SAVETOVANJE EKONOMISTA O TRANZICIJI PRIVREDE

Jedini izlaz iz teske eknomske situacije je neizbezno otvaranje prema svetu i ubrzana privatizacija, smatraju ekonomisti

Herceg Novi. - Posto smo definitivno postali zemlja embarga svake vrste, umesto rasprava o reformi i oblicima socijalno prihvatljivih projekata rekonstrukcije privrede, ponovo se otvara dijalog o zivotu pod sankcijama, problemima opstanka i sumornim perspektivama, tipa da li ponovo ici u hiperinflaciju ili ne, samo sada u situaciji kada su bitno istanjeni svi resursi i rezerve u privredi i kod stanovnistva. Ekonomisti su u prilici da se i dalje sterilno zalazu za ocuvanje sto vise elemenata trzista, dok ce drzava u postojecim okolnostima administrativnim merama popunjavati prostor dirigovane ekonomije. Rezultat toga je i nedavna zabrinjavajuca izjava jednog celnika NBJ, koji je konstataciju da je stanje u spoljnoj trgovini skoro nepodnosljivo, propratio najavom da se razmislja o reviziji deviznog kursa, a to je potez koji nas u ovim prilikama vrlo brzo moze vratiti u 1993, istakao je na Savetovanju jugoslovenskih ekonomista dr Petar Djukic.

Po njegovim recima, ne samo zato sto kosovska kriza kosta svaki dan oko milion dolara, vec sa svim negativnim razvojnim, eksternim i neposrednim ekonomskim konsekvencama (ogromna javna potrosnja, eskalacija nestabilnosti i sukoba, blokada saobracajnica, opsta nesigurnost) Kosovo danas postaje jedan od ogranicavajucih faktora reforme, ekonomske stabilnosti i razvoja. Ekonomisti bi morali biti za, a ne protiv, odnosno za svaku medjunarodnu saradnju, pa i posredovanje u kriticnim momentima i neresivim problemima i sporovima, koji se ticu kako unutrasnjih odnosa, tako i medjunarodnog i ekonomskog polozaja zemlje. Poruka dr Djukica je da se zemlja bezuslovno mora otvoriti prema svetu i da se proces privatizacije ne sme odlagati, sto ce se neminovno dogoditi ukoliko se produzi rok (4. juli) za procenu vrednosti kapitala preduzeca. U tom slucaju imacemo produzetak vremena procenjivanja do kraja ove godine, a mozda i duze, a perspektive za stvarnu privatizaciju, koja bi znacila i preko potrebnu dokapitalizaciju, u vizuri sankcija izrazito su slabe.

Poslednjih dana doslo je do porasta sticovanog deviznog kursa (i u privredi se marka tesko vise moze dobiti po 6,8 dinara) upozorio je dr Milan Kovacevic, prognozirajuci njen dalji skok posle americke odluke kojom su blokirane jugoslovenske banke za dolarske iznose, a valja znati da postoje i da trebaju da se plate neke obaveze inostranstvu upravo u toj valuti. Kako ce se dalje ponasati druge zemlje i da li je moguce da se sire tumace najnovije odluke EU o zamrzavanju finansijskih sredstava drzave, ostaje da se vidi. Dr Kovacevic se, izmedju ostalog, zalozio i za ukidanje Zakona o deviznom poslovanju (koji zabranjuje u zemlji trgovinu devizama i slobodan transfer dinara u devize i obrnuto), smatrajuci da ce to u prilikama kada nikad nismo ni imali pravo devizno trziste, samo doneti koristi i razbiti devizne monopole. Tim pre, sto marka u praksi vec funkcionise kao paralelni novac. Po njegovom misljenju sve regulatorne promene idu suprotno od potrebe za inostranom akumulacijom i postavlja se pitanje kako cemo to privuci strani kapital i ulaganja u zemlju u kojoj ne postoje akcije sa kojima se moze trgovati, niti obveznice.

B. Jager