MILO DJUKANOVIC U SAVETU EVROPE

Autonomija iz 1974. godine ili neka slicna resenja bila bi prihvatljiva ali i za to je neophodna pomoc medjunarodne zajednice, rekao je predsednik Crne Gore na konferenciji za novinare

Dragan Bisenic
specijalno za “Nasu Borbu" iz Strazbura

“Od Dejtona do danas Jugoslavija strada zbog lose vodjene drzavne politike koju personifikuje predsednik savezne drzave", rekao je na konferenciji za stampu u Savetu Evrope predsednik Crne Gore Milo Djukanovic. Djukanovic je juce u Savetu Evrope imao niz susreta sa zvanicnicima i parlamentarcima a na kraju posete sreo se i s novinarima u pratnji predsednice Parlamentarne skupstine Leni Fiser. Najvise vremena Djukanovic je posvetio pitanju Kosova i objasnio vlastito vidjenje buduceg politickog razvoja Jugoslavije.

Kada je o Kosovu rec, Djukanovic je napomenuo da je kao najveci domet zajednickog susreta Ricarda Holbruka i Roberta Gelbarda s Milosevicem i Rugovom predstavljeno da su obojica uzeli pitanje Kosova na licnu odgovornost.

- Umesto kaznjavanja i prozivanja bilo koga drugog, na licnu odgovornost treba pozvati one koji su i rekli da su je preuzeli da kazu sta se u medjuvremenu dogodilo - rekao je Djukanovic. Po njegovim recima, u ovom trenutku najvazniji je prekid nasilja, i nastavak dijalog ai nastavak unutrasnjeg i spoljnopolitickog pritiska na obe strane da bi se prekinula njihova destrukcija i vratilo postovanje dijaloga. Odgovarajuci na pitanje kako se oseca kao predsednik jednog dela federacije koja je izolovana od sveta, Djukanovic je rekao da mu “ne smeta to sto su sve oci fokusirane na predsednika savezne drzave, ali problem je u tome zasto je svetska paznja fokusirana na nasu drzavu i na naseg predsednika. Zbog toga se osecam neugodno, kao sto verujem da se i vecina svih gradjana Jugoslavije oseca na isti nacin. Razlozi zbog kojih smo na tom mestu ne sluze nam na cast", dodao je Djukanovic.

Nastavljajuci dalje, on je rekao da politika Crne Gore nije u sukobu ni sa kim, nego da je to borba za platformu demokratizacije, ekonomskih reformi i povezivanja Crne Gore i Jugoslavije s medjunarodnom zajednicom. "To sto je nasa platforma pobedila na izborima platformu predsednika Milosevica pokazuje kome pripada politicka buducnost", rekao je Djukanovic.

Na direktno pitanje da li Kosovu treba vratiti autonomiju iz 1974, Djukanovic je rekao da bi povratak na neka slicna resenja bio sasvim prihvatljiv. Time se zadovoljava nekoliko vaznih zahteva, cuva se integritet Jugoslavije, a Albanci dobijaju zavidan stepen autonomije. I za to i za druga resenja bice neophodna pomoc medjunarodne zajednice, kaze Djukanovic.

Upitan za njegov odnos prema pretnjama NATO-a, predsednik Crne Gore je odgovorio da on te pretnje uzima za ozbiljno i da niposto ne prizeljkuje akcije NATO. "Ukupnim delovanjem pokusavamo da izbegnemo ne samo ovu intervenciju, nego i da vise ne budemo pod stalnim pritiskom medjunarodne zajednice, nego da postanemo njen partner. Pritisak medjunarodne zajednice ne treba da ide u pravcu vojne intervencije vec da bude koncentrisan na licnu odgovornost aktera." A akteri, kako je Djukanovic rekao, su predsednik Milosevic i Ibrahim Rugova.

Djukanovic je rekao da je vise puta obrazlagao zasto je protiv Kosova kao nove federalne jedinice. To resenje bi samo produbilo konflikt. Dodajuci da je predlagao autonomiju uz medjunarodne garancije, ali da je Milosevic odbio taj predlog, vec je odrzao referendum u kojem je odbacio medjunarodnu pomoc.

Nisam siguran da je resenje koje sam tada predlagao i sada prihvatljivo jer su sada i uslovi drugaciji. Kljucni problem politike predsednika Milosevica je da on uvek kasni i da na kraju uvek placa vecu cenu sto bi trebalo da plati da je prihvatio na pocetku. Na Kosovu je porastao broj clanova OVK a tamo ima i mnogo policije. Sada postoji mrtva ravnoteza koja preti da na dugi rok konzervira nestabilnost na tom podrucju, zakljucio je Djukanovic, rekavsi da treba nastaviti sa pritiskom da akteri ostignu sporazum ali da taj pritisak ne treba da bude vojni.

Zavrsavajci poseti Djukanovic sejos jednom sreo s predsednicom Evropskog parlamenta Leni FIser, a u medjuvremenu je dao vise intervjua inostranim medijima.