Vrela retorika hladne racunice

Jan Briza

"Milosevic nema pravo da od mene trazi da posaljem sina na Kosovo sve dok on tamo ne posalje svog sina Marka", izjavio je ovih dana jedan od roditelja koji su se odvazili da javno postave pitanje zasto njihovi sinovi ginu po gudurama juzne pokrajine.

Najveca nevolja nije, naravno, u tome sto Marka nema na Kosovu, vec zato sto se tamo ratuje umesto da se pregovara. Pa ipak, pitanje zasto Marko nije na Kosovu ima i te kakvog smisla. Ono otkriva samu prirodu ovog rezima. Demaskira ga na najocigledniji moguci nacin.

I zaista, ako se na Kosovu dogadja ono sto ovdasnji rezim tvrdi - a tvrdi da se vojska i policija tamo bore protiv teroristickih bandi koje pokusavaju da otcepe ovaj deo nase zemlje - onda sef tog rezima mora prvi da stane na njen branik i pruzi primer drugima. Ako na to nije spreman, a ocigledno je da nije, onda mora da racuna na to da ce njegovi podanici shvatiti da se iza vrele "patriotske" retorike o Kosovu krije hladna politicka racunica laznih "rodoljubaca" na koju oni nisu spremni da stave ni pet para, a kamoli svoje zivote i zivote svojih sinova.

Ukoliko Milosevic zaista veruje da na Kosovu vodi ispravnu politiku i cini najvise sto moze, onda bi - dok se tamo ratuje - morao da se ponasa u skladu sa tom cinjenicom. A ako ne zna sta bi trebalo da cini, na raspolaganju mu stoji bezbroj sjajnih primera iz nacionalne proslosti i blize i dalje istorije nekih drugih naroda. Moze da bira uzore.

Kralj Petar Prvi Karadjordjevic i oba njegova sina su, kao sto je poznato, prosli golgotu Albanije, deleci sudbinu svog naroda i svoje vojske u Prvom svetskom ratu. U Drugom su ne mnogo manje hrabro ratovali i bili ranjavani komunista Tito i njegov stariji sin Zarko.

Ili primeri iz sveta. Cak je i svemocni hazjain Staljin, kada je sudbina Sovjetskog Saveza visila o koncu, poslao svog sina na front u prve borbene redove. I nije ga izvukao iz nemackog zarobljenistva, jer se nije usudio da to ucini po ceni koja je tada za Sovjete bila neprihvatljiva. Najzad, u novijoj istoriji, u vreme rata oko Foklandskih ostrva, na celu britanske armade je bio princ Carls, sin kraljice Elizabete i naslednik krune.

Ovde je tokom rata u Hrvatskoj i Bosni takva uloga bila poverena uglavnom tipovima sa poternica Interpola kakav je, recimo, Zeljko Raznatovic Arkan. On je tu postao nacionalni junak koga sada uporedjuju sa Milosem Obilicem.

I sto je najgore, to ovde gotovo nikome ne smeta. Svoj glas dizu samo malobrojni moralisti koji lamentiraju nad rusenjem citavog etickog sistema vrednosti ove nacije i pitaju se kako cemo - ako je Arkan nas novi Obilic - jednog dana pred Milosa izaci.