusaj secesije Kosova, iako u sudskim procesima nije dokazano da su primenjivali nasilje ili se zalagali za njega.

Tokom prosle godine, gotovo svakodnevno belezeni su incidenti u kojima je policija tukla ili zlostavljala kosovske Albance, ukljucujuci zene, decu i stare, dodaje se u izvestaju. Ovo se, kako se navodi, obicno desavalo prilikom policijskih pretresa stanova i kuca, ili u policijskim stanicama prilikom ispitivanja. Najcesce zrtve ovakvih akcija policije bili su kosovski Albanci aktivni u politickim partijama ili paralelnim albanskim institucijama na Kosovu, a te akcije preduzimane su mahom kao odgovor na nasilnicke napade na policiju i srpske civile, navodi AI. Kao primer, u izvestaju se navodi slucaj Naita Hasanija, koji je dan nakon hapsenja, 29. januara, prebacen u bolnicu, iz koje je 31. januara “nestao" i o njemu se nista nije znalo sve dok 28. februara nije izveden pred istraznog sudiju.