O ksenofobiji i rasizmu u Ceskoj

Sredinom maja ove godine nova, sokantna vest stigla je iz ceskog grada Usti nad Labem: na zahtev gradjana jedne ulice, gradonacelnik je prihvatio predlog o izgradnji zida visine cetiri metra, koji bi odelio nekoliko zgrada u kojima stanuju Romi od ostalog dela naselja. Okolni stanari “ne mogu da podnesu nered i prljavstinu koju im prave stanovnici romskih zgrada"

Pise: Danka Nikolic
specijalno za NNB iz Praga

Crnoputi Dastagir Jahangir, rodjen u jednom selu sezdesetak kilometara od Dake, u Bangladesu, zivi jedanaest godina u Pragu. Odabrao ga je kao centralni grad srednje Evrope, o kojoj mu je otac, ucitelj, pricao dugo i podrobno od detinjstva. Prvo je ovde studirao prava, onda se ozenio Cehinjom i sada otvorio indijski restoran u centru grada. Sve to, i jos mnogo pojedinosti o sebi i Pragu, o uzbudjenjima sto ih je dozivljavao kad je stigao u ovaj grad - prepoznajuci detalje iz ocevih prica o srednjoevropskoj kulturi - govori ovaj tridesetogodisnjak u rubrici “Prag ocima..." najtiraznijeg praskog dnevnog lista “Mlada fronta dnes". Cela rubrika mogla bi da deluje prijatno, gotovo idilicno, da nije jednog kratkog pasusa, koji Jahangir izgovara sasvim usput i oprezno, ocigledno ne zeleci da taj deo price zalici na optuzbu: “I mene su za tih desetak godina ovdasnjeg zivota vise puta napali. Ja ne mogu da sakrijem da nisam odavde. Na meni se to odmah vidi. Ali, bili su to uvek decaci, od oko sedamnaest godina, za koje ne verujem da ’to’ (ne kaze sta, navodnici su potpisnika ovog teksta) nose u sebi, pre verujem da ih neko na to upucuje. Nikome se nikada nisam zalio, jer... za razliku od Cigana, kojima je ovo domovina i koji nemaju gde da se vrate, ja imam svoju zemlju i mogu uvek tamo da odem. Ovo je moj slobodni izbor". Jahangirova prica je benevolentna, svakako s razlogom oprezna i indirektna, ali je veoma dobro razumeju ljudi drugih boja koze, koji su se poslednjih godina nasli u Ceskoj.

Tesko je poverovati i jos teze objasniti: nad Cesku Republiku nadvili su se oblaci ksenofobije i rasizma. Vreme inostranih tekstova o “zemlji mirnih, neagresivnih i tolerantnih ljudi", o “zemlji slavnih hokejasa", “zlatnom Pragu i njegovoj kulturnoj tradiciji" - kao da je nestalo i prepustilo mesta dugim novinskim stupcima mracnih naslova i slika: “Ceska - raj rasista", “Za sest godina skinhedsi - neadekvatno blago kaznjavani - ubili u Ceskoj Republici dvadeset Roma i obojenih stranaca" (pariski “Mond"), “Geto koncem dvadesetog veka usred Evrope" - povodom priprema izgradnje zida, koji treba da odeli romsko stambeno naselje od ceskog stanovnistva (“Internesnel herald tribjun"). Ceske novine ne kriju ovakve tekstove o svojoj zemlji. Naprotiv, doslovno ih prenose. Naravno, i komentarisu: “Iz ugla inostrane stampe cini se da je diskriminacija Roma glavna karakteristika Ceske Republike", pisu “Lidove novini". “O svakom incidentu izmedju Roma i vecinskog stanovnistva u Ceskoj Republici inostrana stampa izvestava podrobnije nego o bilo kom drugom dogadjaju u nasoj zemlji", konstatuje komentator tog lista.

Doslovno hitom svetskih izvestaca postala je, sredinom prosle godine, vest da predsednica jedne gradske cetvrti u Ostravi potpomaze odlazak Roma iz Ceske Republike sumom od hiljadu dolara - iz sredstava gradskog budzeta. Bilo je to proslog leta kada je, posle emitovanja televizijske reportaze o “sjajnim mogucnostima i uslovima zivota Roma u Kanadi", poceo prvi veliki egzodus ceskih Roma u tu zemlju. Tokom nekoliko meseci u Kanadu je otputovalo oko 1.200 ceskih gradjana romske narodnosti, koji su tamo zatrazili azil. U medjuvremenu ovde su se i dalje dogadjali napadi na ljude tamne koze. Dogodilo se i jedno od ubistava (u gradu Vrhlabi), o kome je - valjda zbog surovosti i godina mlade zene (26-godisnje majke troje dece, koju su skinhedsi pretukli i bacili u reku gde se utopila) - u roku od nekoliko sati vest prostrujala celim svetom. Sahrana je bila velika i dramaticna. Prvi put Romi su pretili osvetom “smrt za smrt". Ministar bez portfelja, Vladimir Mlinarz (prisustvovao je sahrani) - savetovao im je da to ne cine. Mladi Mlinarz (sin, inace, poznatog nekadasnjeg disidenta Zdenjeka Mlinarza) jedan je od retkih clanova ceske vlade koji se sistematski i iskreno, rekli bismo, suprotstavlja pojavama diskriminacije i ljudskog ponizenja. Prisustvuje gotovo redovno svim neugodnim, po njega, situacijama sporova Roma sa vlastima ili policijom, sahranama ubijenih Roma ili razgovorima s predstavnicima Evropske zajednice.

