Okrugli sto o ustavno-pravnom statusu Kosova

Pravni strucnjaci nemaju mogucnosti da bilo sta promene jer je kosovska kriza dosla do tacke posle koje mogu presuditi samo politicka resenja, smatraju ucesnici Okruglog stola

Ustavno-pravna struka je nemocna u uslovima politicke moci, narocito ako se ima u vidu da je Kosovo prvorazredno drzavno a ne pitanje politike i vlasti u Srbiji. Utoliko pre sto je na Kosovu odavno suspendovana ustavnost, sto su kosovski Albanci vec razvili svoj paralelan sistem i sto je problem vec internacionalizovan, do te mere da ce ozbiljno ishodiste uslediti tek nakon pregovora i politickih odluka, rekao je profesor Slobodan Samardzic. Po njegovom misljenju, stav o posebnoj federalnoj jedinici moguce je otelotvoriti samo kao nametnuto resenje, mimo Ustava i zakona i pod pritiskom medjunarodnih faktora. Profesor u penziji Branka Jojic predlozila je, kao moguce kompromisno resenje, donosenje Povelje o Kosovu i Metohiji po kojoj bi se status ove pokarjine bazirao na osnovnim nacelima Povelje UN i medjunarodnih paktova i ugovora.

Jedna od ocena profesora Vucine Vasovica je da se kosovska kriza ne moze posmatrati crno-belo jer je "separatizam inspirisan neumesnim cinjenjem jedne rigidne politike". Vasovic smatra da se "problem ne moze shvatiti iskljucivo kao demokratski niti iskljucivo kao drzavni i da ih treba izbalansirati kompromisom". Prakticno, obezbedjivanjem takvog vida autonomije koji ce garantovati drzavnu i teritorijalnu suverenost Srbije ali i stepen autonomije za kosovske Albance veci od novoa koji garantuje kulturna autonomija.

Profesor Milan Paunovic podsetio je na tacku 7. clana 2. Povelje UN po kojoj su ustavima drzava obezbedjene i garantovane nadleznosti na njihovoj teritoriji ali i objasnio da znacajni delovi svih savremenih ustava koji se ticu ljudskih prava moraju, obavezujuce, biti u skladu sa medjunarodnim principima. Stoga Paunovic susgerise da kosovski cvor treba razvezivati prefinjenom kombinacijom - resavanjem u okviru granica Srbije ali po medjunarodnim standardima, uvazavajuci i vazece u svetu priznate dokumente poput stavova Badinterove komisije o nepovredivosti granica ili principa Dejtonskog sporazuma.

Akademik Vojislav Stanovcic naglasio je kako su medjunarodne institucije prihvatile cinjenicu da se o problemu Kosova glavnu rec vodi predsednik Jugoslavije i prihvatile ga kao pregovaraca iako je ustavno nenadlezan jer je to prevashodno politicko i drzavno pitanje koje spada u domen Skupstine ili Vlade. Stanovcic iskljucuje kao neprihvatljivu varijantu resenja na principima federalizma s obzirom da su te ideje kompromitovane raspadom federacija u prethodnom komunistickom sistemu. Jedan od Stanovcicevih predloga je uvodjenje ombudsmana koji bi se, posebno na Kosovu i mesovitim etnickim sredinama, bavio problemima ljudskih prava i prava manjina.

Pozivajuci se na istorijske argumente, akademik Miodrag Jovicic je osporio kosovskim Albancima da mogu polagati pravo na teritoriju i ponovio svoje, strucnoj javnosti vec poznate, predloge i ideje o regionalizaciji kao dugorocnom resenju problema Srbije i Jugoslavije. U toj podeli sadasnje Kosovo cinila bi dva regiona a po misljenju akademika Jovicica regionalizacija bi morala biti "overena" na ustavotvornoj skupstini.

Od raspustanja Skupstine Kosova u ovoj pokrajini vlada jedno potpuno vanustavno stanje, smatra Slobodan Vucetic, sudija Ustavnog suda Srbije. Sa ustavnog stanovista, strucnjaci bi relativno lako mogli pronaci ustavno-pravno ishodiste za Kosovo oslanjajuci se na resenja koja vec postoje u svetu, ukljucujuci i primenu principa koji vaze u drzavama umesanim u trazenje izlaza iz kosovske krize, rekao je Vucetic i dodao da ce resenje koje se, u skladu sa aktuelnom geopolitickom situacijom, moze ocekivati verovatno biti potpuno drugacije i, sto vreme vise odmice, sve nepovoljnije po Srbiju.

V.Ilic