Posle prvog velikog talasa krajem prosle godine, egzodus se nastavio i u ovoj. Kanadska vlada je, posle dolaska preko hiljadu ceskih Roma, uvela vize za gradjane te zemlje. Reka romskih izbeglica skrenula je potom prema Velikoj Britaniji. I tamo je doputovalo preko hiljadu tamnoputih ceskih drzavljana. A u Ceskoj, ucestali su napadi Roma na skinhedse i policiju.

Sredinom maja ove godine nova, sokantna vest stigla je iz ceskog grada Usti nad Labem: na zahtev gradjana jedne ulice, gradonacelnik je prihvatio predlog o izgradnji zida visine cetiri metra, koji bi odelio nekoliko zgrada u kojima stanuju Romi od ostalog dela naselja. Okolni stanari “ne mogu da podnesu nered i prljavstinu koju im prave stanovnici romskih zgrada". Na mesto dogadjaja slegli su se novinari, fotoreporteri, izvestaci iz celog sveta. Napisane su i stampane po celom svetu desetine reportaza o “novom ceskom getu za Rome". Snimani su tonski inserti rasprave gradonacelnika sa okupljenim Romima. “Ponasate se kao nacisti, trpate nas u logore, pravite novi “koncentrak" u Letima (poznati nacisticki logor u juznoj Ceskoj) vikali su gradonacelniku i u novinarske mikrofone razjareni Romi. Reportaze su emitovane na mnogim televizijskim stanicama sveta.

“Iako su razne inostrane organizacije za ljudska prava jos od 1989. godine upozoravale na primere diskriminacije u nasoj zemlji, tek je veliki proslogodisnji egzodus Roma iz Ceske Republike otvorio oci inostranim posmatracima i onima koji doskora nisu pridavali vaznost izvestajima nevladinih organizacija i Evropske unije" kaze komentator uglednog dnevnog lista “Lidove novini" u analizi situacije u kojoj se nasla Ceska Republika uoci jednog od najvaznijih politickih dogadjaja za tu zemlju - odluke organa Evropske zajednice o njenom prijemu u to telo. Na postojanje i ozbiljnost “romskog problema" u Ceskoj, naime, upozorila je dosta ostro (juna prosle godine) Evropska komisija u izvestaju radjenom povodom pocetka pregovora sa Ceskom Republikom o njenom prijemu u Evropsku zajednicu. “U svom svakodnevnom zivotu ceski Romi su suoceni s mnogim oblicima diskriminacije i sa nasiljem skinhedsa, a ni policija niti bilo koja drzavna organizacija im ne pruza nikakvu zastitu niti pomoc", jedna je od konstatacija tog izvestaja. Posle toga su se, jedan za drugim, odigravali dogadjaji o kojima smo govorili (egzodus, ubistva, fizicka zlostavljanja i napadi, predlog o izgradnji zida) i u svetskoj javnosti postepeno formirali sve neugodniju predstavu o “ceskoj ksenofobiji" i ugrozenosti romske manjine u toj zemlji.

Ceska politicka scena poslednjih meseci bila je u znaku dva dogadjaja od prvorazrednog znacaja: parlamentarnih izbora (odrzavaju se u nedelju, 19. i 20. juna) i - odluke organa Evropske zajednice o prijemu Ceske Republike u to politicko telo. I jedan i drugi dogadjaj pretpostavljaju osmisljenu politicku kampanju. U odnosu na “ceski problem Roma", medjutim, te dve kampanje kao da se iskljucuju. Politicki lideri i kandidati za ceski parlament, naime, polozaj Roma, ksenofobiju i sve ostalo sto se oko toga dogadja - gotovo da i ne pominju. Jer, na brizi za Rome, na kritici ideje o izgradnji zida, na priznavanju postojanja odbojnosti prema strancima - ovde se glasovi, ocigledno, ne dobijaju. Drugi (egzistencijalni) ceski problemi donose glasove biraca. Zato se mogao steci utisak kako je ceska politicka javnost nesvesna ili nezainteresovana da se suoci sa zacecima bolesti, koja se - kao sto se dobro zna - tako lako ume da prosiri u epidemiju.

Postoji u Ceskoj Republici covek koji o ljudskim pravima, o ksenofobiji i rasizmu, o opasnosti koju oni donose govori bez predaha, sistematski i veoma zabrinuto. To je predsednik te zemlje - Vaclav Havel. Njegov prvi razgovor posle nedavne operacije i duzeg odsustva - bio je posvecen polozaju Roma. Vaclav Havel - drzavnik, politicar, pisac i bivsi disident - oseca i dobro zna sta takve pojave u jednoj zemlji znace. Zna u sta mogu da odvedu. Da li je njegova rec dovoljno jaka za vec poveliki talas koji se odnekud valja?